Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европа у пламену: Људи научили да спасавају животе, али не и шуме

(Фото Бета/АП)

БОН – Шумски пожари који дивљају овог лета Европом, без обзира на то да ли су изазвани природно или људском руком, појачани су сушама и екстремним врућинама, пише Дојче веле и додаје да су људи последњих деценија научили да спасавају животе, али не и шуме.

Летњи пожари су природни и често неопходни део животног циклуса медитеранских шума – подстичу и обнову и биодиверзитет. Људи у тим регионима су научили да се боље носе са уобичајеним годишњим пожарима, тако да је -–од 1980. регистрован пад броја и интензитета пожара.

Али последњих година пожари су често ескалирали – далеко изнад њихове нормалне величине и интензитета.

Разорни пожари 2017. и 2018. однели су стотине живота на подручју од Турске до Шпаније, а јаких пожара је било и у земљама у централној и северној Европи, укључујући Шведску.

Такви незапамћени пожари неизбежно су повезани са екстремним сушама и топлотним таласима.

За пожаре су подједнако криви природни узроци, попут муња, као и људи који их подмећу. Али екстремна врућина повећала је њихов интензитет и прави је кривац за катастрофлно уништавање по наведеним регионима, наводи Дојче веле.

Јули 2021. био је други најтоплији икада забележен у Европи и трећи најтоплији на свету. У Грчкој је достигнута температура од 47,1 степени Целзијуса. Европски рекорд је забележен такође у тој земљи – 1977. године са 48 степени, а 1987. је само у Грчкој у пожарима погинуло више од 1.500 људи.

Ипак ове године нема ни приближно толико људских жртава – али је до 5. августа у Европи изгорело бар 55 одсто више површина него што је то био просек у претходних 12 година.

За то је кривац застарело управљање шумама, а понекад чак и прекомерна заштита шума. Примера ради, 1. августа планула је градска борова шума у италијанском граду Пескари – 800 људи је морало да се евакуише. Али пошто је то подручје заштићени резерват природе, не подлеже управљању шумама, које укључује редовно чишћење подраста или подвргавање контролисаним пожарима, преноси Танјуг.

„У већини медитеранских регија, тренутна политика управљања шумским пожарима превише је фокусирана на сузбијање пожара а не на прилагођавање текућим глобалним променама”, написали су аутори студије (2021.) „Разумевање промена пожара у јужној Европи”. Дакле, глобално загревање повећава учесталост и озбиљност временских услова који подстичу пожаре – то доказују невиђени пожари широм Аустралије и Калифорније последњих година.

Климатске промене повећавају ризик од шумских пожара у целој Европи – укључујући централне и северне регионе који обично нису склони пожарима.

Према Европској агенцији за прирордну околину (ЕЕА), подручје у региону медитерана које страда у пожарима у последњих 40 година се незнатно смањило, и то углавном захваљући напорима за контролу пожара.

Према ЕЕА тренутне рекордне суше и топлотни таласи широм медитеранске регије подсећају на догађаје из 2018. године када је више земаља претрпело катастрофалне пожаре. У Грчкој је те године више од 100 људи страдало у пожарима на Атики – најсмртоноснијем пожару у овом веку након пожара „црне суботе” 2009. у Аустралији. Емисија ЦО2 се не смањује довољно брзо да ограничи ово загревање, упркос познатим климатским споразумима.

„Од 1990. глобална емисија ЦО2 порасла је за 60 одсто”, рекао је за Дојче веле Мођиб Латиф, научник у Хелмхолцовом центру, додајући да ће након успоравања 2020. повезаног с пандемијом емисија ЦО2 поново порасти 2021. године.

Када је реч о последицама, глобално гледано, пожари су одговорни за значајне емисије гасова са ефектом стаклене баште и за пет до осам одсто од 3,3 милиона смртних случајева узрокованих лошим квалитета ваздуха, извештава Карбон Бриф, група која се бави климом.

Јесте да емисија ЦО2 услед пожара последњих деценија – опада – такође због побољшане заштите од пожара, али остаје проблем интензитета пожара, који има далекосежнији ефекат на суму ЦО2 у атмосфери – јер шуме изгоре тако темељно да више не расту и не пречишћавају ваздух.

Емисија ЦО2 од екстремних пожара широм југозападне Европе 2017. – од Пиринејског полуострва, преко јужне Француске и Италије – била је највећа од бар 2003. године.

Поређења ради: изузетно велики пожари 2003. довели су до емисије исте количине штетних гасова као и читава (индустријска) западна Европа.

А ако интензитет пожара 2021. уништи значајан део шума повећање ЦО2 могло би бити још разорније за климу.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Шуме у пламену то је катастрофа јер се уништава еко систем шуме. Већина жувих бића биљног и животињског света страда. Остаци паљевине погодни су и за нове пожаре следећих година јер много заостане осушеног материјала.Под условом да не буде пожара колико треба времена да израсте ново дрво?Угљен диоксид који би се стварао у дугом процесу трулења у пожару је у тренутку ослобођен и отишао у атмосферу.
Djordje
To ti je ljudska glupost i nemar, spasavajuci sume spasavamo buducnost planete i nas samih!
Боро
„Од 1990. глобална емисија ЦО2 порасла је за 60 одсто” Од чега? Океана? Људски удео ЦО2 у атмосфери је око 0,0016%. Укупно ЦО2 има око 0.4%, а људски идео у тих 0.4 ЦО2 је око 4%, дакле 0,0016% целе атмосфере.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.