Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МАЈА ГОЈКОВИЋ, министарка културе и информисања

Ако радиш, имаш и непријатеље

Спремна сам да задирем у проблеме, продрмаћу многе ствари
Маја Гојковић у разговору са нашом сарадницом (Фото: Горан Златковић)

Измене и допуне Закона о култури, којима сам покушала да исправим један лош закон, усвојене су. Моја слободна процена је да је све унутар њега контроверзно и тешко ћемо изменама нешто исправити. Зато не бих закон више мењала изменама и допунама. Ако будем та која ће водити културу и даље, прионућу на посао да се донесе добар, нови закон о култури, каже у разговору за „Политику” Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе и информисања Републике Србије.

Управо су добри закони и улагање у инфраструктуру, децентрализација и дигитализација били само неки од приоритета Министарства културе и информисања. Сазнајемо да су и договори око доласка 166. листа Мирослављевог јеванђеља из Санкт Петербурга у процедури и то ће се свакако реализовати у погодном моменту. Министарка Гојковић истиче да је у овом изазовном друштвеном периоду код нас изгледа правило да ако радиш, имаш и непријатеље.

– Најбоље је ништа не дирати, кад је то жабокречина у којој увек има оних који се добро сналазе. У сваком случају, спремна сам да задирем у проблеме. Продрмаћу многе ствари.

Када се оцењује рад министра културе, увек се вреднује колики је износ буџета за културу обезбедио. Да ли имате план како да увећате средства за сектор који водите?

Увек се прича о недостатку новца и малом буџету за културу и информисање. Зато ми је задовољство што сам успела, заједно са председницом владе и председником државе, уз њихово велико разумевање, да за ову годину буџет буде знатно већи него раније. Да тај износ пређе чувених један одсто. Дакле 1,1 одсто, а мени је још важније на шта се троши тај новац, у томе је суштина. Надам се да ћемо и наредних година имати увећања буџета. То представља велики задатак.

Велики акценат сте ставили на израду нових закона. Да ли сте задовољни резултатом и шта је од свега предузетог изазвало највише реакција?

Највише пажње у овом периоду изазвао је нови Национални савет за културу, који треба формирати. Ми већ годинама имамо нефункционалан савет који је нити изабран у потпуности, нити је радио у пуном саставу, нити су се слагали чланови и доносили предлоге за министра. Видећемо како ће са новим Националним саветом за културу све изгледати. Моја намера да добијемо нови савет изазвала је бројне реакције и критике, и нека ме критикују, али хајде да прво добијемо тај савет. Видим и да установе културе које су биле предлагачи нису имале потребу да дају предлоге у вези са независном сценом. Зато Завод за проучавање културног развитка има намеру да направи Савет за креативну економију и да тако обухватимо независну сцену. Закон о кинематографији такође се ради већ пола године и људи из струке учествују у том послу.

У овом периоду је усвојен и Закон о музејској делатности, који ступа на снагу од јесени. Какве се промене очекују, да ли су музеји почели да раде ревизију уметничких збирки после вишегодишње паузе и да ли је успостављен инспекцијски надзор у важним установама културе?

У сектору културе пронашла сам, сликовито речено, кућу без темеља. Требало би да се бавимо културом у 21. веку, а закони које имамо и који регулишу неке области потичу из 1986. или 1994. године и не одговарају ни времену, ни држави у којој живимо. Нисмо имали закон о музејској делатности, а градили смо и реконструисали музеје, који су готово 15 година били затворени, а нико није скренуо пажњу на то. Закон о културном наслеђу се завршава, закон о аудио-визуелној делатности такође, а ускоро ће почети да се ради и на закону о позоришту. Министру културе би у овим околностима био потребан један мандат за основне законе, а други да може на основу њих да гради кућу, овог пута на стварним темељима. Ревизија уметничких збирки је нешто што је требало радити редовно, а дошло је готово до сензације када сам тражила да се то уради. То је тежак и захтеван посао и око 70 одсто установа га је до сада урадило. У депоима постоје хиљаде уметничких слика и предмета и када се заврши тај процес, држава ће коначно знати чиме располаже. Помало су се сви били успавали: не могу да разумем музеје који три године држе сталну поставку, што говори о конформизму. Када одем први пут у неку музејску установу, познато је да тражим да прво уђем у њихов депо, а тек онда идем у канцеларију. У депоима се види све о пословању. Требало би да направимо и закон о надзору у установама културе.

Балетски уметници се већ дуго жале на лоше регулисан пензиони положај играча. Да ли ће бити кључних промена на том пољу?

Урадили смо са већим делом балетских удружења и синдиката предлог који смо предали надлежном Министарству за рад, борачка и социјална питања, где је формирана радна група. Њихово је да одреде статус балетских уметника и како да се на најбољи начин реши проблем завршетка играчког века, који се догађа раније него у другим професијама, а како преостали период премостити до пензије. Ми смо урадили добар предлог о том питању на основу ког може даље да се ради. Постоји и заједнички пројекат о оснивању вишег образовања у балетској уметности. Балетска академија ће највероватније у почетку бити један од департмана на ФМУ, а потребни су и квалитетни кадрови који ће предавати.

Министарство културе је обећало не само помоћ Коларчевој задужбини већ и трајно решење статуса ове институције. У ком смислу се сада ради на томе?

Задужбинарство је посебно питање. Разматрамо моделе којима би могао да се санира проблем. Срећом, у децембру је у буџету било довољно средстава да помогнемо Коларчевој задужбини када је имала финансијске потешкоће. И срећом, председник државе се заинтересовао за тај проблем и лично, иако то није јавно износио. Покушавамо да нађемо најбоље моделе функционисања Коларца, који не би рушили статус задужбине. На то није нико спреман. Почетком јесени ћемо опет морати одређеним износом да помогнемо Коларцу. Ми стално помажемо и то је неспорно. Међутим, људи који воде Коларац и УО морају да се посвете трајном моделу финансирања, а ту долази до изражаја креативна економија. И ми трагамо за специјалним статусом Коларца заједно с њима. Потребан је одговор на то како данас, у 21. веку пронаћи моделе самофинансирања. Коларац нема дефинисан концепт, не може се све свести на помоћ, можда би било добро да ангажујемо неког стручњака који би саветовао модел пословања овакве институције. Овако лутамо. Чак и установе културе које се ослањају искључиво на буџет морају да размишљају о нечему што већ постоји у свету, а то је како да и ми нађемо добар модел креативне економије. То је велики изазов за сваку државу у овим временима да пређе у реформисање овог система. Очигледно долазимо до одређене границе, да одредимо колико заправо држава може да издваја и помогне републичке установе културе, а знамо да корисника има много.

Недавно сте подржали издаваче који су се побунили против Сајма књига у септембру. Они нису сигурни ни да ће сајам бити могућ у октобру. Може ли министарство да се избори за неке стимулације за издаваче, да реформише откуп књига?

Сајам књига је градска манифестација, али вољни смо да помогнемо издавачима када они сами буду дефинисали шта и кад желе. Подржала сам њихове аргументе да буде у октобру, али нисам сигурна да ће то бити могуће. Министарство културе преко конкурса помаже сваку врсту издаваштва, имамо откупе књига, капиталних издања, преводе. Имамо различите врсте конкурса, на којима нико никада до краја није био задовољан. Помирила сам се с тим. Мењамо и комисије које одлучују о додели средстава не би ли нашли најбољи модел.

У колико институција културе постоје в. д. директора, колико је ова функција проблем и када ће бити именовани директори у пуном мандату?

У том сегменту могу да будем задовољна. На челу Министарства културе сам, не заборавите, око осам месеци, а толико тога је промењено. Изгледа да је добро мењати министре на појединим позицијама, нарочито када се успавају. Управо су расписани конкурси у многим установама културе, тако да очекујем да ћемо до нове године имати све директоре у мандату и пружићемо им шансу у наредне четири године да воде установе културе. Рецимо, писац Владимир Пиштало је управник Народне библиотеке, и то је било велико изненађење за јавност. Показали смо да можемо да вратимо успешне уметнике из света да дођу у Србију и да им буде изазов да воде значајне институције. То је престиж, баш као што је и то да будете министар културе или да водите Народни музеј, Народну библиотеку и Народно позориште, уз све поштовање осталих установа културе.

антрфиле

Не бринем се за опстанак „Политике”

Живимо у свету где забавни садржаји доносе новац. Како омогућити и озбиљнијим медијима попут „Политике” да задрже свој профил у тој суровој утакмици и како заштитити новинаре који раде стресан и недовољно плаћен посао у сталном и хонорарном ангажману?

Не бринем се за опстанак „Политике”, она има специфичну, историјску тежину и не верујем да било који грађанин Србије који некада и посегне за лакшим садржајима не пожели да прочита нешто озбиљно. У„ Политици” се не задржавате само на насловима већ желите да прочитате и садржај. Волим да прочитам стране посвећене култури у вашем листу, наравно, читам их и у другим новинама. Била је традиција у мојој породици да се сваког дана купује „Политика” и новосадски „Дневник”. Бавимо се у министарству и заштитом новинара, имамо радне групе за безбедност новинара, то је била наша обавеза из акционе стратегије и акционог плана, то је и у свету важно. За разговор смо са социоекономским саветима, са синдикатима, да видимо како и у том смислу можемо да подржимо новинаре јер та стална несигурност запослених и хонорараца, власничке структуре, приватизација, све је то донело нове изазове. А притисак на државу је био велики да изађе из власничких структура медија.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan
Trla baba lan!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.