Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећања на златно доба Београдске опере

Сопран Мирјана Чавић Васиљевић говори о каријери дугој четири деценије и о бројним ролама које је остварила до почетка деведесетих
Мирослав Чангаловић и Мирјана Чавић Васиљевић у опери „Иван Грозни” Римског-Корсакова на сцени Народног позоришта (Фото: лична архива)

У сазвежђу певача који су били учесници златног доба Београдске опере (током друге половине прошлог века) и представљали нас на познатим светским сценама, са претежно словенским репертоаром, налази се и сопран Мирјана Чавић Васиљевић. О животу посвећеном музици, којој је била дубоко одана 40 година, сведоче бројне фотографије са сцене, као фрагменти извођења чувених оперских дела, прикази из домаће и стране штампе, страна гостовања на којима су оперске представе Народног позоришта биле високо рангиране и поштоване. Све је то допринело да Мирјана Чавић Васиљевић и после одласка у пензију почетком деведесетих није жалила што је живот посветила опери. У стану који чува њене најлепше успомене, још витална, насмејана, спремна да отпева неку музичку фразу, Мирјана Васиљевић нам говори о својим почецима:

‒ После гимназије сам уписала италијански језик на Филолошком факултету у Београду, где сам стигла до дипломског и упоредо сам похађала соло певање у МШ „Мокрањац”, у класи проф. Катарине Јовановић Стефановић. После аудиције на Музичкој академији примљена сам у класу проф. Злате Ђунђенац и на крају сам дипломирала са оценом десет као студент генерације.

После положене аудиције на конзерваторијуму „Бенедето Марћело” у Венецији 1959. наша саговорница је добила стипендију у класи педагога Марије Карбоне, а пресудна је била и оцена Рената Фазана, диригента и директора ове установе.

‒ На завршном концерту летњег курса у Венецији те године певала сам Аиду у финалној сцени, у пратњи оркестра „Ла Фениче”, Радамес је био Пјетро Ботацо, а Амнерис Сета Папоулиан (касније Дел Гранде). Имам дивна сећања на Венецију, те вечери сам добила похвале и нови позив за једногодишњу стипендију. Како ми је Београдска опера понудила ангажман, тачније директор Бранко Пивнички, ипак сам одлучила да певам у својој земљи. Али сам захваљујући италијанској подршци и наредне две године долазила на летње курсеве у Венецију. Била сам срећна што сам срдачно примљена у Италији, земљи сјајних певача.

Сопран Мирјана Васиљевић је од 1961. остварила бројне улоге, међу њима Мими у „Боемима”, Ђулу у „Ери с онога свијета”, Парасју у „Сорочинском сајму” и многе друге различитог опсега, које су одговарале њеном лирском сопрану.

‒ Било је више од четрдесетак оперских рола на мом репертоару, које сам остварила у земљи и иностранству. А ту је и велики број концертних извођења. Меланија Бугариновић је знала да ми честита и да ме похвали, Душко Миладиновић, диригент и директор Опере, ми је преносио похвале страних композитора и певача, а чувам и позитивне оцене из тадашње штампе. Бавити се оперским певањем веома је захтевно занимање. Поред талента, лепоте гласа, мора се овладати и глумом да би се остварио душевни доживљај код публике. То сам постизала радом и дисциплином.

Мирјана Васиљевић је са солистима и ансамблом Београдске опере гостовала у златно доба у Риму, Источном и Западном Берлину, Лајпцигу, Лозани, Венецији, Ослу, Копенхагену, Мадриду, Каиру.

‒ Сећам се да маестро Оскар Данон није дозвољавао да се било ко са стране меша у његову поделу улога. Изабрао је оне солисте за које је био сигуран да неће изневерити његова очекивања. То се односило и на мене. Памтим много тога са наших гостовања. Очаравали су ме многи градови, волела сам да обиђем знаменитости и музеје. И данас се у том низу издваја Мадрид.

Мирјана Чавић Васиљевић истиче да је од своје 16. године радо одлазила у оперу и уживала у овој уметности, прво седећи у публици, а затим и као сопран на сцени. А веома је поносна што је њен музички ген наследио син Дарко, који као виолиниста наступа и живи у Немачкој.

‒ Признања и радост живљења у току каријере какву бих имала у Италији или некој другој земљи, у својој сам надокнадила захваљујући широким видицима. Поред љубави према музици, имала сам је и према књижевности и другим уметностима. То ми је много помогло да се у себи изборим са неправдама ‒ каже Мирјана Чавић Васиљевић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.