Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Затворена врата Унеска коче лобирање Приштине

Само УН могу да потврде косовску „државност” и баш због тога је Унескова одлука да културна добра СПЦ остају на листи угрожених веома важна за нашу земљу, поручује дипломата Зоран Миливојевић
Грачаница је уписана на Унескову листу 13. јула 2006. године (Фото Фото EPA/Valdrin Xhemaj)

Одлука Унесковог Комитета за светску баштину да манастири Високи Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија, као и црква Богородица Љевишка задржавају статус културних добара у опасности може да значи да ће врата врата ове организације дуго остати затворена за такозвано Косово, које годинама покушава да постане пуноправни члан ове важне организације. Истовремено, у приштинској јавности дигла се прашина због вести да је десет земаља спремно да повуче признање ове квазидржаве уколико привремене косовске институције отворено крену у процес лобирања. Реч је о, како је „Политика” известила, врло чврстим гаранцијама које су ове земље дале Београду, а претпоставка је да се ради о земљама из Африке и Азије.

Да ли ове вести могу да значе да приштинска власт, која је имала огромну подршку моћних западних земаља, посустаје у дипломатској борби са Београдом? Да ли ће се албански политичари након ове одлуке усудити да поново поднесу захтев за пријем у Унеско?

Угледни дипломата Зоран Миливојевић истиче да одлука Унесковог Комитета за светску баштину показује да је позиција Србије у овој организацији и даље стабилна и чврста, што је веома значајно, имајући у виду да косовска страна најављује и спрема нове покушаје пријема. Миливојевић подсећа да је Унеско организација Уједињених нација, па ова одлука може да значи да нема неких озбиљнијих промена када су у питању покушаји приштинске власти да потврде државност такозваног Косова. „Позиција око потврде косовске ’државности’ значајно је ослабила у односу на неки претходни период. Она може да се потврди само у УН, баш због тога је Унесков став веома важан за нашу земљу”, сматра Миливојевић.

Професор др Дарко Танасковић каже за „Политику” да врата Унеска за „Косово” за сада остају затворена и нема изгледа да се ускоро отворе. Ипак, како додаје, пријем неке државе, а поготово овакве проблематичне „псеудодржаве”, у специјализовану агенцију УН за образовање, науку и културу – политичко је, а не стручно питање. Ту су разни обрти конјунктуре могући. „Одлука комитета односи се на конкретно питање, стручно је утемељена и образложена. Она указује на то да у организацији постоји чврсто уверење да нема никаквих нових елемената на основу којих би било оправдано преиспитивати статус четири споменика угроженог српског културног и духовног наслеђа на КиМ. Посредно, ово упућује и на игнорисање неоснованих апела из Приштине”, објашњава наш саговорник, некадашњи амбасадор при Унеску.

Када је реч о културном наслеђу, Зоран Миливојевић додаје да Унесков став показује да аргументи приштинске власти и њихове стратегије немају подршку, а да су српски аргументи неспорни. „Ова одлука одражава ставове више држава и администрације Унеска и ослања се на шири консензус, што значи да иза ње стоји већина чланица ове организације. Она је резултат политичког става, што је за нас веома важно”, каже Миливојевић и додаје да је очигледно да се политичке околности нису значајније промениле у корист Приштине.

С друге стране, Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност сматра да последња вест из Унеска носи двојаку поруку. Пре свега да је међународна заједница и те како свесна угрожености српске културне баштине на Космету и да то није никаква измишљотина, као што приштинска власт тврди. Друга порука је, како каже, упућена директно премијеру привремених приштинских институција Албину Куртију и његовим партнерима у вршењу власти на Космету. Реч је о својеврсном притиску како би се албанска страна натерала да се коначно укључи у преговарачки процес. „Овим потезом Албанцима се шаље порука да стрпљење Запада има границе”, сматра Граовац.

Када је у питању чланство тзв. Косова у Унеску, наш саговорник сматра да ће одлука комитета утицати на земље које су биле или су још увек колебљиве по том питању. Тим државама је, како сматра наш саговорник, на овај начин сугерисано да су захтеви албанске стране потпуно неутемељени и да им не би требало изаћи у сусрет.

Иначе, средњовековни споменици на Косову и Метохији уписани су на Унескову листу светске баштине у опасности 2006. године на иницијативу Србије и обухватају манастир Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију и цркву Богородица Љевишка. Држава Србија, како су објаснили из Министарства културе и информисања, редовно обавештава Унеско о њиховом стању конзервације. За учлањење Косова у Унеско приштински званичници агитују од 2009. године, а са најактивнијим лобирањем почело се 2014. Ипак, у новембру 2015, за само три гласа – Косово није примљено у ову организацију. Тада су гласале укупно 122 земље, 92 су гласале за, а 50 је било против.

Зашто је неопходна стална будност Србије
Дарко Танасковић подсећа да „Косово” није ни држава са пуним међународним субјективитетом, па је за Унеско ирелевантан ентитет, али то не значи да у њему нема своје усрдне лобисте. „Косово” и његови покровитељи, наводи овај угледни стручњак, повели су широку, добро планирану, дугорочну и издашно финансирану, тактички иновирану кампању подизања нивоа кредибилитета овог протектората УН у међународној заједници, а учлањење у Унеско им је један од декларисаних приоритета. Баш зато су, наглашава Танасковић, од стране Србије неопходне стална будност и континуирана, примерена, противакција како не би било непријатних изненађења.

У одлуци Унесковог Комитета за светску баштину, која је објављена прошле недеље, набројане су претње због којих се четири српска манастира и даље налазе на листи угрожене баштине. То су нејасан правни статус и законодавна заштита, изостанак спровођења плана управљања, тешкоће приликом надгледања објеката због политичке нестабилности и постконфликтне ситуације, као и незадовољавајуће стање конзервације и одржавања. Истиче се и да је пожељна пуна и стална заштита објеката, као и стабилно политичко окружење. Тражи се и план рестаурације и конзервације и имплементација плана управљања.

Дарко Танасковић сматра да је одлука Комитета за светску баштину Унеска очекивана, без обзира на то што су у последње време приштински званичници подигли прашину у домаћој и међународној јавности низом пропагандних потеза и обраћања одређеном броју држава захтевима да се промени однос према српском културном наслеђу на КиМ и да се њима поклони поверење у погледу спремности да, у складу са највишим стандардима, брину о целокупном „заједничком културном наслеђу државе Косово”. Танасковић додаје да је одлука угледне невладине организације „Европа ностра” да Високе Дечане стави на листу седам најугроженијих културних добара у Европи наговестила какав би могао да буде закључак Комитета за светску баштину. „Наравно, из Приштине су озлојеђено оспорили основаност ове одлуке”, прокоментарисао је наш саговорник.

У тексту резолуције о стању заштићености „Средњовековних споменика на Косову (Србија)” стоји квалификација о „комплексној регионалној безбедносној нестабилности” и закључује се да ова културна добра треба да остану на списку светске баштине у опасности. Танасковић објашњава да је извештај Центра за светско наслеђе, на основу којег се комитет опредељивао, заснован на подацима и оценама из редовног и додатног извештаја (2020. и 2021. година) које је му је доставила Србија посредством своје делегације при Унеску. „Одлука комитета донета је једногласно, а ваља напоменути да је од 21 државе чланице овог тела бар десет оних које су признале самопроглашену независност ’Косова’, што јасно говори о томе са колико се поверења и озбиљности прихватају свечане изјаве косовских званичника о њиховој спремности да брину о целини културног наслеђа на територији коју сматрају својом државом”, додаје наш саговорник.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boža
Samo im pokažite snimke kako su rušili manastire i crkve. To je najsigurniji dokaz da nisu njihove i da oni ne mogu da brinu o njima.
Марко Латиновић
За почетак, сваки Србин би требао барем једном посјетити српске манастире на Косову и Метрохији. Без тога све је то само обична бука!
Zoran Knezevic
Albanska nastojanja da srpsku kulturnu u versku baštinu na Kosovu i Metohiji prikažu kao svoju, uprkos vekovnom rušenju, ruženju i uništavanju te baštine, ravna je onoj ljubavi Hrvata prema Nikoli Tesli, koga hoće da stave na novčanicu od 5 evra, uprkos tome što su pobili nekoliko desetina članova familije Tesla, uprkos tome što su mu devedesetih godina spalili spomen kuću i minirali spomenik u Smiljanu, i što bi i njega "srbosekovali" samo da se 1941 godine zatekao u Hrvatskoj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.