Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НОРВЕШКИ КЛИМАТСКИ ПЛАН

Бум „зелених” аутомобила

Од наредне године нова службена путничка возила и лаки транспортни аутомобили у свим институцијама, од општине, преко округа, до државних установа, јавних предузећа и министарстава, биће на електрични погон
Изградња пуњача за електрична возила не прати темпо продаје (Фото EPA/Tore Meek)

Специјално за „Политику”
Осло – Норвешка је дубоко загазила у нову технолошку револуцију на пољу електричних аутомобила. Куповина нових возила на струју повећава се из месеца у месец, па ова земља има највећи број електричних возила на свету по глави становника. Према најновијим статистичким подацима, на норвешким друмовима налази се око 400.000 возила која троше чисту електричну енергију, што је близу 14 одсто од целокупног возног парка. Осим тога, на путевима је и око 160.000 хибридних аутомобила, који истовремено могу да користе класично гориво и струју („плаг-ин” хибриди, чије се батерије пуне на струју и могу да пређу, зависно од типа аутомобила, од 40 до 70 километара), као и око 140.000 класичних хибридних аутомобила, који користе искључиво горива за пуњење батерија. До сада је регистровано тек двадесетак аутомобила који за погон користе водоник и потражња за њима драстично је смањена након што је пре извесног времена у близини Осла у експлозији потпуно уништена станица за пуњење аутомобила којима је водоник погонско гориво.

Према подацима Удружења власника електричних аутомобила, у Норвешкој се непрестано повећава тражња за возилима на струју – од укупне продаје нових возила, готово 60 одсто отпада на нове електричне лимузине. На листи најпродаванијих раније је примат држао „Нисан”, али се у последње време на табели у вођству смењују други фаворити купаца – „Теслини” модели, електрични „голфови”, а последњих месеци пристижу и веома су популарни и други „Фолксвагенови” модели. У самом врху популарности је и „Аудијев” модел „е-трон”. У категорији средњих и мањих, „народних” аутомобила велику популарност уживају возила из фабрика „Бе-Ем-Ве”, „Рено”, „Кија” и „Хјундаји”.

Електрични бум прате извесне потешкоће с изградњом станица и пунктова за пуњење еколошки чистих аутомобила. За сада је дуж путева и у градовима постављено око 18.000 пуњача. То несумњиво није довољно, јер се већ јављају редови на станицама пошто, према званичним подацима, на један пуњач долази 19 електричних возила.

Под слоганом „Будућност је електрична”, норвешке власти су низом мера, бенефиција и субвенција привукле возаче да се с такозваних фосилних возила преоријентишу на аутомобиле који су „климатски пријатељи”, који не загађују околину, односно на „зелене” аутомобиле који не избацују отровне гасове и честице. У почетку аутомобилске револуције, пре седам, осам година, погодности за куповину четвороточкаша с погоном на струју биле су огромне – није се плаћао ПДВ нити друге дажбине приликом регистрације, возила су се бесплатно пунила на посебним пунктовима у градовима, а електрични аутомобили имали су неколико година привилегију да свуда могу бесплатно да се паркирају.

Возачи аутомобила на струју нису плаћали ни путарину, док су власници дизелаша и бензинаца морали за то да издвајају позамашне суме јер се, примера ради, путарина наплаћује не само на ауто-путевима, већ и на уласку, па и изласку из већих градова. Електрична возила имала су, а и сада делимично имају право да користе посебне, такозване колективне траке, које у градовима служе искључиво возачима аутобуса и таксистима да избегну гужве у шпицевима. Сада, од свих погодности и бенефиција еколошки чистим и бешумним возилима остали су само струја, која је дакако јефтинија од дизела и бензина, и упола ниже цене друмарине у односу на ону која се плаћа за класичне аутомобиле.

Упркос извесним рестрикцијама и губљењу привилегија, електрични аутомобили полако, али сигурно потискују и у заслужену пензију гурају возила на фосилна горива. Према недавно усвојеном дугорочном климатском плану норвешке владе, од наредне године сви нови путнички и лаки транспортни аутомобили у службеној употреби биће електрични. „Зеленом петолетком” предвиђено је да све државне установе, управе, јавна предузећа, министарства морају да набављају нове аутомобиле на електрични погон. Од ове уредбе „помиловане” су војска, полиција, ватрогасне службе, хитна помоћ, као и друге државне структуре и установе где није могуће користити електрична возила због природе посла, јер транспорт на струју има своја ограничења и домете, односно потребно је одређено време да се возила напуне енергијом.

Према амбициозном еколошком плану норвешких власти, нова службена електрична возила мораће да набављају и ниже структуре – од општина до округа. Од 2025. године и јавни градски превоз требало би да се обавља електричним аутобусима. Власт процењује и нада се да ће од те године моћи да уведе и забрану продаје нових аутомобила на бензин и дизел погон. Дакле, за три године очекује се да се на тржишту нових аутомобила продају искључиво возила на струју.

Власти су дале зелено светло већим градовима да разраде могућности и планове за делимичну забрану уласка бензинаца и дизелаша у најуже градске зоне. Тако су Осло и Берген одређени за пилот-пројекат и у овим градовима постепено се врше припреме за протеривање четвороточкаша загађивача из ужег градског језгра. У норвешкој престоници већ су многе улице и паркиралишта затворени и претворени у пешачке зоне и бициклистичке стазе. Циљ је да се загађење смањи потпуном забраном уласка бензин и дизел возила у строги центар Осла, градску зону такозваног Прстена два, који у извесној мери подсећа на београдски „круг двојке”.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Борис Белич
Забранити употребу угља повећати истраживања нафте, фосилно гориво
Vozac krseva
Zima je. Napolju je -10*C i pada noc a vi krecete sa zenom i decom. Auto na baterije je okovan ledom. Ukljucujete: grejanje kabine, grejace stakala, ventilatore i cekate da led popusti. Onda cistite led i ulazite u auto. Sve to traje 15-tak minuta. Posto je noc i pada sneg ukljucujete svetla, svetla za maglu i brisace, a grejanje kabine i stakala stalno radi, kao i muzika naravno. Krecete i brutalno "cedite" bateriju cija je kapacitivnost uveliko bila smanjena zbog mraza. Domet? Pa bar 50% manji
dusan1
@Gagi, dipl. inž. saobraćaja: Nažalost ste u pravu ! Većina Meditenanskih vozila nisu ni u garaži ni pod strehom ni na parkingu nego na ulici . Većina ljudi u Italiji a i Srbiji živi ili u soliterima ili u zbijenim centrima starih naselja i kako da puni električne automobile ? Da ih popne na 10-ti sprat ili iz stana da 'spusti' pedesetak metara kabla ? Da ostavi auto kilometar-dva daleko uz 'stubić' preko noći pa da sutra dođe po njega gradskim prevozom ili el-trotinetom ?
Vozac krseva
@Milan. Da nisam spreman na inovativnost kako kazete, onda bih u komentaru naveo sledece. U Srbiji se 70-80% struje dobija sagorevanjem najnekvalitetnijeg lignita "obogacenog" sumporom. Ako EV imalo zazive kod nas, to ce povecati zagadjenje i ono najgore, povecace drakonski cene struje za domacinstva, pa ce tako sirotinja koja nema para ni za polovnog yuga, kroz racune za struju placati bogatasima za EV. Sve ovo sa EV ce propasti kao VHS kasete onomad kad se predje na vodonik. Do tada vozim TNG.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.