Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

После масовних протеста, Куба легализовала мала и средња приватна предузећа

Хавана - масовни протести усред велике економске кризе (EPA-EFE/Ernesto Mastrascusa)

Кубанске власти су после масовних протеста усред велике економске кризе погоршане разорним последицама пандемије коронавируса легализовале мала и средња приватна предузећа, у великој промени у централно планираној и контролисаној привреди у којој су норма државне компаније, пренео је данас Радио слободна Европа (РСЕ) писање светских медија.

Кубански режим суочава се с највећом претњом по свој ауторитет у последњих неколико деценија, само четири месеца пошто је председник Мигел Диас-Канел консолидовао власт, пише Фајненшел тајмс, преноси Бета.

Масовни протести прошлог месеца, највећи од кубанске револуције 1959, били су видљиви знак незадовољства подстакнутог економским колапсом, смањењем залиха хране и повећањем броја случајева корона вируса, док, како наводи британски лист, строго контролисан једнопартијски систем и централно планирана економија дају Диас-Канелу мало могућности за решавање све веће кризе. То је додатно закомпликовано неочекивано тврдом линијом администрације председника Џозефа Бајдена.

Протести који су почели 11. јула брзо су угушени пошто су ангажоване хиљаде полицајаца, а интернет прекинут уз, према наводима организација за људска права, хапшење више од 700 демонстраната.

Међутим, оцењује Фајненшел тајмс, решавање проблема који стоје иза демонстрација ће бити много теже.

Од преузимање функције председника 2019, Диас-Канел је покушао да се ухвати у коштац с бирократијом, док је влада почела да спроводи мање тржишне реформе како би Кубу гурнула у правцу напреднијих комунистичких држава попут Вијетнама.

Савезници Кубе, попут Мексика, Русије и Венецуеле су наставили да шаљу помоћ, али је то далеко од потребног, истиче Фајненшл тајмс и указује на оцене економиста да само озбиљне економске реформе и обнова туризма могу помоћи Куби.

После стагнације од 2016. године, кубанска економија је прошле године доживела пад услед корона вируса.

Бруто домаћи производ, према званичним подацима, 2020. је пао за 10,8 одсто и још два одсто од јануара до јуна ове године, у поређењу с истим периодом прошле године.

После масовних антивладиних протеста усред жестоке економске кризе прошлог месеца, кубанске комунистичке власти легализовале су мала и средња приватна предузећа са до 100 запослених, указује Би-Би-Си.

Председник Диас-Канел рекао је да Куба предузима чврсте кораке да унапреди свој економски моде, мада критичари кажу да су владини планови реформи убрзани због протеста у јулу када су се хиљаде људи жалиле на економско расуло.

Одлука о малим и средњим предузећима донета у петак, 5. августа, како наводи британски јавни сервис, сматра се великом променом у политици владе острвске државе у којој су норма државне компаније.

Туризам, један од најважнијих сектора кубанске привреде, девастиран је глобалним ограничењима путовања током пандемије ковид -19. Такође је ове године жетва шећера, чији извоз представља један од кључних извора зараде за Кубу, много гора од очекиване.

Као резултат тога, владине резерве у страној валути су исцрпљене, због чега не може да плаћа увозну робу да надокнади несташице.

Поред великог помака с одобрењем малих и средњих предузећа после највећих демонстрација од револуције која је довела на власт Фидела Кастра 1959. године, кубанска влада је последњих месеци убрзала реформе за модернизацију економије и да заустави најгору економску кризу у земљи у последње три деценије, наводи агенција Франс прес.

Амерички председник је због оштрог сузбијања протеста увео нове санкције и запретио додатним казненим мерама ако комунистички режим не одговори на захтеве демонстраната за свеобухватним променама.

Кубанска влада у фебруару је одлучила да велики део контролисане економије отвори за приватни сектор, осим у кључним подручја као што су здравство, медији и образовање, истиче АФП, додајући да је за самозапослене дозвољено око 2.000 активности.

Процењује се да отприлике 600.000 Кубанаца ради у приватном сектору, што је око 13 посто радне снаге.

Они су, међутим, тражили увођење легалне структуре која би експлицитно дозволила њихово пословање.

Иако је прошле недеље дато зелено светло за мала и средња предузећа, премијер Мануел Мареро Круз (Марреро) у јуну је упозорио да неће бити дозвољено да ширење приватних активности оде предалеко „јер постоје границе које се не могу прећи”.

Ипак, консултант специјализован за развој пословања Кубе Ониел Диас рекао је да нови закон о малим и средњим предузећима и даље представља прекретницу коју су многи Кубанци годинама нестрпљиво очекивали.

За кубанску економију то представља огроман корак који ће имати средњорочне и дугорочне последице за реконфигурацију економије, рекао је он за АФП.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vojo
napisite nesto svoje umesto sto kopirate americke vesti
Igo
Bravo
Novi Sad
Još samo da im dignu blokadu i obustave sankcije iz SAD i fora sve super... a to što je blokada i kočila ovu državu to nikome ništa.
Петар Н. Сремац
Браво Куба, то је најбољи могући систем за кога је још Аристотел рекао да је најефикаснији и назвао га је "Политија". Јер све што је више од средњег предузећа у рукама појединца, неминовно улази у криминал а држава, да би била држава, мора да задржи у свом власништву све што је од стратешког значаја. Нешто слично је била Југославија, док је нису, Хрвати и Словенци, који су били сиромашни ко црквени мишеви кад су ушли у СХС - разбуцали.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.