Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КО ТО ТАМО ПРЕВОДИ: ОЉА ПЕТРОНИЋ, преводилац

Чија је кривица лош превод

Неупотребљиве преводе не добијамо само од нестручних особа него и од етаблираних преводилаца који су веома присутни на јавној сцени
Оља Петронић (Фото: М. Јерговић)

Да се положај књижевних преводилаца у Србији не разликује много од положаја већине оних који у овој земљи живе од свог рада, не само у финансијском смислу, потврђује нам и Оља Петронић, преводилац са француског језика, добитница награда „Бранко Јелић” (2015) и „Милош Н. Ђурић” (2017), која одмах одлучно наглашава:

– Мислим да је питање лоших превода једно од најважнијих питања у нашој професији. И да се одмах разумемо, лоше и неупотребљиве преводе не добијамо само од нестручних особа, како ви кажете, него и од етаблираних преводилаца који су веома присутни на јавној сцени.

Да би се уопште почела прича о лошим преводима, каже наша саговорница, морамо разјаснити шта је уопште превођење, који је задатак преводиоца и колико слободе он има приликом превођења текста.

– Наш посао је тежак и захтеван управо због тога што имамо задати оквир (текст написан на другом језику на одређени начин, одређеним стилом, у одређеном тону, духу и томе слично) и што своју ауторску слободу (јер ми смо аутори текста који ће бити објављен на српском) морамо остваривати унутар тог оквира. Дакле, наш задатак је да текст написан на другом језику пренесемо у свој језик тако да се чини да је на њему написан, а да се ми у свему томе не видимо, да сачувамо стил, атмосферу, тон, звучност, дух изворног текста. Што значи да је добар преводилац заправо невидљив. Он мора да представи аутора којег преводи са свим његовим врлинама и манама. Креативност преводиоца огледа се у његовој способности да на прави начин преведе, на пример, дијалекте, игре речи (које могу бити веома компликоване и слојевите, тако да се морате много потрудити да пронађете кључ у којем ћете их превести), идиоме, алузије, па чак и псовке, као и да пронађе речи које ће на прави начин пренети интензитете и значењске нијансе и поређати их у реченице у којима се чува ауторов стил. Ако не ради тако, преводилац може постићи само то да сви његови преводи звуче исто, што о њему као преводиоцу не говори ништа добро – објашњава Оља Петронић

Према њеним речима, проблем са лошим преводима углавном је у томе што се види да су преводи или, ако добро звуче на српском, што се испостави да једноставно нису тачни.

– Знам о чему говорим јер сам у последње три године била чланица жирија за награду „Милош Н. Ђурић”, најстарију и најугледнију преводилачку награду, па нам се веома често дешавало да, након упоређивања превода са оригиналом, утврдимо да су то два потпуно различита текста! И да су, што је најгоре, пуни потпуно недопустивих грешака! Чак и у преводима преводилаца који важе за угледне и веома су присутни у јавности. То је заиста поражавајуће, јер нам је јасно да су те књиге заувек упропашћене за овај језик, да вероватно нико никад неће објавити нове преводе и да ти писци овде никада неће имати рецепцију какву заслужују – додаје.

Искуства Оље Петронић са издавачима су у великој већини позитивна. Каже да има само једно веома негативно искуство, и то са јако угледном кућом, не откривајући о ком издавачу је реч. Тврди да морамо схватити да и издавачи, као и сви остали, само покушавају да преживе на тржишту и да су сви у томе заједно, па ако обе стране то схватају, сарадња може да буде само добра. И додаје:

– Због тога ми се чини да није право питање колико издавачи маре за преводиоце (наравно да маре, јер знају да без њих преведена књижевност не би постојала), него колико маре за добре и поуздане преводе. А бојим се да им одговор на то питање не иде у прилог, будући да из личног искуства знам да су склони томе да ангажују преводиоце за које им је са више страна доказано да не раде добро.

После свега овога Оља Петронић каже да преводиоци као појединци тешко да могу нешто да учине и закључује:

– Због тога је ту цеховско удружење које се како зна и уме, јер овде другачије не може, бори за очување елементарног достојанства професије. Пошто у овој земљи, у овом тренутку, тешко да се може постићи више од тога.

Књижевно превођење: професија, хоби или сламка спаса

У серији разговора са нашим еминентним књижевним преводиоцима, као и кроз њихове ауторске текстове, покушаћемо да осветлимо значај њихове професије која је данас потцењена, и то не само лошим материјалним статусом. Зашто се врсни преводиоци често замењују непрофесионалцима, зашто се стари преводи краду и потписују имагинарним именима, ко обара цену рада, ко је кривац за лоше преводе, шта сами књижевни преводиоци могу да учине и бројна друга питања биће разматрана у овом серијалу.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljilja K.
Babe i žabe su na engleskom apples and oranges. Kao prevodilac, slažem se sa svim što je izneto. Smatram, međutim, da reći ovako nešto nije nikakva naročita hrabrost. Osim toga, to se može reći za bilo koju profesiju. Stvar je u tome da oni koji su na pozicijama odakle može da se to spreči to i učine. Nije dovoljno konstatovati. Delovanje nam treba. Kad se neki žiri slaže oko ovakvih stvari, treba obelodaniti imena. Sretoh ovih dana čoveka koji bespoštedno govori istinu. Takvih nam još treba.
Ljilja K.
Slažem se da su izdavači, odnosno oni koji angažuju prevodioce najvećim delom rešenje problema. Ali ne možemo od njih očekivati rešenje kad su oni uzrok. Takođe sam protiv prozivanja. Ali ovo ne može imati DELETE rešenje. Ovo je proces. Kad se više puta obelodane ovakve stvari, dešavaće se promene. Loš prevod može da donese nov angažman, ali može i da povuče za sobom smanjenu prodaju i negativnu kritiku. Nije problem loš prevod, nego što to postaje normalno.
Marija
A šta u ovom tekstu nije istina? I zašto bi prevodioci potkazivali druge prevodioce, i to javno? Stvar je u tome da izdavači moraju prestati da angažuju loše prevodioce, a oni to ne rade. Relativno nedavno u Vremenu je izašla kritika prevoda knjige Havijera Serkasa, autor je sahranio prevod, vrlo precizno navodeći probleme. I šta se desilo? Ništa. Čovek i dalje prevodi, angažuju ga.
Бранислав Станојловић
А шта ће нам преводи? Мени нису потребни за руски, пољски, немачки, енглески, грчки (новозаветни и модерни, не септуагинт), а Дантеа сам читао на италијанском.
Ivan S.
A za španski, švedski, norveški, danski, finski, rumunski, bugarski, mađarski, arapski, kineski, japanski, korejski, francuski, češki, slovački, farsi, estonski, letonski, litvanski, ukrajinski, albanski, portugalski i još koju stotinu jezika koji se govore u svetu? Svašta ljudi lupe pa ostanu živi.
Aotearoa
Blago vama, ali najiskrenije !
Неко из масе
Велике издавачке куће имају хиперпродукцију књига. Проблем је што ангажују људе да им преводе за 200 динара по страни, па потпишу после свог човека. То више није ни тајна, људи су се оглашавали преко група где се скупљају преводиоци и нудили посао.
Neko
Secam se da se pre dvadesetak godina jedan nas pesnik i prevodilac hvalio da je namerno pogresno prevodio.
Mile
Problem je što naručioci prevoda traže najjeftinija rešenja i često zbog profita angažuju neproverene i nekompetentne ljude koji jezik slabo poznaju. Danas ima dosta primera da diplomirani filolozi evropskih jezika, ukljucijući tu i francuski, te jezike zapravo ne poznaju, i kada čitamo knjige shvatimo da nešto nije u redu. Don’t mix grandmothers and frogs.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.