Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суша и пандемија утичу на цену хране

(фото Н. Марјановић)

Вести из региона и света указују да ће екстремни временски услови утицати на приносе житарица и донети много неизвесности на тржишту хране где, још од почетка пандемије, главну реч на берзама воде инвестициони фондови.

Док домаћи ратари са неизвесношћу чекају жетву кукуруза, објављено je како су паклене врућине и суша утицале на усеве те житарице у БиХ и да се очекује се да ће принос бити и до 70 одсто мањи него прошле године. Знатан део усева је изгорео, а целокупна ситуација, сматрају ратари, довешће и до пада узгоја стоке у том региону.

Очекује се да ће цене жита вероватно драстично расти, а све зависи од светског тржишта и берзе. Последњи извештаји домаћих аналитичара показују да ће приноси кукуруза бити разнолики у Србији али да ће сушни период оставити последице на род. Могући проблем због неповољних временских услова јесте и ризик од појаве афлатоксина. У укупном извозу домаћег аграра од 4,2 милијарде долара, од кукуруза смо 2020. приходовали око 600 милиона.

– Кукуруз је наш највећи извозни артикал и у количинском и вредносном смислу. Неке су процене биле, да се није десила ова суша и потенцијални проблем с афлатоксином, да ћемо можда имати између у два и по и три милиона извозног потенцијала. То се, очигледно, неће догодити – каже за „Политику” аграрни аналитичар Жарко Галетин.

Додаје да због временских прилика постоји опасност од појаве афлатоксина али да је евидентно да се неће поновити 2012. која је била катастрофална што се тиче здравственог стања зрна кукуруза.

– Ако се афлатоксин и појави у мањој мери, неће бити тако распрострањен. Очекујемо да ће, поучени искуством из 2012. наши складиштари одреаговати благовремено и неће дозволити мешање зараженог и здравог зрна кукуруза, што нам се тада догодило – наглашава наш саговорник.

Сматра да прошлогодишњи принос и резултате сасвим сигурно нећемо поновити и да је то био апсолутни рекорд у производњи кукуруза у Србији. Постоје и неке изузетно песимистичне прогнозе, али он очекује да ће хектарски приноси бити 20 до 30 одсто нижи. То и даље не значи да ћемо имати проблем с домаћим билансима. Уз услов да на могуће проблеме с афлатоксином адекватно одреагујемо имаћемо добар извозни потенцијал, каже Галетин.

Најновији извештај Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) показује да светске цене хране настављају силазни тренд у јулу, други месец заредом.

Ипак оне су и даље за трећину више него у истом месецу 2020. Житарице су у јулу, у односу на претходни месец, биле у просеку јефтиније за три одсто. Највише је пала цена кукуруза, за око шест процената, преноси Ројтерс.

Жарко Галетин наводи да овај пад и даље није тако велики да бисмо констатовали да је цена кукуруза ниска. Напротив, она је и даље релативно висока. Таква ситуација трајала је неколико протеклих месеци а сада се цена вратила на неки прихватљив ниво за тржиште.

– На то је утицало релативно смиривање здравствене кризе, међутим не мора да значи да се тржиште поново неће узнемирити управо због неизвесности око развоја ситуације с пандемијом. А таква неизвесност, као што смо видели протекле године, утиче да цене крену ка горе – објашњава наш саговорник.

Према анализи ФАО турбуленције на тржишту хране су евидентне. Забележен је и пад цена пиринча, на двогодишњи минимум. Пшеница је поскупела за 1,8 одсто и достигла највиши ниво од 2014. године због суше у Северној Америци, јаких падавина у Европи и нижих приноса у Русији од првобитно процењених. Цене биљних уља пале су за 1,4 одсто у односу на јун, на петомесечни минимум.

Појефтинили су и млечни производи, за 2,8 процената, док је шећер поскупео за 1,7 одсто четврти месец узастопно. Цене меса су у просеку благо порасле и то највише живинског, док је свињетина незнатно појефтинила због пада кинеског увоза, наводи се у извештају ФАО. Последње прогнозе из јуна су да ће глобалне залихе житарица порасти први пут од 2018. године.

 

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boziji vetar
Kilogram mesa bice 1000din. Ni seljak vise nije glup.
nn
Svetske cene ce ici gore jer je susa i u centralnom delu amerike gde je najveca proizvodnja zitarica ukljucujuci i kukuruz
Medicinska
Kod nas su cene slicne kao i svuda u Evropi. Nesto je cak i skuplje, a za nas standard koji je i do 5 puta manji, hrana i roba su preskupe.
Леон Давидович
После паклених суша и екстремних невремена и поплава производња хране биће све тежа а тиме ће се појавити и већи мањак хране на светском нивоу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.