Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НАША ТЕМА: КО ТО ТАМО ПРЕВОДИ

Рвемо се са језицима као Јаков са анђелом

Док сам преводила избор Драинчевих песама на француски, међу најизазовнијима био је цитат „Дуње ранке, крушке караманке” – права посластица за превођење
Ивана Велимирац (Фото: Ксенија Влатковић)

Да одмах одговорим на дилему: књижевно превођење је професија, озбиљна и захтевна. Често је и вокација. Потребно је знање, али и надареност. Ако сте сликар из хобија, онда не излажете у Галерији САНУ – осим у случају залуталих генија. Одлично познавање неког страног језика постигнуто учењем или боравком на његовом говорном подручју нужан је, али недовољан услов да се буде добар преводилац. За преводиоце је важно да читају, да негују свој језик колико и да шире границе познавања страних језика и култура.

Ако преводите књигу о Фројду, што је био мој случај прошле године (Лидија Флем, „Свакодневни живот Фројда и његових пацијената”, Карпос), онда се подразумева да поново, ако не први пут, читате самог Фројда у преводима Борислава Лоренца, Албина Вилхара, Хуга Клајна итд. Иако пише неку врсту монографије, Лидија Флем је и романсијерка, тако да је потребно не залутати у алузијама на фројдовске теме, а задржати дискретну лепоту реченице и стила. Пошто је књига објављена 1986. године, било је важно, примера ради, написати фусноту да би се објаснило оно што је тек касније постало доступно јавности: како је завршила живот прва руска психоаналитичарка Сабина Шпилрајн, коју нам је приближио Кроненбергов филм „Опасни метод”.

За добар превод неопходно је познавати и проучавати рад претходника, учити се на добрим преводима којих у нашој култури и на нашем језику има. За стогодишњицу Прустове смрти 2022, пишем текст о неким местима и решењима у преводу Живојина Живојновића (чији је један део штампала позната издавачка кућа која није имала ауторска права, успут са грешком у имену преводиоца).

Често се каже да је најбоље да песници преводе поезију. Иако сам песникиња, не могу да кажем да је то увек тачно. Преводи песничких књига, чак и када, рецимо, позната песникиња преводи познатог песника, или када „билингвални” песници који живе у другој средини преводе нашу поезију на стране језике – нису лишени превида, и то грубих, и стилских мањкавости. Неки песници не могу да се унесу у поетику другог а да је не искриве кроз сопствену, јер им надахнуће не гарантује прецизност. Некада је одговорност и на уредницима који из немара или наводне немогућности да плате лектора или редактора објаве такав превод.

Превид склизне у превод и то је понекад неизбежно, међутим, неопходно је пажљиво читање које би надоместило ту фамозну „неописиву лакоћу превођења”: овде алудирам на наслов незаборавног критичког огледа Новице Петровића објављеног у часопису „Реч” 1997. (лако га је наћи на интернету). Задовољство ми је што сам уз Новицу Петровића и Машу Дабић, који преводе нашу поезију на енглески, односно немачки језик, за Трећи трг и на позив Дејана Матића, превела избор Драинчевих песама на француски. Као француски ђак и читалац француских песника, пријатељ Мориса Утрила и Макса Жакоба, Раде Драинац негује извесно вокабуларно и интертекстуално француско присуство у својим стиховима, док је међу најизазовнијима био цитат „Дуње ранке, крушке караманке” – посластица и изазов за превођење.

Верујем да преводилац увек учи, да се увек рве са језицима као Јаков са анђелом и да се са годинама јавља фина интуиција која га наводи да осети места у тексту и преводу којима треба посебна пажња или речи којима треба додатно тумачење.

Тренутно се бавим превођењем једног француског песника, романописца, уметника и редитеља, десет година старијег од Драинца. Избор из дела и критика које су о њему писали савременици и данашњи тумачи, са илустрацијама и фотографијама, биће објављен у броју часописа „Градац” који уређује Бранко Кукић.

Преводилац у оба смера

Ивана Велимирац (Београд, 1976) je песникиња и преводилац. Преводила је Рашу Ливаду на енглески, Бору Ћосића и Стевана Тонтића на француски, Жабеса, Коктоа и Бланшоа, Симон Веј, Колет и Кристеву на српски. За превод романа „Надлештво за баште и рибњаке” Дидјеа Декоена, добила је награду „Бранко Јелић” 2019. године. Објавила је књиге песама: „Древни дечак” (КОВ, 2003, Бранкова награда) и „Излажење звери са излажењима из животиња” (КЦНС, 2020).

Књижевно превођење: професија, хоби или сламка спаса

У серији разговора са нашим еминентним књижевним преводиоцима, као и кроз њихове ауторске текстове, покушаћемо да осветлимо значај њихове професије која је данас потцењена, и то не само лошим материјалним статусом. Зашто се врсни преводиоци често замењују непрофесионалцима, зашто се стари преводи краду и потписују имагинарним именима, ко обара цену рада, ко је кривац за лоше преводе, шта сами књижевни преводиоци могу да учине и бројна друга питања биће разматрана у овом серијалу.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Позивница за журку
"Дуње ранке, крушке караманке" рефрен је народне песме под називом "Иди кући, обуци се". Не бих се усудио да покзушавам да преводим овај стих на неки страни језик, али бих покушао да објасним контекст у коме је ова народна песма настала, односно о чему пева народни певач. Дуње ранке и крушке караманске (турске) сорте зру у другој половини августа, када су, у давна времена, на селу прослављане разне светковине, народ се окупљао, играло се коло, а Јова је запросио Ружу.
Zivan Vidic
Тачно и бескомпромисно!
Ljilja K.
Ovaj tekst je tačan od prvog do poslednjeg slova. Pokazuje erudiciju i stav prema životu i prevođenju. Hrana za dušu. Ostaje da nam se došapne prevod ranki i karamanki.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.