Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Археолози верују да су пронашли остатке Тројанског коња

Троја (Принтскрин Јутјуб)

Археолози који врше ископавања у Турској, на месту историјског града Троје на брдима Хисарлика, открили су велику дрвену конструкцију за коју верују да су остаци легендарног тројанског коња. Ископавања су открила остатке десетине јелових дасака и греда дужине до 15 метара који су састављени у необичном облику, што је навело стручњаке да посумњају да припадају Тројанском коњу, јавио је „Грик репортер”, а пренео Танјуг.

Већина научника сматра да је тројански коњ митска грађевина и обично се повезује са Хомеровим еповима „Илијада” и „Одисеја”.

Прича о Тројанском коњу односи се на сам крај рата, као део стратегије да се заузме Троја и потпуно победи у сукобу, а причу о њему најистакнутије приказује Вергилије у „Енеиди”, тексту из времена Августове владавине у Риму. Историчари сугеришу да је антички писац користио слику коња као аналогију за ратну машину или чак можда за природну катастрофу.

Пронађена структура одговара опису Вергилија, Августа и Квинта из Смирне, тако су археолози почели да верују да ово откриће заиста јесу остаци лукаве стратегије који су Грци користили за освајање древне Троје.

Још једно откриће које поткрепљује тврдње археолога јесте оштећена бронзана плоча са натписом „За повратак кући, Грци посвећују ову понуду Атини”, која је пронађена на локалитету, а и Квинт из Смирне се позива на одређену плочу у својој епској песми „После Хомера”.

Двоје археолога који воде ископавања, професори Универзитета у Бостону, Кристин Морис и Крис Вилсон, кажу да су у великој мери уверени да је ова структура заиста повезана са легендарним коњем и да су сви досадашњи тестови само потврдили њихову теорију.

„Сви тестови датирања угљеника и друге анализе сугеришу да дрвени комади и други артефакти потичу из 12. или 11. века пре нове ере, што се подудара са датумима које су многи древни историчари, попут Ератостена или Прокла, навели за период Тројанског рата”, каже професорка Морис.

Она је нагласила да не жели да звучи превише самоуверено, али да је прилично сигурна да се ради о открићу делова Тројанског коња јер се и други докази попут њиховог састава подударају са описима из многих извора.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srboljub Tudej
Najverovatnije da je Odisej ostavio pred kapijom brodić koji je na pramcu imao ukrasnu glavu konja. Takve duguljaste i vitke galije Grci su ionako zvali - KONJ! Moguće da su bile dve jedna preko druge, a Trojanci su imali običaj da poklone unose u svoj hram. Ako su u galiji bile još i mreže i ostali pribor, tu se moglo sakriti nekoliko grčkih ratnika i noću otvoriti kapiju...
Barka
Nema to veze sa Grcima. Odisej je bio Ilir, tj. Srbin a Trojanci su Dardani, tj. takodje Srbi.
Зоран Маторац
Прича о Тројанском коњу је потпуно неуверљива. Капије на утврђеним градовима су у то време прављене таман толике да кроз њих може да прође човек на коњу. Није било потребно да нека од њих буде толико пространа да кроз њу може да прође онолика скаламерија. Мит је остао такав какав је до данашњих дана, и нека га. Симпатичан је као замисао.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.