Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

У Србији има свега 9.000 давалаца коштане сржи

Да би се нашао адекватан донор потребно је да постоји 100.000 потенцијалних давалаца, а шанса за успешност трансплантације повећава за 30 одсто ако је он с истог географског подручја
Предраг Слијепчевић, председник Удружења пацијената за помоћ оболелима од акутних леукемија „Леука” (Фото: лична архива)

Тромбоцити су један од основних састојака крви и њихова улога је спречавање крварења код унутрашњих или спољашњих рана. Поред тога, они поправљају зидове крвних судова, одржавају њихову еластичност и смањују могућност пуцања крвног суда.

Код неких хематолошких болести број тромбоцита се драстично смањује и њихова трансфузија оболелом је неопходна, као и код лечења акутних леукемија и трансплантација матичних ћелија.

У сваком од ових случајева трансфузије тромбоцита једини су начин којим се обезбеђује да оболели има шансу да преживи. Како су терапије у свим овим случајевима изузетно агресивне, сама њихова снага комбинована с недостатком тромбоцита довела би до неминовне смрти сваког оболелог.

Треба нагласити да је давање тромбоцита апсолутно безболно и нема никаквих компликација, чак се може давати на сваких 15 дана за разлику од крви код које мора да прође за мушкарце три месеца, а за жене четири месеца. Али, због строгих ограничења само неколико процената популације може давати тромбоците

У цивилизованом свету лечење, то јест терапија цитостатицима (који се користе код хематолошких обољења), не започиње се док није обезбеђен довољан број давалаца тромбоцита. Проналажење давалаца је обавеза онога ко спроводи лечење, а то је медицински систем државе. И то је неупитно.

У Србији није тако. Иако је обавеза проналажења тромбоцита по закону обавеза Завода за трансфузију крви, они нису у стању увек да ту обавезу испуне. Недостатак кадрова, као први проблем већине наших завода најозбиљнија је препрека, али не и једина. Без особља које ће директно водити и ширити базу добровољних давалаца, без финансијских средстава за промоцију и без озбиљне подршке медија, заводи су у ситуацији да не могу да испуне своју обавезу. Јако је важно да се моје речи схвате као апел за помоћ, а не као критика завода.

Управо су то и разлози што је обавеза проналажења давалаца пребачена на пацијента, у ствари на његову породицу. А то је најгоре могуће решење.

Како они немају никакво претходно искуство и знање, обично не могу да пронађу довољан број давалаца. Из разлога што су свесни да преживљавање зависи од тромбоцита, страх и неизвесност разорно утичу на психичку стабилност и озбиљно смањују шансе за успешно лечење.

Зарад истине напомињем да у случајевима када се не нађу даваоци, тада се прибегава њиховом издвајању из свеже дате крви. Такви тромбоцити су далеко мање ефикасни и могу да доведу до релативно озбиљних последица по оболелог који их прима.

Из свих ових разлога Удружење „Леука” је пре две и по године основала своју базу, која служи свим оболелима. По подацима Завода за трансфузију Београд, „Леукина” база је обезбедила више од 42 одсто свих ненаменских давања у прошлој години. Тренутно у бази има више од 250 давалаца и тај број је сваким даном све већи.

У припреми је апликација која ће умногоме олакшати рад базе и омогућити даваоцима да сами одређују термине давања, што је тренутно највећа препрека за већи број давања.

За добар део оболелих од акутних леукемија и још код неких болести, једини могући пут ка излечењу је трансплантација коштане сржи. Иначе је смрт неминовна. За трансплантацију је неопходан услов да се пронађе адекватан донор. Нама треба 100.000 донора у регистру да би се с великом вероватноћом то и десило. Тренутно имамо нешто мање од 9.000. Сада смо ослоњени на светски регистар. То успорава проналажење, чиме су и шансе за преживљавање мање. За један број пацијената донор се и не пронађе, самим тим шансе за њихово преживљавање не постоје.

Студија урађена у Немачкој недвосмислено је доказала да се шанса за успешност трансплантације повећава за 30 одсто ако је донор с истог географског подручја (у кругу од 300 километара).

Ово је круцијално важно. Ако се зна да је трансплантациона терапија једна од најагресивнијих и да веома танка линија између преживљавања и смрти, овај податак се може тумачити у правом светлу. Управо та разлика, између давалаца из света и са овог поднебља веома је често пресудан фактор и чини директну разлику између живота и смрти.

Овим проблемима се не бави нико сем „Леуке”. Ове године ћемо у сарадњи са Фондацијом „Ана и Владе Дивац”, УСАИД-ом и Балканским фондом за демократију, организовати у шест градова велике акције у циљу промовисања потребе за даваоцима тромбоцита и донорима матичних ћелија. Акцијама се прикључила и Фондација „Балашевић”, која је несебично помогла и подржала наше напоре.

Прва акција је одржана у Суботици. Акцију је подржао и град Суботица. Покровитељ је био др Балинт Пастор, који је и отворио скуп. Манифестација је одржана на две локације на Палићу. На Великој тераси је била изложба Катарине Станојловић, чији су радови настали за време трансплантације у изолационом блоку.

Одељење за трансфузију Опште болнице Суботица узимало је узорке донора матичних ћелија, одржан је концерт Жига Пала, Молнар Виктора и Немет Ђерђа, а након тога и трибина на којој су говорили Мелинда Тот Демек, председница огранка „Леуке” у Суботици, др Глорија Благојевић, руководилац Регистра донора и моја маленкост. Догађају је присуствовало око 400 људи. Централни догађај је био концерт под називом „Неко то од горе види све” у извођењу дуета Миша и Ђура, док је специјални гост била Тања Шикман. Верујемо да ћемо и у осталих пет градова, а то су Нови Сад, Крагујевац, Ужице, Ниш и Београд, успети да организујемо догађај на истом нивоу као у Суботици.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Poštar
Bravo Peđa. Misija koju hrabro vodiš ima efekat kao lek.
Bob Petrovich
КоСТНА срж, а не коштана. Коштано је оно што се прави од кости.
Земунац
Само да додам да је придев ''костни, костна, костно'' смислио неки медицинар, који је мислио да је паметнији од лингвиста. Зато треба увести српски језик као обавезан на високим школама и факултетима. Од основне школе, где се учи граматика и правопис прође доста времена, па се многе ствари забораве, јер у каснијем школовању акценат је на српској и светској књижевности.
Земунац
Ево шта каже Клајн о томе: ''Од именице кост придев гласи коштан(и), што не значи само „начињен од кости“, као што неки мисле, него и „који се односи на кост“ или „који се налази у кости“.''

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.