Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колонијa „Злакуса” у некадашњој касарни

Место одржавања традиционалне међународне колоније премештено из Злакусе, села лончара, у ужичко насеље Крчагово
Уметници у згради касарне (Фото: С. Јовичић)

Ужице – У пространом холу некадашње војне касарне у ужичком насељу Крчагово, претворене минулих година у простор за културне садржаје, стварају ових дана уметници керамичари из три земље: Словеније, Аустрије и Србије. Тамо где су се војници бивше ЈНА некад постројавали, сада скулптори вајају дела од мешавине глине и камена, у техници народног заната старог вековима. Одржава се овде 26. Међународна колонија уметничке керамике „Злакуса”, са 11 учесника.

Ни пред пандемијом не посустаје та манифестација која дуже од четврт века повезује традиционално лончарство из Злакусе, овдашњег села лончара, са модерним тенденцијама у уметничкој керамици. И то по замисли ужичке уметнице Софије Бунарџић, неуморне у организацији свих ових година. С тим што је у садашњим ванредним околностима место одржавања колоније премештено из Злакусе, где је у домаћинствима мајстора лончара четврт века организовано, у овај градски кварт, зграду бивше касарне.

Та промена, међутим, никоме не смета. Овде уметници раде и стварају, аутентичним материјалом (мешавином глине и камена калцита), којим се у селу лончара одвајкада прави посуђе, а за ову колонију обезбедили су га сарадњом са мајсторима Борком и Јеленом Сарван из Злакусе. Па кад се уморе од рада одлазе у обилазак тог оближњег села: да виде стари занат на делу, упознају мајсторе, осете дах традиције, доживе лепоте овог живописног краја, уједно обиђу и Сирогојно, Потпећку пећину...

– Овај уметнички простор у згради бивше касарне показао се погодним за одржавање колоније „Злакуса”. Уметници су задовољни новим концептом, кажу да је простор феноменалан, те истичу да би хтели да се колонија и убудуће овде организује, а да током њеног трајања редовно посећују Злакусу. Мислим да таква идеја има смисла, уз остало и зато што смо од града у овој згради добили одличан простор за галерију наше колоније и магацин за уметничке радове настале током ње, а у пространом холу је радионица где уметници стварају. Наравно, веза са Злакусом је кључна, ту је колонија оставила трага, допринела очувању старог заната, сарадњи са мајсторима... Из тог села нам је технологија и материјал, рад на ручном точку. У Злакуси испред радионице Сарван на крају ове колоније је печење уметничких радова на отвореној ватри (на око 700 степени), што је аутентично за тај стари занат – каже за „Политику” Софија Бунарџић, додајући да овогодишња колонија, на којој није било могуће укључити већи број уметника због епидемијске ситуације, траје до 18. августа.

Из главног града Словеније на ову колонију први пут су дошле уметнице керамичарке Маруша Мазеј и Бојана Ристевски Млакер, које заједно стварају у студију у Љубљани. Плавокоса Маруша je асистент на Одсеку керамике љубљанског Факултета ликовних уметности.

– Први пут сам у Србији, ово су нам први дани на колонији где се упознајем са традиционалном техником израде керамике. Очекујем да видим како се пеку радови на отвореној ватри и како ће изгледати оно што сам овде направила, у споју савременог и традиционалног. Надам се да ћу овде у срцу Србије добро упознати ове крајеве и културу – рекла нам је млада уметница.

Ово је размена две блиске културе, српске и словеначке, толико блиске а тако различите, надовезује се Бојана Ристевски Млакер. Она је наше горе лист, рођена Београђанка, на београдском ФПУ је студирала Керамику. Удала се за Словенца и четири године живи у Љубљани.

– Лепо је што се на овој колонији, у уметничком „уздушју” (атмосфери), поново зближавају српска и словеначка култура, као некад. Размењујемо стручна знања и искуства, обилазимо околину. Занимљив нам је овај материјал за грнчарију, мешавина глине и камена калцита, то на другим местима немамо прилику да видимо – истакла је Бојана.

Према речима уметнице из Београда Наташе Бојанић, предност ове колоније је што се у њој промовише струка, да људи више знају о уметничкој керамици. А уметница из Аранђеловца Ања Живковић истиче да се пре свега бави каменом, вајарка је и мозаичарка (керамика јој није примарна), али за њу је ово велики изазов и уживање.

Међународна уметничка колонија „Злакуса”, која је током 26 година трајања окупила 370 уметника из 37 земаља, допринела је да се стари лончарски занат из Злакусе (који је био пред изумирањем кад је колонија заживела) врати у живот и, као круна свега, прошле године стави на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bravo Sofija
Pohvalne komentare ne puštate, o ovoj divnoj ženi koja ceo život naporno i predano radi svoj posao. O čemu se radi?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.