Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заједништво међу балканским народима и државама

Владимир Бакарић, Едвард Кардељ и Јосип Броз Тито на Вису 1944. године (фотодокументација Политике)

У рубрици Међу нама објављен је 10. августа прилог проф. др Бранислава Николића под насловом „Балканска федерација”. Аутор пише да је неколико месеци после Титове смрти Владимир Бакарић детаљније причао уреднику загребачког часописа „Глобус” о својевременом предлогу да Београд буде седиште Балканске федерације, а Бугарска једна од република Југославије, под условом да Георги Димитров буде председник, а Иван Коларов министар спољних послова федерације. Преговори су пропали јер је Тито тражио да буде председник Балканске федерације.

Бугари су полазили од чињенице да је Димитров, руководилац Коминтерне све до њеног распуштања 1943. године, далеко познатији у револуционарном радничком покрету.

Индикативно је што је Бакарић то причао тек после Титове смрти. Док је Тито био жив о том његовом неуспеху с Бугарима није се писало. Ништа мање не чуди ни то да Бакарић пише о Ивану Коларову, што је погрешно, а не о Василу Коларову (1877–1950), који је био стари револуционар, учесник у раду неколико конгреса Друге интернационале. Такође, био један од оснивача Треће интернационале и Лењинов сарадник, руководилац Сељачке интернационале, тзв. Крестинтерн, доктор економских наука, руководилац Аграрног института у Москви, а после смрти Димитрова био је председник Народне Републике Бугарске.

Од уредника загребачког часописа „Глобус” могло се очекивати да унесе исправке у Бакарићев текст, али то није учињено. Тито није заборавио свој неуспех с Бугарима, па је у свом заносу покушао да укључи и Пиринску Македонију, па чак и Егејску Македонију и тако створи велику македонску државу, која би била у саставу Југославије.

Ваља подсетити да је још средином рата Едвард Кардељ ишао у Бугарску на преговоре с Трајчом Костовим, надлежним за та питања у бугарској партији. Колико се зна, ни ти преговори нису успели. Костов је касније оклеветан и стрељан, јер је показивао непожељну независност у преговорима са Стаљином о економским питањима. У време о којем је овде реч, иницијатор расправа био је СССР.

Нема сумње да ће и у будућности идеја о некој врсти заједништва међу балканским народима и државама бити предмет расправа, јер ће то све више наметати логика живота, али ће иницијатори бити велике силе, које ће бити принуђене на извесно компоновање својих интереса с поменутом идејом о заједништву балканских народа. Ми се данас налазимо у сфери тих покушаја.

Др Радомир Ђорђевић,

професор Универзитета у Београду, у пензији

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bice opet
"Posle svega što nam se desilo, nikom normalnom to na pamet ne pada"......Ma nemojte biti tako naivni. Posle samo nekoliko meseci propagande na TV-u pola Beograda bi se sjatilo na Jadran a nova federacija bi bila potpisana i pre nego Open Balkan. Srpska zelja da se nestane kao narod je bezgranicna.
Luis
Mišljenje Vladimira Bakarića u današnje vrijeme ima težinu poput značaja TikTokerice koja guta živu zmiju.
Mira
"Zajedništva" među balkanskim narodima nikada nije bilo, nema ga danas i neće ga nikada ni biti. Tu vlada vekovna mržnja prema Srbima, snovi o proterivanju i genocidu nad Srbima, ili u najboljem slučaju samo opšte podozrenje prema i prezir svega srpskog i bilo kakve srpske države. Sve priče o balkanskim "federacijama" i "konfederacijama" bile su samo perfidni istorijski pokušaju neprijatelja Srbije da se dočepaju srpske zemlje. Posle svega što nam se desilo, nikom normalnom to na pamet ne pada.
Оки Доки
Свако досадашње заједништво балканских народа завршило се лоше по Србе. Доста је било !
Dragomir Olujić Oluja
Ideja (politika i praksa) Balkanske kon/federacije je mnogo starija od ove Tito-Dimitrovljeve – nastala je krajem 18. veka među balkanskim borcima (Riga od Fere i drugi) za oslobođenje od Turaka, Karađorđe je ubijen 1917. na putu u Solun na stvaranje balkanskog oslobodilačkog štaba, BF je bila centralna tačka u politici balkanskih socijalista i socijaldemokrata (Hristo Botev, Svetozar Marković, Dimitrije Tucović...), Kominterna i sve balkanske KP su zalagale za Balkansku federaciju...
Dragomir Olujić Oluja
Ne, nisam zaboravio, no ne može sve da stane u 500 karaktera... – izneo sam samo najbitnije! Mislim, inače, da profesori Nikolić i Đorđević i ne znaju sve to, inače bi to i napisali!
Земунац
Заборавили сте на кнеза Михаила. И он је нешто преговарао са Бугарима о удруживању, а стоји и недоказана тврдња да су у његово убиство умешани и британски агенти баш због тих преговора. Иначе већ сам питао аутора, али администратор то не пушта, што ни он ни господин Николић не помињу Бледске споразуме потписане 1947. године између руководстава Бугарске и Југославије у којима је једна од тачака и македонска нација и језик, коју тад први пут Бугари признају.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.