Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хрватски сан

Хрватски сан (EPA-EFE/S.Stankovic)

„Ово сам сања цили живот!”, узвикнуо је пре неколико година за говорницом на прослави „Олује” у Книну један пензионисани хрватски пуковник. Овај предратни радник у некој далматинској фирми након јуришања на касарне ЈНА и Србе у Крајини дочепао се високог чина и није скривао своје задовољство што у Книну, као и у целој Хрватској, готово да нема Срба.

Хрватска без Срба је хрватски сан двадесетог века. Након геноцида у Другом светском рату, послератних терористичких дејстава, политичко-економских притисака и етничког чишћења с елементима геноцида 1995. године, Хрватска је снагом оружја решила српско питање. Фрањо Туђман је на Брионима наредио Хрватској војсци да изврши такав удар да Срби нестану. Притом није помињао удар на српску војску, него на целокупан народ. Почетком сваког августа ова тема се актуелизује на српској и хрватској страни.

Док Хрвати славе, Срби тугују. Хрвати су јединствени у ставу да је акцијом „Олуја” Хрватска одбрањена од „великосрпске агресије”, које је предводио Слободан Милошевић. На српским медијима се може чути, видети и прочитати свашта. Углавном иста лица сваке године објашњавају тај за Србе из Хрватске судбоносни догађај. Углавном се све своди на „издају”, „предају” и „продају” Републике Српске Крајине од стране руководства Републике Србије, чиме се на неки начин амнестира хрватска оружана агресија.

Интересантно је да о војном аспекту немају прилике да говоре официри крајишке војске, већ то углавном раде цивили који су војна знања стекли за време служења војног рока. Као најјачи доказ за предају Крајине нуди се виђење збуњеног Милана Мартића, који је слегао раменима и колутао очима након телефонског разговора са Слободаном Милошевићем, у моменту кад је хрватска агресија почела. Научне и непристрасне анализе у будућности, на основу архивске грађе и без политизовања чињеница, даће одговор на то како је дошло до брзог слома Републике Српске Крајине. Тада ћемо сазнати да ли је тридесетак хиљада крајишких бораца с просеком старости од око педесет година могло одбранити своја огњишта од напада више од двеста хиљада мржњом острашћених припадника хрватске војске и полиције. Требало би и да сазнамо да ли је Војска Југославије могла оружано одбранити Крајину. Колико би грађана Републике Србије и Крајишника који су живели у Србији од 1991. године узело оружје у руке и кренуло ауто-путем „Братства и јединства” према Загребу да спаси Крајину?

Део српских космополита предлаже, у интересу помирења, да Хрватска престане да слави „Олују”. Они у соцреалистичком маниру сматрају да је „Олуја” производ однарођеног хрватског руководства, а да хрватски народ то не подржава. Притом заборављају да је на референдуму о независности Хрватске од СФРЈ, одржаном 19. маја 1991. године, од 83,56 одсто изашлих грађана, њих 94,17 одсто гласало за независност Хрватске. Хрвати никада нису волели Југославију. Она је за њих увек била „велика Србија”, што на српској страни многи не разумеју. Они ће у будућности још жешће славити „Олују”, јер је то њихов вековни сан и део њиховог националног идентитета.

Крајина се могла одсудно бранити уз ризик веома великих цивилних жртава. Никога у међународној заједници не би узбудила погибија десетина хиљада крајишких Срба. Међународна заједница је војно ојачала Хрватску, пружила јој сву потребну логистику и подршку. Истовремено је економским санкцијама и претњом бомбардовањем ограничила могућности СР Југославије за помоћ Крајишницима. Да су Америка и Немачка подржавале Републику Српску Крајину, Крајина би и данас постојала. Уместо ироничних и надмених изјава, Милановић и Пленковић би с одушевљењем играли ужичко коло у Книну и тиме давали допринос мулиетичности и међунационалној толеранцији.

Ђорђе Пражић,

Нови Београд

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Острошке приче
Како је владика Теофан говорио Србима у Крајини: "... дотле га нема, и није га родила мајка, ко би био кадар, да нас узнемири овдје, и потисне ван из овога најкраснијег раја божијега, водио кога дух нечисти, колико њему драго, испредао он златне жице и медене бесједе, како њему драго." (Манојло Грбић, Карловачко Владичанство, 1891).
Savva
Jedna velika nepreciznost i greska ako u ovom tekstu tako i u svim diskusijama^ potpuno se zaboravlja da se podvuce ..."Хрватска је снагом оружја решила српско питање.." hrvatska je snagom americke avijacije i americkog oruzja kupljenog uz precutnu saglasnosn clanica SB UN pod pritiskom i odobrenjem Amerike.." Hrvatska sama sa svojih 3,8 miliona ustasa nije nista mogla da uradi svojim gradjanima srpske nacionalnosti kojim je na silu i preglasavanjem otela drzavljanstvo i vratila u Jasenovac '41
Lu
Čovjeku je najteže priznati da je nagrabusio isključivo zbog svoje lude glave pa je uvijek netko drugi kriv...Tako je sa ljudima, tako je i s narodima. Bilo je mudrih glava među hrvatskim Srbima '90. i '91. koji su vidjeli kuda sve to vodi. Ali nije se htjelo slušati.
Luis
Poraz je prilika da se čovjek osvijesti, rezimira. Nekome je prilika za jadanje i gradnju novih iluzija. Ponavljajući dogme o ugorženosti, izdaji, paćeništvu, ponavljmo i iste greške iz prošlosti, nesposobni da se otcjepimo od "utvara". To važi i za moje, ovdje u Hrvatskoj. Ljudi protiv kojih sam ratovao nisu više moji neprijatelji. Neprijatelji su mi postale politike isključivosti, posezanja, sotoniziranja,...
Milos
Najmudriji su bili oni koji su rekli da treba pohapsiti neonaciste i u korenu saseci zlo
Petar
Nista tih godina nije bilo naklonjeno Krajisnicima: ni medjunarodna zajednica ukljucujuci Rusiju, ni srpska vlast ni okolnosti. Ponudjen maksimum je bio plan Z4, ali koliko bi on zadrzavao skoro jedinstvenu ustasku mrznju susjeda? Oni se nece umiriti, samo ce sada jacati ideoloske centre u BiH poput Sirokog Brijega. Ojacavati antisrpske teznje u cg. Ovo je odlican tekst, ali mu fali ta komponenta: sta raditi sa svim kat. fundamentalistima koji cili zivot to isto sanjaju u BiH i cg? Vracati isto.
Kраљевина Србија најбоље решење
Акцијом олуја Хрвати су решили питање Срба у Хрватској за сва времена, то што је решен на начин који нама није леп то смо ми криви, јер ако неко напада мој град ја ћу узети пушку и бранити мој град и моју породицу докле год сам жив. Ништа мене не чуди шта се нама Србима дешава у последњих 30 година,а зашто? па ми смо поред Јасеновца, Усташких погрома, изабрали аустроугарског каплара Хрватс Тита а одрекли се Српског генерала и убили и да му се гроб не зна, а још и дан данас Србија је република.
Земунац
Дража је био југословенски генерал и на челу Југословенске војске у отаџбини. Врховни командант му је био југословенски краљ Петар други Карађорђевић. Да су они победили опет би била Југославија. Да ли би поновили оно што је краљ Александар урадио са припадницима побеђене војске или не то је већ за нагађање. Узгред буди речено краљ Александар је државност Србије утопио у Југославију и Србија је вратила своју државност 1974. године, веровали или не.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.