Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КРУПНИ ПЛАН

​Култура насиља, култура фолирања

Треба донети закон о називању ствари правим именима и држати га се свим срцем. Вук Караџић који је схватао и значај псовки разумео би о чему је овде реч
(илустрација Драган Стојановић)

Има томе више месеци како се у нашу малу стамбену јединицу у Бубањских жртава 1 доселио један инострани држављанин, и не би било никаквих проблема у вези са тим да је држављанин од оних „воспитаних”, што би се доситејевски рекло, онако баш културних.

Међутим, убрзо је почео да испољава преку нарав, да у глуво доба ноћи испушта нељудске крике, праћене још нељудскијим лупањем. Онда се дивљање наставило и током дана, недељом и празницима.

Кад је све попримило апокалиптичне размере, неко од комшија се одважи да му одврати ударањем у зид. Тек тада су ствари кренуле по злу, јер је чудни сват странац, па још и мушко, што је и те како на цени ових дана. Не треба му стати на пут, не смеш му се успротивити, ни када оперише изван свог стана. Мушко је то, родно равноправно. Култура насиља у малом ‒ цивилизацији стран прикан проживљава свој џуманџи делиријум тременс сачињен од летећих мајмуна и ужарених мува, а сви ћуте. И то супер пролази, чак је на цени ових дана. Као и Закон о родној равноправности...

Полиција, наравно никада није дошла. Комуналци су одмах одустали када су чули да је реч о „страном држављанину”, а ови регуларни су чак посаветовали да се он због нечега случајно не осети угроженим, па да не поднесе тужбу, далеко било. Ипак, у помоћ је звала за своју безбедност уплашена жена, а ко њих уопште слуша ових дана. Оне нису ни „страни држављани” ни мушкарци-баџе. Оне служе за то да се слажу по роду и броју, да им се уста запуше тиме што су психолошкиње, гинеколошкиње, метереолошкиње. И то им је доста. Кога је брига да ли су заштићене, добро плаћене, заиста поштоване. Да ли су уплашене. Битно је како се зову, каже закон.

Када ти чувар реда и мира каже да зовеш у часу кад те Брус Ли физички нападне, јер тада има чист случај, осетиш се као будала. Онда смишљаш како да ту именицу „будала” учиниш још женственијом, по новом Закону о родној равноправности. Добро би звучало  будалашкиња или будалкиња. Ипак, све је у језику, на почетку беше реч... Зато у тој култури фолирања, спољашњег замазивања и парфемисања смрдљивих ствари, има толико опасне лакоће, именице се роје као од шале. Небо је граница.

Али тај осећај насамарености ништа не може да сакрије. Никакав род, ни именица, некада лепа, моћна, а сада исфолирана. Чујем реч „равноправност” и мишићи се грче, срце прескаче, а желудац се стеже. Непогрешива реакција на лаж. Ипак, на цени је култура фолирања, ових дана.

„А то је она будалашкиња, или будалкиња, шта опет је звала? Шта, још није ’убивена’? Ееее, па немамо случај”, рече чувар реда и мира. То је култура насиља у малом, од тога све почиње. И опет та агонија безверја, нихилизма, гнева. Осећање „сам против свих”...

Шта онда преостаје? Потреба да се поштују закони, сопствене вредности потекле са страница многих књига, морални кодекс који има лице родитеља. Све то онако баш стоички. Треба донети закон о називању ствари правим именима и држати га се свим срцем. Вук Караџић који је схватао и значај псовки разумео би о чему је овде реч. Зато, док се човек осећа као будала не треба да пристане још да буде и будалашкиња или будалкиња. По цену монтекристовског робијања, али часног.

 

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

novinarski
Novinarski tekst mora da ima poentu. Ovde se ne razume ni sadržaj, a kamoli poenta. Ako je tekst napisan da se autor divi samom sebi kako je pismen, novinarski je promašaj. Birajte bolje svoje saradnike.
Саша
Аутор је помешао више тема и написао неразумљив чланак
Moma
U Vukovo vreme nije bilo reči za to. Stranci su se voleli i poštovali. To je došlo mnogo kasnije sa preseljenjem u grad.
Komsiluk
Zivim par zgrada dalje. Bilo je tu i pucnjava, i racija i paljevina automobila...a sada je bolje. Nakon mnogo muke, lokalna kafancina je prestala da odvrce svadbarske zvucnike u 4 ujutro. Sada toga nema nego se samo pojavljuju i doseljavaju nekakvi rumeni,okrugli, zdravi,uglavnom onako bas "taze Beogradjani"...koji jednako zdravo halabuche i danju i NOCU, sto samostalno sto sa svojom decurlijom s kojom zive ispred zgrade (na teret svima) a ne u svojim stanovima. Komunalna ih podrzava...
Stari Beogradjanin
Sta je pisac hteo da kaze ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.