Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЕЋАЊЕ

Жена која је убедила терористе да одустану од отмице авиона

Тања Делић (1948–2021)
Тања Делић (приватна архива)

Једини наш бренд на Петој авенији, усред Њујорка, тих деведесетих била је „Фондација мира”, коју је основала наша земљакиња, пребогата Српкиња коју је свет упознао по невероватној храбрости када је успела да без оружја, само у униформи цариника, спречи терористе из Алжира у отмици авиона и тако доспе у средиште домаћих и страних медија. Недавно је урна ове скромне и надасве велике хуманитарке положена у присуству породице и пријатеља на Новом гробљу у Београду.

Неко од свог живота прави успех без покрића, а неко, ко је заиста успешан, скромно чува своју приватност. Таква је била Тања Делић, рођена у Ариљу 1948, жена за дивљење. Живела је између Њујорка, Лимасола, Москве, Каира и Београда. Гимназију и вишу Туристичку школу завршила је у Београду и запослила се у Савезној управи царине. Висока, лепа, пленила је стасом, али и школованим гласом, лепорека, заљубљеник у литературу, сликарство и уметност од малих дана. Отменост је била њен знак распознавања, такав да није морала да носи фирмирану гардеробу, харизма је зрачила из њене личности. Кад смо се упознале у Њујорку у време гостовања Битеф театра с „Медејом” на сцени светски чувене Ла Маме, 1996. године, открила сам ту скромност која краси само људе сигурне у себе. Углавном сам сретала покондирене богате жене богатих мужева, Тања Делић је била све друго само не лик из Стеријиних и Нушићевих комада.

Делила је судбину свог мужа Владе. Заједно су основали моћну компанију која и данас успешно послује. Рекла је једној блиској пријатељици да је у животу волела само три мушкарца: оца, Тита и свог Владу! Имају и три успешне кћерке Дубравку, Марију и Дину. Не верујем да постоји иједна жена на свету која је чак три пута одбила једног Дејвида Коперфилда! Биле смо сведоци Соња Вукићевић, кореограф и примабалерина, и ја као гости Тање Делић на претпремијери представе славног Коперфилда, на Бродвеју, коју је режирао исто тако славни Џорџ Лукас. Седеле смо у неком петом реду, и кад је дошао прелепи, млади, светски славни Коперфилд и од неколико стотина гледалаца, већином жена, пришао је баш Тањи и пружио јој руку да је поведе до сцене, она је то – одлучно одбила! Треба ли рећи колико смо биле Соња и ја љубоморне, онако женски.

А тек сада сам се сетила невероватне храбрости ове жене, када је без оружја, само у униформи цариника, храбро прешла преко целе писте на дубровачком аеродрому Ћилипи и кренула у преговоре с алжирским отмичарима авиона. Успела је да их убеди да одустану од своје намере. Мушкарци су то пратили с безбедне удаљености. Било је то 1970. године, Тањин подвиг, који вероватно ни сама није била свесна, нашао се на насловним странама домаћих и страних медија. Тада је њен будући супруг Владимир служио војску у близини.

Но, сећање на Тању Делић не би било потпуно, а да се не помене да је она, уместо да шопингује по прескупим бутицима Њујорка, основала „Peace fondation”. У управном одбору фондације била је и Мила Малруни, блиска пријатељица Делићевих, иначе супруга канадског премијера Брајана Малрунија. У то време „Политика”, и њен дописник из Њујорка Дарко Рибникар, писала је о активностима и прикупљању средстава у новцу и материјалу за децу, страдалницима у ратовима на тлу наше земље. Међу првима одазвали су се: Лане Гутовић, Ружица Сокић, Аја Јунг, Зијах Соколовић, Раде Шербеџија, многобројни музичари, сликари…

Рат је завршен, Тања Делић је наставила да ради, помогла је издавање луксузне монографије Музеја наивне уметности из Јагодине... Рекла ми је да жели да напише књигу, пре тога да објави кувар с рецептима своје мајке... Сазнајем: није стигла. Осам пуних година само она и њени најближи су знали, како се борила с тешком болешћу. Преминула је у породичном стану у Београду. Огласило се у „Политикиним” читуљама на десетине и десетине пријатеља из целог света. Верујем да је ово више него скромно, готово анегдотско, подсећање на хероину оног времена злог на Тању Делић, али и неке њој сличне безимене хероине, које умеју да воле, и да више дају, а ништа не траже заузврат.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Cica
?!
Mira
Tuzno i lepo secanje.
M.P.Beli
Neka duša ovog Andjela ppčiva u miru.Kako je lepo biti kao sav normalan sbet.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.