Недеља, 15.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нико не зна како ће почети школска година

Министар просвете Бранко Ружић не жели да изношењем предлога, који нису потпуно дефинисани, уноси додатну конфузију, а једино што у овом тренутку може да каже јесте да сви теже најбољем за децу – редовној настави од 1. септембра
(ЕПА ЕФЕ - Г.Л.)

Родитељи – кивни. Просветни радници – огорчени. Министарство просвете – нема план. Нико не зна како ће почети нова школска година. Напета је атмосфера. Незадовољство опште. Недоумица све више. Конфузију продубљују контрадикторни ставови према вакцинацији и тестирању деце и младих, као условима за повратак свих ученика у клупе на часове од 45 минута. Регуларан почетак нове радне године све је мање на видику, диоптријом опште јавности.

Уместо да се ђацима, родитељима, наставницима благовремено представе унапређени и прецизни модели школског рада за сваки случај, да знају шта да очекују у складу с развојем епидемијске ситуације и да се за то сталожено припреме, „збуњивање народа одврнуто је на најјаче”, кажу сагласно родитељи и школски радници. Не очекују да ће озваничена правила рада школа бити позната до краја августа и са добраном дозом ироније цитирају, што би епидемиолози рекли, „следеће две недеље су кључне” за доношење одлука.

Више од тога и нема до првог дана нове радне године за доуниверзитетски систем, који обухвата око 850.000 деце и младих. Око 105.000 запослених само у основном и средњем образовању следеће недеље враћа се на посао да кроји програме рада школа, распореде часова за све разреде и одељења, иако појма немају како ће се настава у ствари организовати. Учитељице и учитељи ће у клупама дочекати око 64.500 првака на републичком нивоу, само се не зна да ли све ученике једног одељења истовремено или по групама.

– Одлуку о моделу наставе доносимо заједнички на седници Кризног штаба, пре свега, имајући у виду очување здравља нације. Све опције су, за сада, на столу и за сваку смо спремни, да се у школу крене редовно, па да пратимо ситуацију, или комбиновано као прошле године. У овом тренутку, једино што могу да кажем је да сви тежимо најбољем за децу – редовној настави од 1. септембра. А процена целокупне епидемијске ситуације, која у великој мери зависи од броја вакцинисаних грађана, утицаће понајвише на ту одлуку. Зато толико апелујемо на све да се вакцинишу.

Подаци којима располажемо показују на веће разлике међу јединицама локалне самоуправе у проценту вакцинисаних грађана, а негде смо суочени и с малим бројем вакцинисаних радника у образовном систему. Зато ћемо следеће недеље размотрити опције модела наставе, не само по нивоима образовања већ и по јединицама локалне самоуправе. На основу тога предложићемо оптимална решења о којима ће дискутовати и евентуалне корекције предложити Кризни штаб – указује за наш лист Бранко Ружић, први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја.

Он напомиње да је министарство којим руководи у сталном контакту са стручњацима Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” и сагледава све податке и информације са терена како би се стекла комплетнија епидемијска слика, посебно у систему образовања, због почетка нове школске године – колико има заражених, вакцинисаних, на који начин се спроводе мере ублажавања ризика од короне.

– Иако је о моделу наставе прошле недеље изнето пуно идеја и о њима се дискутовало у јавности, апелујем да родитељи, ученици, наставници и други запослени у образовно-васпитном систему сачекају седницу Кризног штаба, који је најрелевантнији да донесе одлуку која ће бити у најбољем интересу свих. Не желим да изношењем предлога, који нису скроз дефинисани, уносим додатну конфузију – објашњава Ружић.

Последице те конфузије су чак и отворене увреде и претње родитеља просветним радницима. „Кад бисте имали макар промил савести и трунку памети, не бисте проследили поруку којом тражите од родитеља да вакцинишу децу. Позивате се на снажне препоруке ресорног министарства, а тамо је бирократски олош лезилебовића, какви сте и ви сами јер деценијама уништавате школство у Србији”, само је почетак писма које је ових дана стигло управи и разредном старешини шестог три престоничке ОШ „Браћа Барух” од тате једног ђака.

Следи сијасет псовки и увреда недостојних страница овој листа, у којима огорчени отац, између осталог, за просветне раднике каже да су „гласноговорници лажова и криминалаца, да су узурпирали право на образовање и месецима примају незарађене плате, ленчаре, пландују на штету генерација ученика”. Низ увреда завршава реченицом: „Немојте се изненадити ако вас посетим”, шта год да то значи, а звучи као претња.

– Људи су на ивици пуцања. Најлакше им је да се испразне на просветним радницима јер ми радимо како нам се каже. Страшно је што смо принуђени да трпимо овакве непријатности. Али, потпуно разумем огорченост тог човека. И ја сам мајка, и моје дете је ђак, и нама није много тога јасно, али ово није начин да се недоумице реше – каже за наш лист Милица Томовић, директорка ОШ „Браћа Барух”.

Први човек просветног система подсећа да Министарство просвете није у могућности да обавеже на вакцинацију просветне раднике, а камоли децу, нити о томе размишља.

– Као члан Кризног штаба, моје је да пренесем шта каже здравствена струка, коју би требало сви макар да саслушамо. На основу препорука Кризног штаба, ми смо само указивали на добробити вакцинације у погледу стицања колективног имунитета и повратка на уобичајене навике. Жао ми је што је наш допис школама погрешно протумачен – каже министар просвете.

Родитељи апелују на стручну јавност, поготово на чланове Кризног штаба да добро размисле пре него што дају изјаве „јер имају ту одговорност да хаос спрече, а они га праве”.

– Хајде да кад се јавности обрате говорећи о теми у коју су упрте очи милиона родитеља и ученика, то буде званичан став, а не ко шта лично мисли о томе како би настава требало да почне. Сасвим је у реду и треба да се укаже да и деца могу да приме вакцину, али то не сме да условљава наставу. Влада општи хаос, а не води се рачуна о пласирању информација. Научена је лекција да школе и раније нису добијале дописе са конкретним појашњењима, него су за готово све тражиле додатна тумачења. Преко нам је потребан ланац решавања недоумица, конкретни предлози за различите ситуације. Ми то немамо, имамо општу запетљанцију у којој ресорно министарство константно као да иде око жбуња, никако да нешто конкретно представи – дочарава Драгана Соћанин из Удружења „Родитељ”.

Да се поверење у најодговорније за јавно здравље и образовање круни, указује и Весна Војводић Митровић, потпредседник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност”.

– Имамо једну врсту раштимованог оркестра где поготово медицински део Кризног штаба изгледа да није у координацији. Поруке које се шаљу требало би да буду недвосмислене и да не буду пробни балони за опипавање пулса јавности. Кад наиђу на жесток отпор, ублажавају реторику, а највећа је штета садржана у чињеници да многи стручњаке више не доживљавају као стручњаке пар екселанс, него долази до ерозије поверења. Јасне идеје и стратегије нема, здравствене ни просветне, па чекамо да нам министарство у последњој недељи августа каже како ћемо да радимо. Мени ово изгледа као лош виц. И та перспектива заиста није злонамерна према институцијама система, већ намеће кључно питање, где је истинска брига за квалитет наставе – увиђа Весна Војводић Митровић.

Како истиче, неће бити да за планирање рада у предстојећој школској години није драгоцено искуство родитеља, наставника из учионица, саветника из школских управа, стручњака просветних завода, али биће да ниједан састанак представника свих ових страна и просветног врха није одржан с намером да се унапреди квалитет образовања у складу с датим околностима.

– Следеће недеље ћу разговарати и са представницима синдиката у образовању јер без обзира на то што поједини изађу у јавност и кажу супротно, мени је много значајан дијалог с њима. Као и до сада, о разним другим темама, сешћемо да причамо и о почетку нове школске године – уверава у разговору за наш лист министар просвете две недеље пре првог септембра.

 

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

studenti FPN
Bez pritiska s vakcinama i redovna nastava, naravno.
Milanche
Profesori ne vole da idu u školu, deca ne vole da idu u školu, ne vole ni roditelji koji ih razvoze iz periferije u centar gde nema parkinga pa ih oko sokolovo ubi sa kaznama, tako da nije teško zaključiti da će biti online. (mislim na starije razrede i srednje škole.)
Učiteljica
Миланче, живим итекако у урбаној средини. Међутим, Србија није Београд, да би се по њему узимала мера за целу државу. У породици има наставника и у основној и средњој школи, као и деце од основне школе до факултета. Па још наставника који су истовремено и родитељи. Једногласно-свима је досадило учење од куће. Али, понављам, нећемо бити питани за мишљење, као што никада и нисмо, ни Ви ни ја. На крају, опасна је Ваша теза да се у школи ништа битно не учи.
Milanche
Vaše razmišljanje i iskustvo je razumljivo ali ne i merodavno.Vi ste nastavnik, ne profesor. Pogotovo ako niste iz urbane sredine nego iz neke seoske škole, a to nema puno veze kako je npr u Beogradu. Pitajte recimo kolege i decu iz srednjih stručnih škola u Beogradu šta misle. A što se roditelja tiče, ionako će plaćati privatne časove jer deca u školi ne nauče ama baš ništa iz bitnih predmeta za dalje obrazovanje. Školstvo u Srbiji se zaista toliko srozalo pa online nastava i ne pravi razliku.
Прикажи још одговора
Slaven
Deca i roditelji su vec totalno sludjeni ovim "merama". Pune diskoteke, klubovi, barovi i restorani - bukvalno sede i hodaju jedni preko drugih, a ovamo se ogranicavaju skole i medicinske usluge... Neko cak i pominje vakcinaciju dece kao uslov za pohadjanje OBAVEZNE nastave, a ni pola nacije ne moze da ubedi u istu. Drustvo je pred raspadom i posle 1.5god sludjivanja ovde lako moze doci do psihickog popustanja i loma pojedinaca i grupa ljudi
Јасмина Марић
Министру просвете сам још у јулу упутила отворено писмо у коме у име више хиљада потписника петиције у којој се тражи НОРМАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ на свим образовним нивоима, тражим да се свом снагом заложи за ту идеју, јер наставак "онлајн хаоса" у школама значи неповратни суноврат српског друштва. Одговор нисам добила, али ме је, зато, заштитник грађана Пашалић удостојио одговора, рекавши да се законитост рада просветних власти "будно прати". Позивам све у Србији да се ујединимо у овом захтеву!
Sanja Karasneh
@nastavni on lajn of lajn ma najvažnije da su deca nezainteresovana i lenja. To što 99 posto nastavnog kadra ne ume da iskoristi ni jednu saveremenu aplikaciju i platformu za testiranje i učenje koje su besplatene , pa i to su deca kriva. Sramota neka bude prosvetare , navikli su na nerad, i ovo stanje stvari im savršeno odgovara. ČAST IZUZECIMA KOJE NISAM SRELA!!!!
Наставник офлајн и онлајн
@Јасмина Марић Не постоји "онлајн хаос", већ размажена деца која ништа не уче ни када иду у школу, а камоли сада када све зависи од њих. Немојте се вадити на наставнике и на онлајн наставу, пошто сам о томе имам највише искуства. За преко 80 % часова које сам поставио онлајн, деца ме нису удостојила да прочитају и одазову се на бар половину. И, о чему Ви причате? Па за то Вам није крив "онлајн хаос", већ Ваше размажено дете које нема никакве радне навике, нити га било шта интересује.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.