Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бајден против Кине – зов неоимперијализма

САД планирају да у технолошки развој у наредних пет година инвестирају 250 милијарди долара. Битка се води око тога ко ће контролисати инфраструктуру за информационе технологије у чијем средишту су AI (вештачка интелигенција), 5Г мрежа и полупроводници
(EPA-EFE/JEROME FAVRE)

Некадашњи председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп је покушао класичним методама да спречи технолошки и економски успон Кине уз застрашивања, контролу извоза, увођење разних такса на увоз робе и услуга из Кине. То није много помогло. Четири републиканца (Џ. Риш и други) су јасно уочили проблем, па су покушали у јулу 2020.  законом о агресивној индустријској политици да усмере Трампа ка корекцији његовог курса, уз  ослонац  на стара и нова савезништва. Међутим, већ је било касно.

Бајденова администрација је у припреми свог закона спремно прихватила  идеје четворице републиканаца. Сукоб са Кином она сада решава из два правца – коришћењем Трампових мера, али и агресивним мерама у подршци технолошком развоју. Стари и нови предлози и нацрти закона обједињени су у кровном закону под називом „ Закон о иновацијама и конкурентности САД”, који  има 2.400 страница. Усвојен је у Сенату 8. 6. 2021. и  као такав послат Доњем дому  САД.  Кључни део тог кровног закона чини  Закон о стратешкој конкуренцији. У сету тих закона ништа није препуштено случају. Покривене су све области технолошког и економског развоја. Као у неком великом ратном походу покренути су против Кине сви родови војске, на земљи, мору и у ваздуху. Уз то, анимирани су сви савезници на Западу.

Погонско гориво за обрачун САД са Кином има сложену позадину. Неоспорно је да се једним делом ради о Тукидидовој замци – страху од економског успеха Кине и губитку привилегије да САД пишу правила светског поретка. Уз то, без сатанизације Кине и стварања „лоших момака” од ње, САД не би могле да покрену и хомогенизују нацију за колосални подухват спречавања губитка статуса водеће велике силе. Ту је и „спутњик момент” од 1957. када је СССР бацио рукавицу САД у освајању свемира. Тиме не само да се уједињују обе политичке странке у борби против Кине, већ се скреће пажња са низа других веома изражених проблема (велике социјалне неједнакости, расни проблем и сл.).

Да би се у целини реализовали наведени закони планирано је да се у технолошки развој у наредних пет година инвестира 250 милијарди долара. Битка се води око тога ко ће контролисати инфраструктуру за информационе технологије у чијем средишту су AI (вештачка интелигенција), 5Г мрежа и полупроводници. Највише пажње поклоњено је идентификовању критичних технологија. За САД су мањи проблеми у  новим технологијама у којима су у предности, као што су дизајнирање  полупроводника,  оперативни системи, ласерске технологије, биотехнологија, учеће машине, нанотехнологије, складиштење података и сл. Стварни проблеми су у оним технологијама у којима Кина  има примат, као што су  производња електричне енергије из обновљивих извора,  AI и 5Г технологије, неке свемирске технологије,  квантно рачунарство,  производња дронова,  дигитално плаћање, финансијски инжењеринг.

У борби против Кине ипак је тежиште стављено на три кључне области.  Прво, у једном од закона посебан нагласак је стављен на производњу полупроводника и чипова, будући да су они неопходне технолошке компоненте у производњи и у свим софистицираним производима и услугама. Од наведених  250 милијарди за технолошки развој, 52 милијарде долара се односе на производњу полупроводника. Друго, стратешки програм развоја Кине кроз пројекат „Појас  пут” или кроз „Дигитални пут свиле”, најпре избегаван у јавности САД, сада је добио важно место у обуздавању геополитичког утицаја Кине у свету.  Пошто САД немају довољну снагу да саме покрену и да финансирају стратегију глобалног обуздавања Кине, оне су успеле на самиту Г7 у Енглеској да издејствују пристанак тих земаља да покрену пројекат „Изградимо бољи свет” и  да у наредним годинама ангажују 100 милијарди долара за инвестиције у мање развијеним  државама.

Највише главобоље са Кином САД имају у Индо-пацифичком региону. Проблем је у томе  што многе земље у том региону полажу једнако право коришћења у јужном и источном кинеском мору. У Закону о стратешкој конкуренцији најмање 30 пута је са разних страна третиран експлозивни проблем односа САД  и Кине у овом региону. Највећи сукоб САД и Кине у Индо-пацифичком региону су у вези са судбином Тајвана. Због специјалне историје Тајвана, Кина се обавезала да неће на силу интегрисати то острво у свој простор. Са друге стране, САД су економски помагале развој Тајвана, уз подстицање развоја вишепартијског система. Међутим, основни проблем  је у томе што је Тајван најуспешнији у свету у производњи полупроводника. „Тајванска корпорација за производњу полупроводника” има врло софистицирану производњу. У САД 90 одсто увоза полупроводника отпада на увоз са Тајвана. И Кина се ослања на увоз из ове земље. Ритам технолошког успона САД и Кине у значајној мери зависе од Тајвана.

У мултиполарном свету који карактерише истовремено велика технолошка зависност, али и сукобљеност интереса, САД  неће бити лако да осигурају подршку за свој сукоб са Кином. Са кнедлом у грлу Бајден је морао да устукне пред одлучношћу Немачке да заврши „Северни ток 2”, јер му је Немачка потребна у другим геополитичким плановима. Колику ће тек кнедлу да прогута када не буде успео да покида технолошку повезаност економија ЕУ и Кине и колику ће цену морати да плати у виду још већег трговинског дефицита САД са ЕУ да би технолошки одвојио ЕУ и Кину.

САД располажу значајним инструментима које могу да користе како би убациле клипове у точкове кинеске економије. Кина свакако није без својих инструмената  против САД, али су они за сада значајно мањи. Пошто глобализација као што каже Пол Кругман ( „Њујорк тајмс”, 13.6. 2021) не иде у прилог САД, сасвим је извесно да су САД одлучне да поправе свој релативни положај у расподели глобалне економске и политичке моћи на рачун Кине, а тиме и свих осталих. И да покушају да уживају на ловорикама једине некадашње империјалне силе. Међутим то не може проћи без озбиљних ломова и трајних последица по цео свет.

Др економских наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djole Petrović
Izuzetan tekst, pun novih, korisnih informacija.
Dragan
Proffa, ja sam napustio Srbiju 2017 godine i trajno se preselio u Šangaj. S obzirom da nikad nisi bio u Kini, bilo bi lepo da kineski narod, za početak, ne vređa. Kina ima komunizam koji je mešavina samoupravnog i polukapitalizma. Lične slobode su velike. Nedavno su dozvolili i troje dece. To je izuzetno organizovani i humano društvo. Oni koji žele da rade u zapadnim firmama oni su sebe osudili na ropstvo. Teško je to našima objasniti. Kina je zemlja sa dva sistema. Ostajem u Kini sa porodicom.
Djekna
Ako je iko bio protiv Kine to je bio Tramp. Cak je i Covid 19 nazivao (i naziva) "Kineski virus". Sve moguce blokade im je uveo, zabranio Huawei, uveo ogromne takse na uvezenu robu iz Kine,...
Леон Давидович
@ Profa А шта је кога брига за Кином ? Да ли је тамо добро или није кога то треба бити брига сем народа који живи у Кини ? Најбољи одговор је дао Черчил када су му рекли да ће у Југославији можда доћи комунисти на власт . Рекао је Меклејну шта га брига њих двојива тамо неће живети.Кина је пријатељска земља и не чини нам никакву штету за разлику од Америке која нам је учинила највеће зло.Дакле за нас је битно како се ко према нама односи , а не његова унутрашња политика и живот његових грађана.
Proffa
Vidim, svi su nagrnuli u Kinu.. reke izbeglica, kolone migranata, med i mleko, svila i kadifa !!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.