Заштита истекла, куће падају као куле од карата

Joш једна међуратна једноспратна породична кућа на Врачару биће сравњена са земљом упркос томе што има архитектонску вредност. Реч је о здању у Улици Николаја Краснова 4 које је све до 25. децембра прошле године било под претходном заштитом као део просторне културно-историјске целине „Источни Врачар”. Тада је та својеврсна одбрана од атака багера истекла, а Завод за заштиту споменика културе до сада није успео да тај део територијално најмање београдске општине упише у регистар културних добара што би спречило инвеститоре да очас посла ту вилу замене и до неколико пута већим здањима, што је дуже од две деценије очигледна пракса на Врачару – наочиглед струке, градских институција врачарске улице претварају се у тунеле, зеленило неповратно нестаје, слободно паркинг место тамо је мисаона именица, а то што се житељи буне против урушавања амбијенталних целина и њиховог мењања до непрепознатљивости обично се сведе на дневнополитичко препуцавање садашње и претходне власти.

– Та вила има архитектонску вредност и од 1997. била је под претходном заштитом као део целине „Источни Врачар” до краја прошле године. Радимо на томе да она буде заштићена и надамо се да ће се то десити следеће године – истичу у градском Заводу за заштиту споменика културе.

Инвеститор и власник виле, компанија „LR Fruit” из Београда, искористила је тај вакуум и не кршећи закон, али и не марећи за потенцијалну вредност објекта, добила решење о рушењу од општине Врачар средином јуна. У то су се најпре увериле комшије из Улице Николаја Краснова које су пре неколико јутара, како кажу, затекле мајсторе на крову куће како скидају цреп. Убрзо потом на вратима здања појавило се обавештење о рушењу – званичан документ решења о рушењу које је издало Одељење за грађевинске и комуналне послове општине Врачар.

– Радници су нам рекли да ће кућу срушити до темеља и да ће то потрајати 25 дана. Од њих смо чули да је заштита истекла. Жао нам је и питамо се да ли барем фасада будући да је очувана и лепа може да се задржи. Вила је већ седам, осам година празна. Ту је живела једна госпођа – истиче Немања Степановић, комшија из зграде Николаја Краснова 6.

Он је обавестио Александра Арсенијевића, председника Друштва за улепшавање Врачара, који дели Немањино мишљење да би било добро барем фасаду куће задржати.

– Лоша пракса нестајања врачарских породичних кућа се наставља и у овом примеру све је већ готово јер инвеститор очигледно има све папире да уклони тај објекат. Грехота је, и као да сви ти улагачи бирају баш лето када су људи на одмору да почну рушење јер ваљда се воде том логиком да ће то проћи испод радара комшија, односно јавности – истиче Арсенијевић.

(Фото: Н. Степановић)

Последњи пример противљења јавности против, како су тада назвали, „варварског дивљања инвеститора” био је у априлу ове године када су Друштво за улепшавање Врачара, Удружење „Тополска” и Друштво за уређење и улепшавање Крунског венца затражили да се заустави рушење по Неимару. Повод је била предратна двоспратна вила у Улици Интернационалних бригада 47 на Врачару за коју је Урбанистички пројекат предвиђао њено рушење и на тој локацији градњу објекта са три и једним повученим спратом. Мустра је била иста као и код виле у Николаја Краснова – претходна заштита целине „Котеж Неимар” истекла је крајем децембра прошле године, а у међувремену није припремљена одлука о проглашењу ове целине за културно добро, што је дало ветар у леђа инвеститору да несметано скроји нови објекат на Неимару.

Нова правила и рушење старих зграда

Градски оци су, говорећи о новом генералном урбанистичком плану Београда, прошле године истакли да ће бити уведена нова правила када је реч о објектима који су проглашени споменицима културе, али и када се ради о културно-историјским целинама.
Новим планом јасно ће бити дефинисана здања која су споменици културе, а Завод за заштиту споменика културе убрзано ће радити на елаборатима за њихово проглашење. Када је реч о објектима који нису споменици културе, а налазе се у културно-историјским целинама, биће уведено правило да Завод даје сагласност на изглед фасаде како би се, иако су нови, уклопили у постојећу целину. Осим тога, постојаће обавеза да фасаде у просторним културно-историјским целинама имају и скулптуре или рељефе или неко друго уметничко дело, најављивали су у граду.

Ипак, рушење куће Пере Велимировића, некадашњег министра грађевине, подигнуте по пројекту архитекте Јована Илкића, која је у данашњој Ресавској улици подигнута почетком 20. века, било је у приличној супротности са тим најавама. Ово старо здање у строгом центру града отишло је прошлост како би била изграђена модерна вишеспратница. Рушење је изазвало негодовање дела јавности, али ништа више од тога.

Здање од 90 лета

Стамбени објекат у Улици Николаја Краснова 4 саграђен је 1931. године за адвоката и публицисту Михаила М. Живановића. Пројектант је био грађевински инжењер Станиша Јовановић. Архитекте Д. Ловрић и Ч. Виденовић израдилe су 1959. пројекат за надзиђивање објекта, али он никад није реализован.

– Објекат је оригиналан пример стилског обликовања. Улазна партија постављена је у самом углу фасадног платна, којим доминирају елементи архитектонске и декоративне пластике академског и ар деко репертоара.

Изнад улаза у објекат, у висини прозора првог спрата је фигура постављена на конзоли, „Жена са крчагом”, изведена у вештачком камену. Иако нема поузданих података ко је аутор, доводи се у везу са тадашњим ликоресцем Ацом Стојановићем – наводи градски Завод за заштиту споменика културе.