Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пад Београдског универзитета на Шангајској листи

Најстарији српски универзитет испао из друштва 500 најбољих на свету: сада је рангиран између 501. и 600. места. – Ректорка Иванка Поповић: Ово је и даље изванредан успех
Зграда Ректората Универзитета у Београду на Студентском тргу (фото А. Васиљевић)

Догодило се оно што се наслућивало већ неколико година: Београдски универзитет више није међу 500 најбољих академских установа на свету према најновијој, јуче објављеној Шангајској листи. Рангиран је између 501. и 600. места, што је најлошија позиција највећег српског универзитета од 2012. године и уласка на ову престижну листу. Универзитет у Новом Саду заузео је позицију од 901. до 1.000 места.

Ректорка Иванка Поповић, која завршава мандат у Капетан Мишином здању, јуче није била изненађена. Она је за Јуроњуз Србија рекла да је ово било очекивано, имајући у виду опште услове рада српских научника, али и додала да је то ипак изванредан успех.

Најбољу позицију наш највећи универзитет имао је 2016. и 2017. године, када се нашао између 201. и 300. места. Од 2018. године почео је да пада на овој неформалној, али престижној листи јер обухвата само четири одсто најбољих академских институција на планети. Лане је био рангиран између 401. и 500. места, што је дочекано с олакшањем јер се очекивало оно што се јуче догодило.

Осим Београдског универзитета, на листи 1.000 најбољих универзитета света нашао се и Универзитет у Новом Саду, који је лане испао са листе, али се сада вратио с позицијом између 901. до 1.000 места.

Од универзитета у окружењу ове године су ту и Универзитет у Љубљани (501–600. места) и Универзитет у Загребу (од 601. до 700. места).

На првом месту је Универзитет Харвард (непрекидно на трону од 2003. године и почетка рангирања), следе Станфорд, Кембриџ, МИТ, Беркли, Принстон, Оксфорд, Колумбија, Калифорнијски технолошки институт и Универзитет у Чикагу.

Академско рангирање светских универзитета (АRWU) спроводи шангајски Универзитет Ђао Тонг од 2003. године. Занимљиво је да је баш овај универзитет муњевито напредовао од када је почео рангирање: на почетку је био између 401. и 500. места, лане је заузео 63. позицију, а ове године је 59.

Процењује се да на свету има око 22.000 универзитета. Првобитно се за улазак на Шангајску листу анализирало 1.200 универзитета, а рангирало 500 најбољих, да би 2018. била проширена, па се од 1.800 анализираних рангира 1.000 најбољих светских високошколских установа. 

Проблематични критеријуми

Претходних година у академској јавности много се расправљало о критеријумима за улазак на Шангајску листу, који су према мишљењу многих, и не само српских научника, веома дискутабилни и за многе универзитете недостижни јер се оцењује, рецимо, и број добитника Нобелове награде или Филдсове медаље. Јасно је онда зашто листом од 2003. године доминирају амерички универзитети (обично их буде око 150 рангираних), а међу првих 10 некако успевају да опстану и два британска. Повишени гласови чују се и из ЕУ јер је чудно да међу земљама чланицама ниједан универзитет не завређује да буде при врху листе.

Колико су чудни основи за рангирање, говори и податак да је париска Сорбона тек 2016. ушла на листу, а Универзитет у Београду је у једном тренутку био боље рангиран од ове чувене француске академске институције.

Опозиционе странке: за пад крива власт

У реаговањима на пад Београдског универзитета на Шангајској листи опозиционе странке оцењују да је за то одговорна садашња власт у Србији.

Странка слободе и правде (ССП) наводи да Влада Србије не мари за рејтинг БУ јер, како се истиче у саопштењу те странке, доста министара у влади има сумњиве дипломе других универзитета и овај их не занима. Наводе и да је власт „насилном сменом ректорке Иванке Поповић нарушила аутономију Београдског универзитета и тако показала какав је њен однос према високом образовању”.

Према оцени коалиције НАДА, коју чине Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС), Демократска странка Србије и неколико удружења грађана, најновији пад Београдског универзитета на Шангајској листи доказ је промашаја у политици финансирања науке, пренео је Танјуг. У саопштењу ове коалиције наводи се да је у Србији последњи свеобухватни конкурс за финансирање научних истраживања спроведен 2010. године, а 2011. је последњи пут обављена класификација истраживача, када су они накнаде и награде за свој истраживачки рад добијали у складу са резултатима. Касније је, према оцени ове коалиције, промовисан научни нерад и уравниловка, па ће, како истиче та коалиција, овај универзитет наставити да тоне све док се суштински не промени политика власти према науци.

Улагања у науку већа за 80 одсто у односу на период пре 10 година

Министарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је јуче да је претходних година у циљу стварања подстицајног окружења за научна истраживања реформисало систем финансирања науке и повећало улагања у развој научне инфраструктуре. У односу на период од пре десет година, улагања у науку су већа за 80 одсто, средства улагана у развој инфраструктуре увећана су три пута, а примања научника већа су за 35 одсто. Формирани су посебни фондови, Фонд за науку и Фонд за иновациону делатност, путем којих се значајна средства улажу у истраживања у оквиру свих области.

Подсећа се и да се шири постојећа мрежа од 65 института и оснивају нови, а шири се и мрежа научнотехнолошких паркова у чију је изградњу и опремање уложено више од 53,7 милиона евра.

„Свим овим активностима држава Србија настоји да створи добре и подстицајне услове за научноистраживачки рад и верујемо да ће сви ови напори допринети да квалитет научних радова и њихова цитираност буду већи. Министарство ће наставити да синергијским активностима са КОНУС-ом, који је и у претходном периоду био значајан партнер у свим законодавним и научностручним процесима, ради на имплементацији најбољих решења и добрих пракси, што ће у будућности допринети бољој позицији на Шангајској листи”, наводи се у саопштењу.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SVETISLAV
U SAD najpriznatija rang lista americkih univerziteta je US News lista. Za ocenu se koristi 17 parametara kojima se dodeli razlicita tezina i onda se sabiraju. Primeri parametara su: odnos broja profesora i ucenika, cena skolovanja, procenat diplomiranih studenata, raznovrsnost predmeta, naucni rad profesora no samo kao jedan parametar. Znaci nije dosta ulagati u nauchne parkove nego i u celokupni sistem obrazovanja. Inache 2021 je Princeton prvi na listi pa Harvard.
Дипломирани политиколог
Брже, јаче, боље.
alex
Poceo bih jednom salom na Balkanu. Hvali se uspjesan covjek " Sve sam ukrao u zivotu, sem diplome, nju sam morao platiti." Mislim da je neprimjereno da rektor daje ocjenu plasmana kao " izvanredan uspeh". To treba da rade drugi. Hvala puno od studenta koji je diplomirao na ETF 1972 i kome su predavala dva akademika, dva francuska djaka, jedan narodni heroj, tri spomenicara i koji je uspjesno radio u Evropi, Africi, Aziji i Kanadi , gdje uzivam penziju. Tada se samo mjerilo sta radimo i kako.
Ivan Grozni
Sećam se kako su na silu naterali Institut Vinča da postane deo BU samo zato da bi se njihovi radovi vrednovali za ovakve liste, pošto se tamo ljudi ozbiljno bave svojim poslom i takva vrsta radova nosi mnogo bodova. Nauka na BU nikada nije bila jaka, ali su ranije bar profesori bili gospoda i pedagoški obrazovani i uspešni, te i poštovani. Ovi sada što sede u profesorskim foteljama pre 40 godina ne bi mogli ni za asistente da konkurišu, ali nepotizam i negativna selekcija su učinili svoje.
Petar
Не тако давно био је 17 у свету. Машинство и ЕТФ су били јаки колико и амерички MIT. Пад на 501-600 место и није тако лош резултат кад схватиш да си могао испасти са листе. Али као мала утеха, нисмо ми криви. Неко други је...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.