Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Решење за „Панчевац” – рушење или ојачавање и проширивање

Зоран Дробњак, директор „Путева Србије”, оценио да би требало да се сруши постојећа конструкција и изгради нова. – Љуба Костић, грађевински инжењер, сматра да је то луксуз и да мост треба да се ојача, реконструише можда и прошири
Уколико би се појачали стубови, могао би да се прошири за додатне траке, он има одличну локацију и пролазне путеве (Фото Р. Крстинић)

Београдски мостови рушени су искључиво у току ратова. У мирнодопским условима никада. Јесте из града најављено уклањање Старог савског моста, односно пресељење на нову локацију, да би се на његовом месту подигао већи, али само рушење постојећег моста зарад изградње новог никада отворено није најављивано. До пре неколико дана. Са оценом да би било добро, када се за то стекну услови, да се сруши постојећи Панчевачки мост и да се на његовом месту изгради нови, минуле седмице изашао је Зоран Дробњак, директор „Путева Србије”. Он је за ТВ Танјуг истакао да је Панчевачки мост стар, да је време да се сруши и да се направи нови и да би у тај пројекат требало да буду укључени град, република и сва релевантна предузећа. Дробњак је прецизирао да би то могло да крене да се реализује у наредне три, четири године, односно када буду постојале алтернативе других мостова.

Овај предлог ипак прилично је радикалнији у односу на све досадашње на тему судбине „Панчевца”.

Грађани који њиме пролазе годинама траже да се његова обнова нађе на листи приоритета јер сматрају да је у веома лошем стању и да су поједини његови делови чак и небезбедни. Из града и државе на то су узвраћали да је Панчевачки мост у плану за детаљну обнову, али не пре него што буде изграђен мост на Ади Хуји. Као аргументе за овакву динамику надлежни су наводили да нема говора о томе да се започне реконструкција „Панчевца”, а да пре тога није изграђен онај на Ади Хуји.

Почетак градње моста на Ади Хуји, који се у најавама сели из године у годину, ипак није ни на видику, а ако се зна да је градња најмлађих београдских мостова трајала три, четири године, јасно је да оквиран почетак детаљне обнове „Панчевца” може да се наслути тек када почну радови на трећем београдском дунавском мосту.

Али, тек сада, када се одједном помиње и рушење Панчевачког моста, тешко је претпоставити шта ће коначно бити његова судбина.

(А. Васиљевић)

Да рушење не сме да буде коначно решење сматра Љуба Костић, грађевински инжењер, који је, између осталог, учествовао у изградњи два моста на Дрини – Павловића ћуприје и Моста слободе у Фочи, који је срушио НАТО.

– Рушење моста подразумева прекид саобраћаја и у току рушења, али и у току градње новог. Који град себи може да дозволи такав луксуз? Рушењем се пресеца главна комуникација, а она треба да буде светиња. А овај правац према Банату посебно је важан. Зато ме мало чуди та идеја: „Хајде да рушимо па да правимо ново”, као да је то кула од карата – истиче Костић за наш лист и подсећа да је „Панчевац” челични мост новијег датума.

– Када је реч о челичним конструкцијама, оне су добре због тога што увек могу да се ојачају где су ослабиле – указује Костић.

Како напомиње, ни сами стубови моста нису проблем уколико је потребно њихово ојачање. Костић подсећа да могу да се набију нови шипови, да се направи прстен око темеља и капа која све то обједињује.

– Школа коју смо ми учили – никада не рушимо, већ додајемо. Поготову што је Београд дефицитаран са мостовима. Зато је незамисливо да се склања било који од њих, нарочито „Панчевац”. Уосталом, Панчевачки мост, уколико би се појачали стубови, могао би да се прошири за додатне траке. Он има одличну локацију и пролазне путеве. Домаћинско понашање било би да се уради ојачавање и проширивање Панчевачког моста и то тако да се та реконструкција одвија без прекида саобраћаја преко њега. Београд има одличне инжењере за тако нешто – изричит је Костић.

Први дунавски мост 1935. године

Првобитни мост на месту данашњег Панчевачког отворен је 10. новембра 1935. и то је био први стални београдски дунавски мост. У саобраћај га је свечано пустио кнез Павле у присуству бројних званица међу којима је био и тадашњи градоначелник Влада Илић. Градња речне саобраћајнице са луковима и лучним обалним стубовима назване Мост краља Петра Другог привукла је пажњу стране јавности јер је он у то време био међу највећим у Европи. Један од главних разлога била је дужина од 1.526 метара, од чега се над водом протегло чак 1.134 метра. Али тек што су грађани почели да га користе, априла 1941. постао је једна од првих инфраструктурних жртава рата.

Јединице југословенске војске минирањем су срушиле све саобраћајнице над београдским токовима Дунава и Саве да би успориле продирање непријатеља. Окупатор који је убрзо ушао у град почео је са обновом уз помоћ стручњака и пољских заробљеника. Мост на Дунаву обновљен је 1942, али само две године касније нове ране му наносе савезници у току ослобађања Београда и окупатори приликом повлачења. Одмах после рата било је јасно да мост мора да се што пре врати у живот, али обнова је одлагана због обима посла. Радови су кренули на јесен 1945, а за њих је пре свега била задужена Црвена армија. Послератни Мост Црвене армије свечано је у саобраћај пуштен 29. новембра 1946. Београђане је, као такав, мост служио до половине шездесетих када је детаљно реконструисан. Ова саобраћајница ипак никада није заживела као Мост Црвене армије, већ као Панчевачки или по надимку – „Панчевац”.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Горан Ф. Лалић
Мост Црвене Армије, како се некад звао, пројектовали су Головко и Колоколов а саградили црвеноармејци и акцијаши. Отворен 22 новембра 1946. Пројектованог за упола мањи саобраћај. Руси и данас имају најозбиљније мостоградитеље. Ред би био да се прво они позову.
Nenad V:
Nije mi jasno zašto su jedine dve opcije rušenje sa prekidom saobraćaja dok se ne napravi novi, ili obnova. Standardno rešenje je da se digne nov most odmah pored postojećeg I saobraćajnice se preusmere kad je završen, gde prekid traje samo par dana. I tek onda se stari sruši. primer Tapan Zee most preko Hadsona kod Njujorka.
Gagi, dipl. inž. saobraćaja
Kako se ne zna kada počinje izgradnja mosta preko Dunava kod Ada Huje kada je 22.09.2020. zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić izjavio, a preneli mediji; »da izgradnja mosta preko Dunava kod Ada Huje počinje sledeće godine«. Kako smo mi sada u »sledećoj« 2021. godini, očigledno je da od početka izgradnje mosta nema ništa. Naime, iako je idejno rešenje mosta urađeno pre skoro dve godine, do danas je mogao da bude urađen projekat za građevinsku dozvolu i dobijena dozvola za gradnju.
Смотан фајн крштен
Слажем се, у потпуности, да је незамисливо уклањати (рушити) било који од београдских мостова. Ово се односи не само на Панчевачки мост, него пре свега - на Стари савски мост. Иако је стварност, нажалост, већ претекла апеле јавности да је требало саградити нов мост поред Старог савског (зато што инвеститори већ увелико граде солитере свуда унаоколо), можда ће судбина Панчевачког моста бити срећнија, када се сагради Мост преко Аде Хује - могао би да остане за лак саобраћај без много инвестиција.
Dr Slobodan Devic
Svaka rekonstrukcija je skuplja od nove izgradnje. Kako na kratke tako i na duge staze ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.