Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Век од смрти краља Петра Првог Карађорђевића

Опело у цркви Светог Ђорђа на Опленцу (фото В. Проковић)

Топола – У задужбинској Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, обележена је стогодишњица од смрти највољенијег српског краља и унука вожда Карађорђа, Петра Првог Карађорђевића (1844‒1921).

Свету архијерејску литургију и парастос служио је патријарх српски господин Порфирије са домаћином епископом шумадијским Јованом и архијерејима Српске православне цркве. Првојерарху су саслуживали и бројни свештеници, свештеномонаси, ђакони, са бројним народом уз појање Црквеног хора „Опленац”.

У својој беседи патријарх српски Порфирије подсетио је на важност смисла постојања, као и покајања, то јест преображаја и узрастања свакога од нас. Позвао се на јеванђелске речи да свако од нас мора да постане дете како би могао да уђе у царство небеско, што је одлично знао и омиљени краљ. Пошто и у Светом писму пише да је свака власт од Бога, тако је и краљ Петар постао владар по божијем допуштењу, а онда и краљ Срба, Хрвата и Словенаца. Сећајући се славне прошлости и страдања, пpатријарх је подсетио да је на тај крстоваскрсни пут са својом војском преко Албаније, краљ ослободилац једино понео диптих икона Светих апостола Петра и Павла. Попут њих двојице са толико различитих схватања, увек је превладавала божанска љубав, па је зато и ова икона постала симбол слоге српског народа. Био је слуга свога народа и једини краљ који је подигао споменик свом војнику и његовој мајци, истакла је Његова Светост.

Узношењу молитви присуствовали су чланови породице Карађорђевић – престолонаследник Александар са супругом Катарином, принчевски пар Филип и Даница и принц Михаило са принцезом Љубицом, представници Крунског већа Драгомир Ацовић, Крунског савета Матија Бећковић и многи други.

После богослужења, служен је парастос, док је државну церемонију полагања венаца и одавања почасти организовао Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, коју је предводила изасланик председника Србије, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић. Венце су положили и делегације Министарства одбране и Војске Србије, породица Карађорђевић, представници Срба из региона, представници општине Топола и Задужбине краља Петра и други.

Бројним званичницима и поштоваоцима династије Карађорђевић, обратио се престолонаследник Александар који је подсетио на велика дела свог прадеде, док је минстарка Тепавчевић истакла да велики људи својим делима исписују златне странице историје, баш као што је то учинио Карађорђевић, ослободилац, победник и ујединитељ – чувени Чика Пера, како су га радо звали његови Шумадинци.

Овим поводом из Историјског музеја Србије донете су у цркву на Опленцу и краљевске инсигније – круна, шар, копча за плашт и скиптар Краља Петра Првог. Задужбина Краља Петра Првог приредила је у његовој кући, преко пута маузолеја, пригодну изложбу у част његовог лика и дела.

Краљевски превод „О слободи”

Стари краљ Петар Први, рођен је 11. јула 1844. године, а умро 16. августа 1921. године у Београду на гвозденом војничком кревету. Још за живота је постао легенда због личне храбрости, поштења и изградње Србије као модерне и најмоћније државе на Балкану. Превео је на српски језик капитално дело филозофије либерализма „О слободи” Џона Стјуарта Мила, а предговор овој књизи (1868) постао је и његов политички програм уз помоћ којег је и дошао на власт 1903. године. Сахрањен је у опленачкој цркви, 21. августа 1921. године у којој се налази 39 гробница и где почива 20 чланова династије Карађорђевић.


 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pera Vol
A ja mislio da je došao na vlast vojnim udarom kad su Srbi odlučili svog kralja baciti niz balkon i dovesti Crnogorca.
Земунац
Сви изгледа заборављају да је Петров други син, Александар, проглашен регентом престолонаследником 24. јуна 1914. године и да је уствари он владао Србијом у време рата и у поратно време, те је и ''заслуга'' за стварање Југославије његова. Ко зна шта би било и како би било да се Петар није ''повукао због болести'' и препустио сину управљање земљом.
Земунац
Изгледа да су ти Карађорђевићи, Петар и син му Ђорђе, били много ''болесни'', а најмлађи син изузетно здрав, па их склонио на време да се и он не ''разболи''.
dr Slobodan Devic
A ono "povukao zbog bolesti" sto u mom selu zovu sklonjen?
Dušan
Nista dobro Nije ispalo bilje da je Srbija ušla u sastav AU do sada bi se raspala AU po etničkim linijama ali fali i dalje mudrosti i u državi a i u crkvi
Goran
Bolje da se nije zaigrao Jugoslavije ujedinjujuci srpski zivalj… Lepsu bismo pesmu danas pevali…
Леон Давидович
Краљ Петар 1. једини је Србин који је успео уз огромне жртве ослободити све Србе од туђинске власти. Али недоследне генерације све су прокоцкале и Срби су поново изгубили огромне делове територија које су вековима насељавали и нашли се у положају пре Петриве борбе за ослобођење..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.