Анджеј Дуда није услишио жељу Америке

Анджеј Дуда није услишио жеље Америке да учини све што је у његовој моћи да закон о реституцији не буде изгласан у горњем дому скупштине или да стави вето. Рекавши „да” изменама закона о управном поступку, пољски председник је рекао „не” и Сједињеним Америчким Државама и Европској унији. Отежавање повраћаја имовине коју су у Другом светском рату одузели нацисти, а касније комунистички режим, разљутило је и Израел, који закон сматра антисемитским.

Дуда, по вокацији правник, мисли друкчије. Након што је потписао измене по којима, 30 година након доношења, првобитне одлуке о одузимању није више могуће променити и вратити имовину у управном поступку, већ искључиво на суду, пољски председник је рекао да је уверен да је својим потписом ставио тачку на епоху правног хаоса, реприватизационе мафије, несигурности милиона Пољака и непоштовања елементарних права грађана.

Наиме, предлог о изменама, у чему је конзервативну владу странке Право и правда подржала опозиција, подстакнут је тиме што у управном поступку нису застаревали захтеви да се пониште одлуке нацистичких и комунистичких власти о одузимању некретнина, па је било честих злоупотреба. Варшава је најрепрезентативнији пример. Тамо је малтене армија реституционе мафије адвоката трагала за предратним власницима зграда. За ситан новац би откупљивали њихово право на поврат. Некретнине би затим лако добијали у управном поступку.

Иако поврат имовине није потпуно онемогућен, већ је само отежан, јер ће се њиме бавити судови, одлука је дубоко узнемирила Вашингтон. Када је крајем јуна закон о реституцији или компензацији за имовину која је одузета или опљачкана прошао доњи дом парламента, амерички сенатори су срочили писмо у којем кажу да би стопирање овог правног акта било најбољи начин да Пољска покаже своје јасно противљење злочинима нацистичке Немачке и пољске владе коју је подржавала Совјетска Република. САД се заједно с Пољском држе тезе да су злочини комуниста и нациста у истој равни, али се актуелна пољска власт одлучно држи и тезе да овај закон не треба повезивати с Холокаустом. Дуда с тим у вези каже да неће дозволити да се Холокауст користи као инструмент за политичке циљеве. Подсетио је да је током рата погинуло шест милиона грађана Пољске, да готово да нема породице која није изгубила ближњег, док је комунистичка национализација с краја четрдесетих година минулог века погодила све грађане, независно од њихове народности или вероисповести.

Премијер Израела Нафтали Бенет рекао је да закон који је потписао Дуда Тел Авив неће прихватити јер је то „срамотна одлука којом се уништавају сећања на Холокауст”. Његов коалициони партнер и министар спољних послова Јаир Лапид сматра да је Пољска први пут одобрила неморални и антисемитски закон. Да је Дудиним потписом постала „антидемократска, нелиберална земља, која не одаје почаст жртвама највеће трагедије у људској историји”.

Пољска је пре Другог светског рата била дом једне од највећих јеврејских заједница на свету. Нацисти су је готово у потпуности уништили. Већина пољских грађана мисли да је за тај злочин, као и имовинске последице, крива нацистичка Немачка. Стога је држава захтевала да јој Немачка исплати 850 милијарди долара одштете за ратне злочине, уништена села и градове, те изгубљен демографски потенцијал, али је Берлин дао на знање да за репарацију не постоји правни основ. Варшава се труди и да поништи постојање сопствене кривице због формирања злогласних концентрационих логора снажно се противећи формулацијама да је реч о „пољским логорима смрти”.