Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Већим буџетом за науку одржати УБ на Шангајској листи

Ако је категоризација научника замрзнута у 2011, па се не награђују најбољи, а не смањују ингеренције онима без резултата, онда немате ни раст броја истраживачких радова, каже проф. др Александар Поповић
Зграда Ректората Универзитета у Београду (фото А. Васиљевић)

Решење за заустављање пада Београдског универзитета на Шангајској листи, који се догодио претпрошле и поново ове године, проф. др Петар Марин, проректор за науку, види једино у знатном увећању буџета за науку, али и просвету. Јер проблем је, каже, и у оскудном финансирању високог образовања, из којег такође долазе значајни истраживачки радови. Уз услов да то повећање не буде кампањски, већ континуирани процес. Истиче да је ово резултат недопустиве чињенице да наша држава не улаже ниједан одсто од укупног буџета у научни и високообразовни рад, док развијене земље за науку одвајају и до три одсто од њихових много већих укупних буџетских сума.

Марин то сликовито илуструје, наводећи, „да бисте пратили научне трендове, морате да трчите брже од других”. Проблем је што они имају спринтерице, а наши научници трче боси, па нам је џаба што су бржи. У претходних неколико година Министарство просвете је, признаје, уложило много додатног новца у науку, али наглашава и да је то „много” недовољно у односу на врло мало средстава која дају за истраживања.

– Научни рад изискује много више буџетског новца. С друге стране, не значи да бисмо се догодине, ни са нових милијарду евра за науку, вратили на 400. место. Запослили смо младе научнике, али треба да прођу године да се они развију, а уз то и други негују младе кадрове. Овог смо се прибојавали и плашим се да ће се пад наставити. За публиковање у врхунским часописима, које је услов за скок на Шангајској листи, потребне су нам савремена опрема и лабораторије. А фантастични млади научници на Биолошком факултету, где предајем, чак немају ни зграду за рад, истражују у великој гужви, немају где да ставе опрему и све опстаје захваљујући великом ентузијазму наставника и докторанада. Питање је до када ће га имати – упозорава Марин.

Зашто стагнирамо? Због чега нам број научних радова не расте, пита професор Хемијског факултета др Александар Поповић, председник Савета Универзитета у Београду, и објашњава да не постоји нико ко ће оспорити да је последњи свеобухватни конкурс за финансирање пројеката у српској науци расписан 2010. године.

Од његовог истека наука на факултетима је практично у режиму привременог финансирања, на основу тема старих више од деценије. Такође верује да не постоји нико ко ће оспорити и да је последња категоризација истраживача обављена 2011. године. Планирано је да се сваке две године ради нова, како би они који су бољи били подстицани, имали боље услове. Али од 2013. године нема категоризације научника.

– Ако политика у науци владајућих странака од 2012. године јесте – а наглашавам намерно „политика” зато што се не може након десет година идентичних појава рећи да су случајност – да не објављује свеобухватне конкурсе за основна истраживања и да се научници баве, у свету који се и у науци вртоглаво мења, истраживањима замишљеним у претпрошлој деценији. Ако је категоризација замрзнута у 2011, па се не награђују најбољи, а не смањују ингеренције онима без резултата. Ако су оперативни трошкови за истраживања које добијају факултетски истраживачи изузетно ниски. Ако факултети с највишим просечним платама на УБ нису факултети који највише или готово највише доприносе положају на Шангајској листи – онда је закључак јасан. Политика која се спроводи у науци јесте промоција научне уравниловке, а не изврсности. Ако промовишете уравниловку, онда немате ни раст броја научних радова и падате – уверен је председник Савета Универзитета у Београду.

– Та је политика легитимна, ма колико се мени не свиђала, али су њене последице предвидиве. Видимо их. Министарство задужено за послове науке саопштило је да су у последњих десет година драстично повећана средства за науку. Не сумњам у податке. Та улагања очигледно нису дала резултате, па су народне паре на погрешан начин улагане и трошене. За те је грешке неко свакако одговоран. И Американци су уложили 88 милијарди долара у авганистанску војску, па су талибани у Кабулу. Дакле, није питање колико, већ како и коме. Као што рече један савремени политичар приликом скоре посете Јагодини, „резултат пише на семафору на крају, а не на почетку”. Резултат који пише на међународном научном семафору, након девет година спровођења политике Српске напредне странке у науци, јесте поразан – сматра Александар Поповић.

Одлазећа ректорка проф. др Иванка Поповић објашњава да многе земље систематски улажу у научну инфраструктуру и да се њено нормално функционисање обезбеђује са један одсто бруто домаћег производа, док је код нас то стално око 0,35 одсто БДП-а. Наглашава да није новост да наши научници остварују изванредне резултате уз скромно финансирање, годинама, али да то није подстицајна атмосфера за развој науке.

– Код нас формално постоји стратегија развоја науке, али се она не реализује доследно. Докле год буде било тако, српска наука ће бити скромна с појединачним ретким искорацима. Само снажна опредељеност и подршка државе могу да унапреде ово стање – апелује Поповићева.

Шта је потребно да се заустави пад БУ на неформалној, али престижној светској листи, која на основу научних постигнућа рангира 2.000 универзитета и због чега, према њиховом мишљењу, наша најстарија и прва по рангу академска установа клизи ка свом дну, нису нам одговорили из Министарства просвете. Рекли су да се држимо званичног саопштења, које је већ објављено у недељу.

 

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan
Nema to veze sa budzetom,gospodo,skolstvo je ubijeno,kriterijumi su nula,kadar je nula! Vratite kao za vreme sfrj. Bicete prvi!,!
Malo Realnosti
Ko o cemu, seniori o Bolonji. Ne ulazi se na Sangajsku listu prema uspehu studenata nego profesora ( sto je i greska, po meni). Cak i da gresim, a cime pa mogu da se pohvale stare, pre-bolonjske generacije? Da nije mozda "u njihovo vreme" BU bio slavan i cenjen (osim na Dnevniku RTS-a)? Koji su to projekti, pronalasci, doprinosi industriji u poslednjih 80 godina? Najveci doprinos im potpisivanje deklaracije lojalnosti SPS-u i Milosevicu tokom 90ih.
sloba car
Bilo bi dobro videti šta je sa onim "mladim naučnicima" za koje su onomad zidani stanovi. Koliko oni učestvuju u padu kvaliteta. Mada su morali da opremaju stanove, valjda su imali vremena i da se delom oduže državi. Sad su oni već u najboljim godinama za rad. Šta kaže na ovo SANU, nije sve samo večno traganje i molbe za pare iz budžeta, valjda mogu nešto da ponde i firmama na svetskom tržištu nauke. Kuknjava za pare želi da pokaže da je država kriva. Ili da se opet traže naučnički stanovi.
Nenad
Da ne bude samo da detektujemo probleme, jer to je lako i svako vidi. Pitanje je - šta da se radi? -kategorije treba ukinuti, to je jasno -osnovnu platu ograničiti platnim rezredima. dodatak naučnici mogu tražiti konkurisanjem na projekte Fonda za nauku (time bi dobili kompeticiju) -a projekti Fonda za nauku Rep Srbije treba da se bave pre svega domaćim problemima: voda u Zrenjaninu, otpad u Vinči, tehnologija/eksploatacija Li, poljoprivreda ili šta već.
Dragoslav Ilic
Ako jedna olimpijska medalja vredi 70.000 eura neka i citati naučnika vrede nešto. Na osnovu tih citata raste rejting univerziteta. Tako se stimulišu oni koji nešto znaju i rade a ne paušalno svi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.