Девизне резерве Србије премашиле 14,5 милијарди евра

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић саопштила је данас да централна банка очекује у овој години раст извоза робе и услуга од преко 20 посто, чиме би он достигао око 27 милијарди евра.

Гувернер је на представљању августовског Извештаја о инфлацији навела да од почетка године српску економију карактерише знатно поправљање спољне неравнотеже.

„Након што је прошле године смањен за више од једне трећине, текући дефицит је од почетка ове године наставио да се смањује и у првој половини године износио је свега 1,8 посто бруто домаћег производа”, рекла је Табаковић.

Имајући у виду таква кретања, НБС је, према њеним речима, ревидирала пројекцију текућег дефицита за ову годину са 4,6 процената на 4,0 одсто бруто домаћег производа, при чему резултат у првој половини године показује да је могућ и бољи исход.

Нагласила је такође да је у Србији настављен снажан прилив страних директних инвестиција, који је у првих шест месеци износио 1,73 милијарде евра, а када се томе додају и подаци за јул и прву декаду августа, онда прилив СДИ од почетка године износи готово 2,2 милијарде евра.

У односу на прошлу годину, прилив СДИ је, каже Табаковић, од јануара до краја јула повећан за 30 посто.

Гувернер је додала да су девизне резерве, које су расле и током пандемијске 2020, од почетка ове године до краја јула достигле рекордних 14,6 милијарди евра.

„Од тога, 1,8 милијарди евра односи се на 36,7 тона злата које имамо у својим трезорима. Наглашавам, у својим трезорима, јер смо током претходних месеци успели да и последње преостале количине злата у иностранству вратимо у земљу”, рекла је Табаковић.

Истакла је да повољнија кретања од очекиваних бележимо и у јавним финансијама, где је буџетски дефицит у првој половини године био знатно мањи од пројектованог и износио 1,4 посто БДП-а.

„Такав резултат оставља простор за раст капиталних инвестиција државе, које су за првих шест месеци повећане за близу 15 процената, док би њихов пројектовани ниво на нивоу године могао да премаши 7,0 одсто бруто домаћег производа”, додала је гувернер.

Таква кретања у буџету, оценила је Табаковић, указују на то да ће јавни дуг сигурно остати испод мастишког критеријума од 60 процената БДП-а.