Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
УМЕЋЕ ЖИВЉЕЊА

Ариљац с осам „фића” и десет „буба”

Михаило Јевгенијевић (75) љубитељ је старина, особито старих возила, међу којима предност даје „националној класи”
Михаило Јевгенијевић (Фотографије Слободан Јовичић)

Овај наш Миле је легенда, кажу у Ариљу за Михаила Јевгенијевића (75), овдашњег љубитеља старина, особито старих возила. У његовој колекцији сада је осам „фића” и десет „буба”, одавно сакупљаних. Уз још понеки стари ауто, неколико давнашњих мотоцикала и некадашњих радио-апарата. Недавно се у то времешно друштво и један стари трактор уселио.

Пензионер Миле с поносом сређује, чува и показује те своје љубимце. Прича за „Магазин” како се родила ова његова старинарска страст. Све је почело од првог „фиће” и кромпира из породичне њиве пре више од пола века.

По први у Словенију

Има у Јевгенијевићима, у оближњој Радобуђи, парцела на којој саде кромпир. Миле постао пунолетан, убрзо положио возачки испит. Те 1965. мало их је било с возачком дозволом. А отац имао жељу да син Миле вози „фићу”. Кромпир у Радобуђи им добро родио, те реше да га продају и купе ауто из „националне класе”. За нови, наравно, требало „џак пара”, превише џакова кромпира. Зато одлуче да пазаре половног и очуваног „фићу”. А таквих у годинама зачетка „народног аутомобилизма” није имало надалеко.

– Сазнали смо да је у Љубљани један на продају, па кренули тамо возом: отац (у поставу капута зашио паре за куповину кола), мој инструктор вожње и ја. Купимо једног „фићу” у добром стању, оног некадашњег „контраша” с вратима која се контра отварају, и довеземо га у Ариље. Био је то тада трећи ауто у овој вароши – сећа се Михаило.

Имао је своја кола, а још учио средњу школу, трговачку у Ужицу. Становао у ђачком дому у ужичком насељу Коштица, па кад „фићом” из Ариља ту дође, а тада ни домски васпитачи нису имали ауто, увек буде у центру пажње.

Године 1966. завршава трговачку школу и одлази у ЈНА. Једва се растао са својим „фићом”. А кад се вратио из војске, почео је да ради у трговини у Ариљу. „Фића” добродошао да развози робу по сеоским продавницама.

Реши Миле 1968. да напредује, па прода свог првенца и купи новија кола, опет „фићу”. Затим почиње да ради у индустрији текстила Ариље као трговачки путник. Занимљив и боље плаћен посао, али захтеван. Терен за продају робе биле су му Хрватска и Словенија: крене „фићом” из Ариља и први град у који свраћа је Осијек, одатле у Марибор, Цеље, Љубљану, па у Загреб, Славонски Брод и кући. Проведе целу седмицу, пређе око 2.000 километара. Ретко му се „национална класа” кварила.

Памти да је једном имао некакав проблем с мењачем у Словенији, где нису могли лако да поправе. Шта ће, пређе он државну границу и право у Трст. Тамо италијански механичари, мајстори за „фијат”, брзо отклоне квар на његовим колима.

Фирма за коју ради касније му за службена путовања набавља „заставу 101 медитеран”. Овим „стојадином” прелазио је велику километражу. Од тада је увек за потребе посла возио службена кола.

А кад је 2000. године отишао у пензију, сетио се „фиће” и везаности за та лепа мала возила. Пожелео је да их из хобија тражи, купује и сакупља. Прво је тражио оног старог „контраша”, какав му је био првенац, али није успео да га нађе. За око му је запала једна „Фолксвагенова” „буба”, такође олдтајмер („бубе” за европско тржиште сишле су са производне траке 1978. године), и њу је купио. Био је то почетак његове љубави и према овом аутомобилу.

Али „национална класа” Милету још не излази из главе, па 2005. купује две „фиће”. Следеће године баш се обрадовао кад је у Горњој Добрињи успео да нађе једног старог с контра вратима, произведеног 1967. године, и постаје његов власник. А како који стари ауто купи, он настоји да га среди, доведе у возно стање.

Све мање добрих мајстора

Данас поседује осам „фића” и десет „буба” различитих годишта, изгледа, стања. Већина је у возном стању. Има уз њих и олдтајмере „мерцедес”, „ауди”, „опел”, „форд” и „дијану”. Планира да их све среди и региструје, али то не зависи само од његове жеље: све је мање добрих мајстора за рестаурацију тих возила.

– Није лако такве наћи, зато поједина моја возила чекају да буду обновљена. Посебна жеља ми је да оног најстаријег „фићу” с контра вратима доведем у добро стање, први је на реду за рестаурацију кад налети добар мајстор – каже ариљски старинар, који сва та кола тренутно држи у магацинском простору фирме својих синова. Не продаје ове олдтајмере, чува их из личног задовољства.

У Јевгенијевићевој збирци су и давнашњи радио-апарати, тридесетак разних. Пре неки дан купио је стари трактор, какав се одавно не производи, да има и то возило. Радио је Миле вредно у каријери, стекао довољно да себи може да приушти шта жели. А како његови ближњи гледају на ту старинарску страст?

 – Овај мој хоби прихватају сви, и оба сина, унуци, пријатељи, познаници. Једино мојој супрузи понекад није право. Сматра да улудо трошим и време и новац. А ја волим старине и шта могу – објашњава.

Живот се, као на филму, понекад враћа на почетке. Миле је недавно засејао кромпиром исту ону њиву у Радобуђи од чијег рода је пре 56 година купио првог „фићу”. Можда опет од кромпира довољно заради да и у старости може да улаже у омиљену „националну класу”.

Скупља и мотоцикле

Поред аутомобила овај Ариљац сакупља и друге старине. Има старе мотоцикле, разних годишта. Један његов мотор швајцарске производње („мотосакоч”) произведен је 1929. године, такви су и у рату коришћени (за возача и наоружаног сувозача). Код Милета су и три БМВ мотоцикла: један из 1950, други из 1971, трећи из 1976. године.

Без појаса за везивање

Понекад Миле Јевгенијевић оде на ревије, да прикаже своје љубимце. Једну „бубу” је, рецимо, недавно регистровао и с њом иде на „Бубијаде” по Србији. Док ју је пре неки дан возио, заустави га у Чачку саобраћајна полиција. Пита га полицајац зашто се није везао појасом. – Немам чиме – одговори Миле и објасни да у том ауту из 1965. није било фабрички уграђених појасева. Полицајац, неки разуман човек, пусти га без казне.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.