Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

О Југославији, Италији, Богу и патњи

Италија је још 90-их година 20. века ушла у један изазовни период у којем се бави претежно собом, док су њене средњовековне везе са Србијом биле много чвршће и живописније
Синиша Јелушић и Бојан Муњин (Фото: Приватна архива)

Има ли Италије после Југославије, питање је на које су на истоименој трибини 27. Рашких духовних свечаности поставили учесници, писци, Милисав Савић, Ото Хорват, Ђорђе Матић. Они су у једном животном периоду живели у овој земљи, или и сада у њој живе, као Ото Хорват. Овај разговор, који је водио писац Вуле Журић, размотрио је све идеале, предрасуде, илузије некадашњих Југословена у односу на Италију. Међутим, показало се, како је то рекао Ђорђе Матић, који сада живи у Истри, да је та љубав била и те како једнострана.

Ото Хорват је своју фасцинацију Италијом објаснио одрастањем уз стрипове који су махом били италијански, као и наклоношћу према стваралаштву Чезареа Павезеа, кога је учењем италијанског могао да чита у оригиналу. Он сматра да је Фиренца, град у којем је сада, најлепши туристима, а да некадашња гвоздена завеса никада није престала да постоји.

Милисав Савић био је у Риму, у дипломатској мисији, око 2004. године, када су италијански интелектуалци били увелико против независности Косова, што је под јаким политичким утицајем убрзо било промењено. Тиме је био измењен и однос према српским писцима, а прекинуто је и превођење Милорада Павића, док Црњански, који је Италију овековечио у свом делу, готово и није био превођен. Према Савићевим речима, у нашој амбасади у Риму, у то време, био је организован научни скуп којем је присуствовало 25 излагача, али зборник са тим текстовима у Србији никада није објављен.

Ђорђе Матић живео је у Италији у време распада Југославије и сведочио је о једностраности југословенске наклоности према Италији, док је та друга страна обиловала незнањем и предрасудама у односу на наш регион. Кустурица и Бреговић су напокон укинули ту блокаду и, према његовим речима, направили су револуцију у интересовању запада за наш простор.

Из публике се у разговор укључио и истарски научник Гаетано Бенчић, који је приметио да је Италија још 90-их година 20. века ушла у један изазовни период у којем се бави претежно собом, док су њене средњовековне везе са Србијом биле много чвршће и живописније.

Затим је у сали рашког Дома културе одржана трибина о важној животној теми названој „Где је Бог када је тешко”. Разговор су водили професор др. Синиша Јелушић, редовни професор Универзитета Црне Горе на предметима у области хуманистике, теорије књижевности, компаративне теорије уметности, историје и теорије позоришта и филма и члан Црногорске академије наука и умјетности, и Бојан Муњин, позоришни критичар и публициста интермедијалне оријентације, која укључује теологију, филозофију и теорију уметности.

Неки од закључака ове дискусије указују на то да је данашњи човек заборавио да се обраћа свом унутарњем бићу, да наликује на Сизифа који узалудно гура свој камен узбрдо, али при том губи сваку наду ако не види метафизичку перспективу и чињеницу да стоји пред вечношћу, пред трансценденцијом. Треба пољубити рану свога брата, исправљати увек само себе, а не другога, и учинити напор љубави према непријатељу. Из приче о Великом инквизитору Достојевског, треба учити о томе да љубав живи само у слободи, а да чудо не треба да претходи вери већ да се чуда рађају у вери. Један од најлепших коментара из публике упутила је игуманија манастира Градац, мати Нина, да човек у патњи обично мисли да је сам, али да после увиђа да је Бог увек био уз њега.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Ja zivim u Italiji tridesetak godina i nisam ni malo ponosan kako su nas Kusturica i Bregovic pretstavili . Obican svet koji se ne bavi kulturom kao poslom nas smatra ciganima-romima jer smo kao takvi pretstavljeni cak smatraju da svi cigani-romi kojih je u Italiji vise nego u staroj Jugoslaviji poticu sa Balkana a da smo mi sloveni pogotovu Srbi okupatori !
MP 1
Gypsy koji dolaze u Italiju, neki se bave kradjom, prevarama a manje rade neke zakonite poslove; Zato ih Italijani tako i gledaju.. Znaju Italijani da prepoznaju sta je umetnost sa Balkana, samo treba predstaviti a Srbija nije ulagala.Nego da se ovi CG ucesnici, malo Hrvati, malo CG ne pogube u tumacenjima metafizike iz njihovog ugla. Ne bi valjalo da su oni neka spona koja treba da tumaci odnose izmedju Italije i Balkana. Inace italijanski fasisti su bili i okupatori poznati po zlu u CG i sire.
Boris
@dusan1 Jadni oni. Dobro bi bilo da znaju da oni nemaju veze sa slavnim Rimskim carstvom, nego da su potomci varvara, Odoakara i ostalih... Ne znam kakav problem imaju sa Ciganima, to je fin narod.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.