Инспектора Драганa Кецмана вребале убице из иностранства

Драган Кецман, инспектор МУП-а Србије и некадашњи руководилац Радне групе за решавање убиства новинара Славка Ћурувије, а сада руководилац ове групе за решавање убиства Милана Пантића, дописника „Вечерњих новости” из Јагодине, требало је да буде мета ликвидације оних који су умешани у ове злочине. Према сазнањима Комисије за расветљавање убистава новинара, Кецманова ликвидација припремана је 2006. и 2016. године, а угроженост његове безбедности није била упитна ни у међувремену.

Веран Матић, председник комисије каже за „Политику” да је од почетка интензивнијег рада на расветљавању случаја „Ћурувија”, било различитих сазнања о угрожености чланова радне групе и комисије.

– Свакако је најчешћа мета био инспектор Кецман. И пре оснивања комисије постојала су сазнања о комуникацији неких оптужених у случају „Ћурувија” у којима су документоване тврдње да би га требало убити. И, све док је на слободи Мирослав Курак, четвороокривљени у поступку за убиство Ћурувије, а оптужени Ратко Ромић и Милан Радоњић са наногвицом, практично, на слободи, постоје разлози за забринутост за безбедност оних који су допринели у решавању овог злочина. Подсећам, да је током судског поступка против окривљених за Ћурувијино убиство било претњи сведоцима и њиховим породицама. У једном случају је била ангажована Јединица за заштиту, а више пута су рађене безбедносне процене чланова породице једног од сведока – наводи Матић.

Према његовим речима, 2016., чланови комисије су од својих извора у полицији и безбедносним службама, добили информацију да се ван земље договарало убиство инспектора Кецмана. У којој земљи и имена оних који су у томе учествовали Матић не сме још да открива.

– Комисија је затражила безбедносну процену инспектора Кецмана и после одређеног времена добили смо од МУП-а информацију да не постоје сазнања о његовој угрожености. Пошто ме је Кецман известио о именима која се доводе у везу са овом информацијом, договорили смо се да сами извршимо разговоре. Не могу да откривам име, али могу да кажем да је разговор обављен у нашој земљи 2017. године и да је та особа пристала да прича са нама. Негирала је било какву повезаност са организацијом убиства – открива Матић.

Циљ је био да се тој особи стави до знања да постоје таква сазнања и да ће, у случају да у томе има било какве истине и ако се било шта догоди Кецману, бити прва осумњичена.

– Тек после овог разговора, успели смо да се, увидом у обавештајни документ полиције, уверимо да је заиста забележена информација и да је она била доступна онима који су обављали безбедносну процену коју смо тражили за инспектора Кецмана. Тешко је навести да ли је у конкретном случају била реч о опструкцији МУП-а односно оних који су радили на процени, којих је, иначе, било са различитих страна и има их и данас, или је реч о пропусту. Увек сам склон томе да размишљам о горем сценарију и, пошто сам и био у сличним ситуацијама, трудио сам се да се што је могуће више ослоним на капацитете којима располажемо – додаје Матић и закључује да и данас постоје безбедносни ризици и за Кецмана и за још неке људе укључене у решавање случајева убиства новинара.

Подсећамо, у току је поновљено суђење за убиство Ћурувије, након што је прву пресуду укинуо Апелациони суд са образложењем да је првостепени суд прекорачио оптужбу увођењем Н. Н. лица у тај догађај. Тужилаштво је тражило максималне казне за оптужене а завршне речи одбране заказане су за септембар, после чега ће бити изречена нова пресуда.

Документ Деветог одељења

У документу Деветог одељења МУП-а Србије чији су припадници задужени за технику, снимање, прислушкивање и тајно праћење, до којих је дошао недељник „Време”, забележене су речи које је у фебруару 2006. године изрекао један од оптужених за Ћурувијино убиство Мирослав Курак док је у кафићу на Ади Циганлији седео са Бранком Црним, некадашњим замеником начелника Ресора државне безбедности и Славишом Арсићем, који је саслушаван у вези са убиством новинара.

– Кецмана треба о’ладити – казао је тада Курак.