Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Хрватској азил добило највише Сиријаца, а тражило највише Авганистанаца

Загреб (фото Пиксабеј)

ЗАГРЕБ - У Хрватској је међународну заштиту затражило 1.529 миграната, најчешћи тражиоци азила и супсидијарне заштите су из Авганистана, Ирака, Ирана, Турске и Сирије, а азил и заштиту добило је највише Сиријаца, пише загребачки Вечерњи лист.

Према подацима МУП-а, од 1.208 захтева за азил у првих пола године, више од половине отпада на Авганистан (692), а следе Ирак (116), Иран (105), Турска (66), Сирија (60) и Пакистан (37), пренела је агенција Хина.

Међутим, кад је реч о особама којима је у Хрватској најчешће одобраван азил и супсидијарна заштита и којих је сада око 1.000, на првом месту су Сиријци.

Тако је азил одобрен за 457 држављана Сирије, а за још њих 84 супсидијарна заштита.

Међу пет држава чијим је држављанима најчешће одобраван азил још су Ирак (109 држављана), Авганистан (39), Иран (38) и Турска (26), док је супсидијарна заштита најчешће одобравана држављанима Сирије (84), Авганистана (17) и Сомалије (15).

Међу особама којима је до 30. јуна 2021. одобрен азил и супсидијарна заштита готово је двоструко више мушкараца него жена, а највише њих у доби од 18 до 34 године, затим следе малолетни дечаци, преноси Бета.

Чак 70 одсто азиланата (689 особа) и особа са супсидијарном заштитом на дан 18. августа имало је пријављено пребивалиште у Загребу.

У хрватском МУП-у кажу да се не може прецизно рећи колико особа којима је одобрена заштита тренутно живи у Хрватској јер тај број дневно варира зато што људи имају право слободе кретања с пасошем, што им омогућава и напуштање Хрватске ако то желе.

Демограф Стјепан Штерц рекао је за „Вечерњи лист” да „постојећи подаци показују да избеглицама и мигрантима одредиште није Хрватска него друге земље ЕУ”.

„Али размјештај људи којима је одобрен азил у Хрватској и који овде живе није логичан јер би их требало распоредити равномерно по целој земљи и више у просторе у којима је мање радне снаге”, рекао је Штерц и навео пример Данске где држава одређује у која ће подручја сместити азиланте.

Кад је реч о стању у Авганистану, каже како се процењује да би могло бити три до четири милиона избеглица који ће желети да уђу у ЕУ.

 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Застарела информација
Е, сад ће свим Авганистанцима морати да признају избеглички статус, чим УНХЦР глобално донесе такву одлуку, без обзира што су раније за азил конкурисали као обични мигранти. Али, на срећу хрватских имиграционих власти, неће се Авганистанци сада задовољити остајањем у Хрватској, него ће тражити политички азил у некој западноевропској држави.
Filip Cosopt
@Марко Латиновић Poštovani, "protjerani" Srbi 1995 iz Hrvatske, o kojima većina ovdje piše, su naknadno uzeli hrvatsko državljanstvo /Domovnice, putovnice, osobne iskaznice/ i tim činom postali su ponovo građani i državljani RH koji ostvaruju sva prava ali i obveze koje ostvaruju i svi ostali građani u Hrvatskoj. Raspitajte se da potvrdite moje informacije.
Мики
Зашто онда не врати Хрватска острво Брач ономе коме је припадало пре окупације Југославије од стране Италије?
Марко Латиновић
Јевропа се помало мршти када јој се укаже на чињеницу да је њихова чланица, Цроатиа, протјерала горово пола милона својих грађана. Након тога је отворила сва јевропска поглавља, па и она из којих, ето, читамо и хрватској милосрдности према избјеглим из Сирије. (У поглављима нема и да је муџахединима продавала оружје у борби против легалне сиријске власт.) Како им је то све прошло? Па имали су срећу да нису пронађени хрватски топнички дневници. Неемаа их! А да их је било, шта би било? Ништа..
Оки Доки
То им је прошло зато што са ЕУ и Западом уопште деле исте вредности за које смо, погрешно, мислили да су нестале 1945.год.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.