Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На попису неће сви Срби смети да се тако и изјасне

Српске институције већ увелико раде на информисању грађана о важности пописа и о томе да су многобројна појединачна и колективна права припадника српске заједнице у Хрватској у вези управо с бројчаним стањем, каже Милан Ђурђевић, начелник Општине Бискупија
Срби у страху од изјашњавања: Српска православна црква у Загребу (Фото Јелена Церовина)

Специјално за „Политику” Оливера Радовић

Загреб – За мање од месеца дана у Хрватској ће почети попис становништва, који ће, све прогнозе кажу, показати да је у односу на онај претходни из 2011. године укупан број становника пао испод четири милиона. Иако је пандемија успорила кретања, па се сада много ређе могу видети аутобуси с младим, радно способним људима који одлазе „трбухом за крухом”, велики број оних који су већ отишли до данас се нису вратили. Барем не трајно. Док се у делу јавности са забринутошћу говори о цени коју ће друштво платити за ове карте у једном правцу, заборавља се на колону људи која је не тако давно напустила своје домове и чијим одласком је знатно промењена демографска слика бројних крајева Хрватске.

Повратак српског становништва које је деведесетих избегло из Хрватске одавно је окончан. Највећи број оних који су са завежљајима под руком и у страху од неизвесности напустили своје домове у крајевима које су традиционално насељавали Срби, није се вратио. А након што су разне „олује” и „бљескови” похарали ове просторе, нови изазови савременог хрватског друштва учиниће своје. Смањење укупног броја становника аутоматизмом ће значити и смањење броја припадника српске заједнице у Хрватској.

„Незахвално је правити било какве пројекције, али неспорно је да сви познајемо бар неколико људи, чак и комплетних фамилија које су у последњих неколико година мигрирале у правцу западне Европе, што ће као последицу дефинитивно имати и пад броја припадника српске заједнице. Процена Државног завода за статистику каже да је из две најисточније жупаније у Хрватској наводно отишло око 75.000 људи. Одлазили су Хрвати, одлазили су Срби, одлазе сви”, каже за „Политику” Јован Влаовић из вуковарског Заједничког већа општина, које брине за интересе српске заједнице у источној Славонији, Барањи и западном Срему.

Поред демографских трендова који су заједнички свим становницима Хрватске, оно што је специфично за преостале Србе у Хрватској јесте да је ова популација старије животне доби, односно да је просечни Србин у Хрватској старији од просечног Хрвата или суграђанина неке друге националности. А то је важно не само за тренутну, већ и за будућу демографску слику, јер биологија није занемарив фактор. Поред овог фактора и оних на које се у овим околностима тешко може утицати, још је једна специфичност српске заједнице у Хрватској – да врло често немерљиви фактори утичу на мерљиве исходе статистике. Наиме, како ће пописивачи на терену испитивати грађане о доби, образовању, економским карактеристикама, изворима прихода, становима и кућама у којима живе,.. доћи ће и до у данашњем хрватском друштву „шкакљивих” питања за грађане српске националности.

„Чињеница јесте да се неки наши људи више не осећају Србима, саживели су се с околином, поготово у великим градовима, а и још постоји та стигма која прати српску заједницу, па неки не желе да излазе у јавност са својом етничком припадношћу”, објашњава за „Политику” Милан Ђурђевић, начелник Општине Бискупија, која броји између 85 и 90 посто српског становништва.

Српске институције већ увелико раде на информисању грађана о важности пописа и о томе да су многобројна појединачна и колективна права припадника српске заједнице у Хрватској у вези управо с бројчаним стањем. Ипак, упркос свим напорима институција и активиста, и даље постоји бојазан да се неки неће изјаснити као Срби.

„Нико ко је српске националности или православне вере или говори српским језиком не би требало да има проблем у Хрватској. С друге стране, то је индивидуална одлука”, додаје Ђурђевић и напомиње да ово питање није важно само за остваривање различитих права, већ да је првенствено важно за очување идентитета.

Ситуација на истоку Хрватске, међутим, много је другачија него у овој далматинској општини и у неким другим крајевима. Наиме, на истоку се Срби по правилу изјашњавају онако како се осећају, односно као припадници српске заједнице.

„Српска заједница на истоку Хрватске је најбројнија и најхомогенија, око тога нема дилеме. Међутим, верујем да и ту ипак постоји неколико урбаних средина у којима је створена таква друштвена клима да се Срби боје да се изјасне онако како се осећају”, каже Јован Влаовић и наглашава колико су бројке које произлазе из пописа становништва важне.

„Бројна права националних мањина, првенствено колективна, зависе управо од резултата пописа. Банално речено, добар део права црпимо из нашег удела у укупном броју становника, било да је реч о државном, жупанијском или општинском, односно градском нивоу”, појашњава Влаовић.

Само неки примери колективних права која Срби могу остварити јесу право на равноправну службену употребу језика и писма на подручју јединице локалне самоуправе уколико припадници поједине националне мањине чине најмање трећину становника такве јединице, право на формирање и избор већа националне мањине и представника националне мањине, право на заступљеност у представничким и извршним телима на државном, регионалном и локалном нивоу, те у управним и правосудним телима. А сва ова права зависе од тога да ли ће припадници српске заједнице „пребацити” законом одређене постотке.

Управо из тог разлога институције српске заједнице под координацијом Српског народног вијећа спроводе заједничку кампању информисања становништва.

„Кампања као примарни циљ има ’скидање страха’, како код наших сународника, тако и код припадника већинског народа. Срби нису баук, Срби живе у Хрватској и све што желимо јесте да се наши сународници слободно изјасне, а да се припадници већинског народа исто тако не боје чињенице да с њима живе Срби”, истиче Влаовић.

Намеће се питање како уверити неког да је дугорочно битније да се прецизно и слободно изјасни него да можда привремено задржи неку „сигурност” за коју верује да би је иначе изгубио. Наши саговорници се слажу да је ово лично право сваког грађанина.

„Свако од нас само треба да има право да се изјасни онако како се осећа, да попис становништва ослика право стање ствари, ни више, ни мање. Ако сам ја Србин, православац, припадник Српске православне цркве и говорим и пишем српским језиком, то никоме не би требало да смета. Уосталом, право на изјашњавање о националној и верској припадности строго је лично право. Нико не може и не сме ни на који начин утицати на то како се нека особа жели изјаснити”, закључује Влаовић.

Хоће ли предстојећи попис становништва заиста одражавати право стање ствари, тешко је проценити. Много је немерљивих и субјективних фактора који ће се испољити у самом поступку пописивања. Оно што је једино сигурно јесте да бројке неће бити оптимистичне.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Divanje Kiće NIS Rem
Vrtimo se po začaranom krugu. Prava pripadnika nacionalne manjine zavise od njihove smelosti odnosno rešenosti da se na popisu izjasne kao nacionalna manjina, dok, s druge strane, ustavno pravo, tačnije jedno od osnovnih ljudskih prava svakog građanina jeste da se ne izjašnjava o svojoj nacionalnoj (i verskoj) pripadnosti. P.S. Istočni deo Hrvatske oduvek se zove Srem, isto kao i severozapadni deo Srbije, odnosno jedno od junačkih srca Vojvodine.
Filip Cosopt
2001 i 2011 su mogli a 2021 neće svi smjeti reći da su Srbi? @Liberat Srbi koji nisu napustili Hrvatsku su bliži Hrvatim nego Srbima u BiH i Srbiji. Razlog zbog kojeg su i ostali u RH i poslije Bljeska i poslije Oluje. Pa i oni koji su otišli 1995, naknadno su uzeli HR državljanstvo. Svi Srbi u Hrvatskoj se trebaju izjasniti Srbima, ne da bi bili pod posebnom prismotrom, već zato što su kao mi, Mađari, Česi, Slovaci,.. ravnopravni građani Hrvatske.
Boris
@Filip Cosopt Sta vam to znaci "blizi"? Srbi su policentrican narod. Naravno da Srbin iz Trebinja je razlicit od onoga iz Zajecara. Sta pod tim mislite? Mi smo Srbi zbog cirilice, Kosova i Svetosavlja, a ne zbog tamo nekog sluzbenika koji popunjava dokumente. Pozdrav iz Banjaluke.
радисав
Сусед, и ја сам ти ближи него онај Кинез у Пекингу. Српски говоримо и један и други, па се опет слабо разумемо. Ракија, пиво и вино се јасно разликују, Овде се о води ради: јели бистра или мутна, чиста или загађена? Повијесна лабораторија то треба да одреди! Али која је, и чија је лабораторија мериторна, питање је сад?
liberat
Popis neće biti tačan, jer opet će mnogi Srbi izbegavati reći svoju nacionalnost, nego će se opet opredeliti da su Hrvati. To je tragična činjenica koja traje preko 30 godina u tzv. Hrvatskoj. Popis će se zloupotrebiti, i Srbi koji će se izjasniti da su Srbi bit će pod posebnom pažnjom kao mogući neprijateljski elementi države. Znači neki će to reći iz inata, a drugi to neće reći zbog straha i posla koji još imaju, a drugi su bez ikakvog osećanja svog identiteta. Tako da ovaj popis ne važi.
Родион
“све што желимо јесте да се наши сународници слободно изјасне, а да се припадници већинског народа исто тако не боје чињенице да с њима живе Срби”… и да су деде и прадеде великог броја њих и сами били Срби.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.