Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жене у Србији примају у просеку 8,8 одсто мању плату од колега

Изненађује да су зараде жена ниже чак и у професијама у којима оне чине већинску радну снагу – у здравству и систему социјалне заштите
(фото А. Васиљевић)

Јаз у зарадама између жена и мушкараца у Србији износи 8,8 одсто у корист припадника јачег пола, што значи да би жена морала да ради 35 дана више да би зарадила исту годишњу плату као мушкарац с истим карактеристикама на тржишту рада. Иако подаци из најновије публикације Републичког завода за статистику под називом „Жене и мушкарци у Србији 2020” говоре да жене чине образованији део популације (чак 60 одсто дипломираних студената у академској 2019/2020. години су жене), бројке говоре да свега 971.000 жена и чак 1.333.000 мушкараца има посао. Када је реч о запослености, највећи родни јаз на тржишту рада забележен је у узрасту од 55 до 64 године – подаци говоре да свега 40 одсто жена и чак 61 проценат мушкараца те старосне доби има радну књижицу. На то упозоравају и подаци Европског института за родну равноправност, који показују да је стопа запослености жена старијих од 45 година у Србији скоро најнижа у Европи. Скоро пола милиона жена старијих од 45 година нема посао, нити било какве приходе за живот, а само Грчка и Малта имају мањи број запослених жена те узрасне категорије.

Парадоксално је да су плате жена ниже чак и у професијама у којима оне чине већинску радну снагу – иако подаци Министарства здравља говоре да од 130.000 запослених у здравству, чак 100.000 чине жене, а бројке Министарства рада сведоче да жене чине чак 95 одсто запослених у систему социјалне заштите, цифре из публикације „Жене и мушкарци у Србији 2020” сведоче да жене запослене у здравству и социјалној заштити примају 85 одсто плате мушкарца. Без обзира на чињеницу да жене чине 75 одсто запослених у просвети, плате учитељица, наставница и професорки су 13 одсто ниже од плате њихових колега. И даме запослене у државној администрацији добијају свега 84 одсто плате мушких колега, жене у трговини имају 13 одсто мање плате у односу на мушкарце, зараде жена у прерађивачкој индустрији су десет одсто мање у односу на мушкарце, а чак су и уметнице плаћене седам одсто мање него уметници. Очекивано, највећи јаз у зарадама је у финансијском и сектору осигурања, у којима жене имају чак 21 одсто ниже плате у односу на своје колеге. О родној неравноправности илустративно сведочи и податак да се свега трећина жена налази на месту руководиоца, директора и законодавца. И када оду у пензију, жене се налазе у неповољнијем положају јер су њихове старосне и инвалидске пензије мање од мушких. Изузетак од овог правила чине кориснице породичних пензија, које добијају примања свог покојног супруга.

Организација за економску сарадњу и развој недавно је објавила податак да јаз у зарадама између жена и мушкараца у земљама чланицама ОЕЦД-а износи 13 одсто у корист јачег пола. На врху земаља с најмањом разликом у зарадама налазе се Луксембург, Белгија, Данска и Норвешка и Мађарска, а од свих земаља бивше Југославије најбоље је пласирана Словенија, у којој је платни јаз 5 одсто у корист мушкараца. Највећи платни јаз забележен је у Кореји, у којој су плате жена за трећину мање од плата мушкараца, а доста разлога за незадовољство имају и жене у Јапану, Израелу и Летонији, јер је њихова зарада за четвртину ниже од плата мушкараца. Процене Светског економског форума још су песимистичније: они оцењују да ће бити потребно 118 година да се на глобалном нивоу изједначе плате жена и мушкараца.

Истраживање Клаудије Голдин, професорке економије на Универзитету Харвард, показало је да цена рада у некој професији пада када жене постану већинска радна снага у њој. То се десило са занимањем дизајнера – када су припаднице лепшег пола „преплавиле” ову професију, посао дизајнера постао је плаћен 34 одсто мање. Биолозима је плата пала за 18 процената када су у лабораторије масовније ушле научнице, а зарада домара смањена је за петину када су и жене постале кућепазитељи. Јаз у зарадама постоји и у оквиру исте професије – примера ради, лекарка зарађује 71 проценат плате мушког лекара, а жена адвокат 82 одсто плате свог колеге. Студија Универзитета у Индијани, спроведена на узорку од 1.080 новинара, показала је да жене годишње зарађују 5.000 долара мање него мушкарци. Наиме, просечна годишња плата новинарки у Америци износи 44.342 долара и чини 83 одсто плате мушких новинара.


Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deki
Bilo bi lepo da se unesu u ovaj clanak i vaznu statistiku poput broja radnih sati u nedelji/ mjesecu/ godini (muskarci rade vise sati u prosjeku od zena), broj slobodnih i neplacenih dana (zene cesce uzimaju slobodne i neplacene dane), kojim poslom se bave (zene cesce biraju profesije koje su na trzistu manje placene), a muskarci najcesce biraju vise placene profesije i poslove (koliko zena na gradilistu slaze cigle ili cement. Koliko zena studira kompjuterske nauke). Istina je u detaljima.
Из угла
Генерално, из мог искуства жене мање питају, а још мање се боре за повишицу. Шефови ни мушкарце не нуде повишицом, али они траже и боре се аргументима. Жене ћуте, раде и надају се да ће неко то приметити и наградити, али то је реткост. Мада има понека која одплаче понекад па добије нешто за прековремени рад. Тако да жене, борећи се себе, борите се и за друге.
Саша Микић
''Статистика наша дика, што пожелиш то наслика!'' рекао је својевремено Владимир Булатовић Виб. У тој статистици је било потребно да се покаже да су жене у Србији неравноправне. Покажите ми било коју фирму из било којег сектора да у правилнику о систематизацији има различито бодовање за мушкарце и жене. То што жене примају мање је из простог разлога што жене, због обавеза у породици око деце и куће, имају мање прековремених сати у односу на мушкарце и ето ти разлике. А тек боловање због деце?
alisa
verovatno su kuca i deca samo zenska obaveza, te tako cela prica stoji. iz cistog zadovoljstva volonterski rade jos jedan posao sa namerom da imaju manje ukupne plate.
Duško
Sudija,žena ima manju platu od sudije,muškarca?Premijer SRBIJE,žena ima manju platu od premijera,muškarca?
Божидар Анђелковић
Да ли постоје подаци колика је у Србији разлика између просечне плате хирурга и хирургице (извињавам се ако још нисам добро савладао нови правопис родне равноправности)?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.