Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Баточини као да је време одавно стало

На ову варошицу као да су сви заборавили: Баточина (Фото: Д. Јевремовић

Два су разлога због којих се ја, који нисам из Баточине, придружујем апелима да се и „одозго” помогне овој заосталој општини. Први је апел проф. др Миодрага Миће Игњатовића, објављен у рубрици Међу нама, а други – књига недавно преминуле књижевнице Миладе Николић „Путевима Србије”.

И ја сам као дечачић избеглица ратне године од 1941. до 1945. провео с родитељима баш у тој малој и од старина познатој варошици на раскрсници путева, окружен дивном шумом Рогот, с познатом Мензуланом, али и повећим конаком кнеза Милоша. Између два светска рата имала је чак и две општине: Баточина Варош и Баточина Село, као и две школе: „варошку” и „сеоску”. Имала је водовод, електричну централу, чак десетак кафана, исто толико, можда и више занатлијских радњи и јаку трговину. За нас децу, иако су биле ратне прилике – прави рај.

Госпођу Миладу, Београђанку, упознао сам преко књижевних сусрета. Тако смо се и дотакли Баточине. Милада, путописац, обишла је многа места у Србији, а зачудила се, још 2007. године (њен путопис „Србија друмовима, пругама, рекама”) како је та стара варошица заостала и забатаљена. Корито Лепенице, која тече готово кроз сам центар, неуређено „као да протиче кроз поља и њиве”, каже књижевница. Некада „јака урбанизована варош” као да се замрзла, а чак је и Нушић у „Путу око света” помиње као јако пијачно-вашарско у место, кнез Милош је у свом овдашњем конаку примао и дипломате, док је Карађорђе за њу ратовао већ у априлу 1804... А скоро да још од 15. века нема путописаца који Баточину не помињу.

То ме је, после толико година, навело да посетим Баточину, донекле и свог детињства. Нажалост, тамо као да је време стало још 1980, када сам је обишао на путу ка Крагујевцу. Штавише, за тих 30–40 година све је уназађено.

Лепеница тече, како написа Милада Николић, као да то није варош већ сеоске утрине, на фабричким халама уместо стакала лепршају најлони, кажу да су чак и велики природни ресурс – мајдане траженог доломита – продали странцима. Наравно, ни помена о спортској хали, базенима… Мртвило. Малобројни стари Баточинци резигнирано кажу: „Немамо ’тамо горе’ никога, а и овде су чак и на челним функцијама били странци и распродали све што се могло да би се скућили по Београду, Крагујевцу.”

Кад се буџет општине од 320 милиона динара подели с потребама 12.000 Баточинаца, то не буде ни 27.000 по глави становника. И то је један од разлога због којих је ова лепа варош међу најнеразвијенијима у Србији. Не служи то на част ни републици ни руководству Баточине.

Бранислав Стијеља,

Нова Пазова

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

qwe
Ovo nije slucaj samo U Batocini, nego i u svakoj drugoj varosi u Srbiji. Dok Srbija umire, Beograd puca po savovima.
Из Баточине
Баточина је рај на земљи. Посла има, људи су дивни и васпитани, и не, није нам потребна ничија интервенција. Много написаних ствари у овом чланку није чак ни тачно.
Budimir
Pa otisli svi u Pariz da siju farmerke i kupe mercedese , za svoj zavicaj vise ne fermaju , deca se pofrancuzili , pa i matori zaboravili za cuvenu kafanu Mezulanu , gde je celi Kragujevac isao na najbolje pecenje i muziku sa "pevaljkama " naravno .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.