Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Руси поновили да Шмит за њих није легитимни Високи представник

Кристијан Шмит нема подршку Русије (ЕПА ЕФЕ -Ф.Д.)

САРАЈЕВО - Амбасада Русије у Босни и Херцеговини (БиХ) поново се огласила о именовању Кристијана Шмита за Високог представника у БиХ, наводећи да он за њих није легитимни Високи представник. Руска амбасада поздравила је и став Кине, која такође Шмиту оспорава легитимитет, због начина на који је он именован, односно због тога што његово именовање није потврдио Савет безбедности Уједињених нација (УН).

Управни одбор Савета за спровођење мира (ПИК) именовао је Шмита 27. маја за новог Високог представника у БиХ, а на дужност је ступио 1. августа.

Из руске амбасаде наводе да су њихови западни партнери до сада увек инсистирали да УО ПИК-а консензусом бира кандидата за Високог представника и да је за именовање Високог представника увек било потребно одобрење Савета безбедности УН-а.

„Јасно је зашто. Сваки пут су морали добити одобрење Савета безбедности УН-а како би Високи представник могао користити цели арсенал својих овлашћења”, истакли су из руске амбасаде у БиХ.

Када је у питању консензус, навели су да је та процедура била поштована чак и према Педију Ешдауну, са чијом се кандидатуром Москва у почетку није слагала, али је потом постигнута сагласност.

„Ретроспективно, Педи Ешдаун, благо речено, за нас није био идеалан. Што се тиче одобрења Савета безбедности УН-а, управо наше западне колеге су се 'пробудили' када су видели да Кристијан Шварц Шилинг нема одговарајућу резолуцију Савета безбедности”, стоји у саопштењу.

Из руске амбасаде у БиХ су додали да је потом уследила размена писама између генералног секретара УН-а и председника Савета безбедности УН-а „као 'плацебо', како би се барем на тај начин обезбедила његова легитимност”.

„Сада је овај преседан изврнут и искориштен као наводни доказ да нема потребе за резолуцијом за Кристијана Шмита”, навели су из амбасаде Русије у БиХ.

Додали су да именовање Шмита разумеју као „специјалну операцију”.

„Сваки пут доследно истичемо да су се Високи представник и његова канцеларија одвојили од Дејтонске агенде, да се Дејтонски инструментариј користи као 'параван' за спровођење ;себичне геополитичке агенде која не одражава тежње читавог босанскохерцеговачког друштва. Зато се ОХР претворио у 'робота' који је одавно изгубио дејтонску улогу стрпљивог посредника у процесу стабилизације”, истакли су из руске амбасаде.

Даље су навели да су оптужени да „покушавају дестабилизовати ситуацију у БиХ”, истичући да је „управо најновији пример својевољне измене у кривичном законодавству (наметање закона о забрани негирања геноцида) јасно показао ко дестабилизира ситуацију, не само у БиХ, већ и далеко изван њених граница”.

„Заправо, дестабилизацијом се бави тај ко грубо крши међународно право и Дејтонски споразум - директно или посредно”, наводи се у саопштењу.

Из руске амбасаде на крају су нагласили да нису против Кристијана Шмита.

„Ценимо његову политичку тежину, узимамо у обзир знање и искуство деловања 'на балканском смеру'. Међутим, при кандидатури Шмита није испоштован принцип консензуса нити је добијено одобрење Савета безбедности УН-а. Зато је за нас нелегитиман као високи представник”, навели су из руске амбасаде у БиХ, преноси Бета.

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Filip Cosopt
Daytinski sporazum je uz RH, SR i BiH potpisalo još 9 država. Španjolska je potpisala i u ime EU.Među njima je Rusija. Za sve potpisnike je Visoki predstavnik samo nije za Ruse. 8:1 Rusi se mogu povući iz Daytonykig sporazuma ako im ne odgovara Visoki predstavnik, mir u BiH i u regiji.
Slavko
Jos malo pa se RH nece morati ni povlaciti iz Dejtonskog sporazuma jer ce svi Hrvati iz FBIH da se isele za Zagreb i Dalmaciju. No vas to ne brine, bitno je biti protiv Srba.
радисав
Сусед, за БиХ као потписника (нема консензуса), високи представник не постоји, експлицитно (Додик каже). Србија се по том питању није изјашњавала, из својих разлога, а кад буде, биће 6:3. Има ли Запад интереса да игнорише ова три гласа, и колико је могуће такво понашање, питање је сад?
Леон Давидович
Кога онда представља Високи представник Само интересне групе Запада.
češnjak
Dejtonski mirovni sporazum iz kojeg proističe legitimitet Visokog predstavnika su potpisale Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina i ni jedna od potpisnica sporazuma ne dovodi u pitanje položaj i mandat sadašnjeg Visokog predstavnika.
радисав
A јесу ли га све наведене потписнице подржале? Конкретно мислим на Србију, која се по том питању није изјашњавала експлицитно.
mila simic
A kakav odlucujuci faktor je Rusija na Balkanu ?
Lillah
Русија (председник Владе Руске Федерације Виктор Степанович Черномирдин) је део Контакт групе и потписник Дејтонског споразума.
радисав
To je питање за бундес канцелара! Република Српска и Русија дотичног не признају, да видимо да ли су игноришући фактори?
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.