Сладолед – богатство укуса

Његово „величанство сладолед”, омиљена посластица многих и овог лета је један од најтраженијих производа уз ледене воде и освежавајуће напитке. Расхлади и заслади истовремено, али један обично зове и други и мало ко кад пазари на кугле купи само једну.  И док се ужива у разним укусима и врстама мало ко размишља о томе где почиње прича о сладоледу. А почиње, према различитим хроникама, још у Кини пре више хиљада година где се правила мешавина снега и леда. А први Европљанин који га је пробао био је, кажу, чувени венецијански трговац и истраживач Марко Поло.

У Европу су сладолед донели Арапи, а на енглеском двору је служен још у 17. веку. Дуго је његов рецепт био строго чувана тајна, да би тек после смрти Чарлса другог, почео да се служи и на другим дворима, али је и постао доступан „обичним људима”. Сада у његовим чарима могу да уживају сви.

Ипак, да ли ће се појести кугла или две, купити у посластичарници, на улици из замрзивача неког од брендираних произвођача или јести у кућној варијанти зависи од цене. А оне су у престоници различите и крећу се од 60 до 160 динара, када је о кугли сладоледа реч.

– Најјевтинију куглу сладоледа у граду пробао сам у једној посластичарници у Булевару краља Александра и коштала је 60 динара. Цене су ипак много више и крећу се у просеку између 80 и 120 динара по кугли. Наравно има и оних много скупљих у граду. У другим градовима је ледена посластица мало јефтинија. У Новом Саду је од 50 до 100 динара, а у мањим градовима од 40 до 70 – прича Душан Савић, велики љубитељ сладоледа.

Према речима његове другарице Емине Ћ. која је ових дана боравила на југу Србије, у Прешеву кугла сладоледа кошта 50 динара.

– И даље је најјевтинији сладолед у Пироту. Цена му је 10 динара по кугли на аутобуској станици. Па ко воли да се добро наједе сладоледа нека се провоза до Пирота – каже Емина.

За разлику од југа Србије цена ове посластице на шеталишту и у тржном центру у „Београду на води”, али и централним градским зонама су више него папрене.

– Снаја и ја смо са троје деце пре неколико дана биле у шетњи са децом, која су пожелела да се у тржном центру у „Београду на води” мало осладе. Међутим, када нам је продавачица рекла да је кугла 160 динара, а да се још посебно наплаћује корнет 50 динара одустале смо. Да смо пристале на ову варијанту нас петоро би ова посластица коштала више од 1.000 динара. Осим тога није ми јасно како неко у посластичарници може да вам прода куглу сладоледа без корнета. Па како да га онда једемо, из руке ?! – каже Мила Д. и истиче да су „проблем са некупљеним сладоледом” решиле у повратку кући.

– У продавници смо купиле породично паковање ледене посластице, а у радњи здраве хране корнете који по комаду коштају три динара. И деца и ми смо се сити најели. А деци се овај начин уживања допао па сада само овако хоће да једу сладолед – каже Мила.

Цена сладоледа зависи да ли је реч о млечном или оном коме су основа вода и воће. У сваком случају сада се у укусима не оскудева. Осим оних класичних - ванила, чоколада, малага, јагода.. сада се могу пробати и они са укусом ајвара, качкаваља, кајмака, сланине, цвекле, пасуља, бундеве... па чак и меса.

Најважније је знати да је сладолед један од изузетно осетљивих производа, јако лако кварљив и због млека подложан бактеријском загађењу ако се не чува на адекватан начин. И сладолед се једе одмах по вађењу из дубоког замрзавања, односно из фрижидера, поновног замрзавања нема. 

Машину за сладолед изумела жена

Прва књига са рецептима за прављење сладоледа изашла је у Француској 1768. године, а индустријска производња почела је у Америци половином 19. века. Прву прву машину сличну данашњим изумела је Ненси Џонсон 1846., а први корнет направио је Итало Марћиони и представио га на сајму у Сент Луису 1924. године. Пионир у изради сладоледа на штапићу био је Крис Нелсон. „Патентирао” га је у Ајови 1934. године. Једу сладолед и по „дебелом минусу”

И док се у нашој земљи сладолед једе углавном само лети, односно када је топло у Русији је он омиљени слаткиш, у току целе године. Није неуобичајено видети Русе како се њиме сладе и када удари „дебели минус”.

Како је „Спутник” пре четири године пренео у овој земљи се годишње произведе 400 тона сладоледа различитих врста. Међу њима су и они са укусом шишарки, алкохолних коктела, тикве, чилија... а постоји и онај којег зову „нафта”. Сладолед је, кажу, омиљена посластица и Владимиру Путину.