Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

БиХ и даље затворена за „Отворени Балкан”

Ми смо постали сиромашни рођак из провинције који је свима помало дојадио, коментарише Златко Лагумџија оклевање Сарајева да приступи регионалном повезивању
Грађани РС незадовољни блокадама Сарајева у процесима повезивања са суседима (Фото: М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника - Бањалука – Када би се питали привредници и струка из оба ентитета о потреби придруживања БиХ регионалној иницијативи „Отворени Балкан”, лидери из Сарајева одавно би седели за истим столом с државним руководствима Србије, Северне Македоније и Албаније. Но, ни након две године предомишљања, још нема одлуке заједничких органа БиХ да земља приступи овој регионалној асоцијацији, упркос симпатијама које у оба ентитета провејавају у погледу регионалног зближавања које се угледа на европску праксу.

Минуле године српски члан Председништва БиХ Милорад Додик затражио је приступање асоцијацији која је тада називана „мини шенген”, али је због оклевања друге двојице чланова председништво тек начелно поздравило идеју и као компромисни излаз задужило Савет министара БиХ да анализира шта би учлањење донело земљи.

Ни годину дана касније нема јасног одређења да ли БиХ улази у воз са својим најближим суседима који заједнички већ кују озбиљне развојне планове. Судећи по ставовима који не тако ретко долазе из Сарајева, није целокупна тамошња јавност против те иницијативе. Напротив. Општи утисак је да се кључни противник за приступање земље том партнерству налази у Изетбеговићевом СДА. У Републици Српској у вези с тим влада општи консензус, док у Федерацији БиХ, сем економиста, привредника и експерата, и тамошња опозиција углавном лепим речима описује регионално повезивање, док промоторе отпора чак називају „спин мајсторима” који јавности подваљују тезе да би економске интеграције могле нанети штету земљи.

Како је у анализи недавно навео сарајевски „Дневни аваз”, суседи су без БиХ започели реализацију иницијативе „Отворени Балкан” и постизање пратећих споразума. У тексту под насловом „Џаферовић и Комшић претварају БиХ у европску Газу”, лист наводи да подршка Вашингтона демантује неистине Жељка Комшића и Шефика Џаферовића да „Отворени Балкан”, наводно, нема подршку САД и ЕУ, те да је реч о подмуклом подухвату председника Србије Александра Вучића да, путем економске уније, створи некакав „српски свет” или нову Југославију.

Председништво БиХ је 17. септембра 2020. разматрало приступање „Отвореном Балкану”, али су Комшић и Џаферовић затражили студију о користима и потенцијалним штетама, да би, како пише „Аваз”, након састанка с представницима ЕУ у Бриселу крајем септембра нагло променили мишљење, па су и без студије подржали иницијативу, коју је поздравио и лидер СДА Бакир Изетбеговић, описавши је као „велику шансу за БиХ”. Даље се наводи како студије и даље нема, а Комшић и Џаферовић, осим што нису ништа учинили за укључење БиХ у преговоре о приступу овој унији, у међувремену су опет променили мишљење.

Славен Ковачевић, саветник Жељка Комшића, „Отворени Балкан” је назвао „српским светом”, који „не може бити институционално делом ЕУ интеграција”, док је Џаферовић рекао да „нећемо ући ни у једну регионалну иницијативу која није у оквиру европског пута БиХ”, наводи лист. С друге стране, лидер опозиционог Савеза за бољу будућност Фахрудин Радончић подржава идеју и појашњава: „То је идеја чијом реализацијом наши камиони не би чекали по 48 сати на граници. Да наши људи могу ангажовати радну снагу која недостаје из тих земаља, а САД ће то помоћи са 17 или 18 милијарди долара економске инјекције за бржи развој. Ако ми, као регион, стабилизујемо своје односе, много смо бољи кандидат за пријем у ЕУ него кад смо у конфликту.”

И Златко Лагумџија, бивши председник СДП-а и некадашњи министар спољних послова БиХ, изјавио је раније да је „време да се заустави овакво понашање људи који нас воде”, јер је у противном перспектива БиХ, а нарочито делова федерације, „да постану Западна обала и Газа Европе, који би постали тамни вилајет окружен ЕУ и малим шенгеном”.

„Не знам коме је у Сарајеву у интересу да, рецимо, краставци из Подриња не иду без задршке на пијацу у Београд. Коме је у интересу да камион из БиХ чека на граници са Србијом или Северном Македонијом па да и камион и роба у њему постану неконкурентни?”, питао се и недавно Лагумџија, те констатовао како „Отворени Балкан” није „српски свет”, нити руска подвала, запитавши се ко може прогутати ту „ловачку причу”.

„Дотле су се заплели у својој површности и популизму да су чак и Едија Раму увалили у лидера стварања српског света. Када им то није довољно, онда уводе у игру ’кредибилну причу’ да је то руска подвала”, каже он и додаје: „Јасно је да смо ми (БиХ) ту најкилавији, да смо и међу фамилијом званом западни Балкан постали сиромашни рођак из провинције који је свима помало дојадио. Уместо подела, које су вишедеценијска карактеристика региона, све више расте свест да се регион гледа као нешто што мора бити све компактније и да морамо мењати наратив сукоба и конфронтације у сарадњу и кооперацију”, истакао је Лагумџија у недавном интервјуу за „Рапорт”.

Он наводи да се та идеја претворила у популистичко препуцавање људи који су плаћени да буду државници, а не површни популисти. „Кад се пре скоро две године појавила та идеја, одмах су два од три члана председништва била против, без расправе и без иједног промишљеног аргумента”, каже он и подсећа како је недељу дана после споразума Београда и Приштине уз посредовање Доналда Трампа Савет министара задужен да направи анализу у року од тридесет дана: „Уместо тога, председништво се буди након годину дана и двотрећинским гласом нас обавештава да ’Отворени Балкан’ иде даље без нас.”

Каже да Србија има Уставом БиХ загарантовано право на специјалне везе с Републиком Српском и да је „само ствар технике како ће Србија фирме из РС укључити у ово”. Хрватске фирме из БиХ, каже он, увек могу рачунати на своју „резервну” интеграцију, а то је ЕУ. „Не треба велика памет да дођемо до тога како ће делови ФБиХ с бошњачком већином бити економски изоловани”, каже Лагумџија.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ne 3-coj Jugoslaviji
Ako bude "Open Balkan", to je smrt Srbije!!!
Olja
Šteta.Ova unija ima perspektvu.
Филип
Тамни вилајет
Bla bla bla
Open Bbalkan je radni naslov za Veliku Albaniju. Veleizdaja na delu.
Раде Ковачевић
Bla bla [email protected] У пројекту "Отворени Балкан" суштина је економска размена балканских држава, отвореност балканског тржишта, стандардизација саобраћајних, царинских и и еколошких норматива. И без "Отвореног Балкана" ништа не може да на дужи рок заустави економску размену, трговину, ма колико се народи и државе држали дистантно. Трговина увек пробије све баријере! Пројекат "Отворени Балкан" неће ни вратити Космет под суверенитет Србије нити ће потврдити независност Косова. Он фино замрзава конфликт.
Gavro
Daj vise se pustite se komsija, sredjivajte probleme u Srbiji

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.