Средњошколци желе редовну наставу

Многе дезинформације круже на интернету. Потребно је детаљније нас упутити, организовати више расправа о томе зашто је важна вакцинација с релевантним саговорницима који би разјаснили недоумице. И то на прави начин, интерактивно, примерено нашим годинама, на трибинама, да нам се објасни да имунизација није баук, због чега нам она треба, или не треба, како ћемо вакцином заштитити себе и друге, поручују из Уније средњошколаца Србије

У завршници летњег распуста кроји се предлог плана почетка школске године. О томе како ће од септембра радити куће знања увелико се дискутује, али ће тек на седници Кризног штаба бити дефинисана правила по којима ће од првог наставног дана функционисати школски колективи. У ишчекивању званичног упутства о организацији наставе и учења, међу 250.000 средњошколаца широм Србије многи нису задовољни улогом немих посматрача у процесу осмишљавања правила рада средњошколског система.

Поучени искуством из претходне две школске године у ванредним и атипичним околностима, млади су свесни квалитета наставе на даљину и њених резултата. Отуда се уопште не радују потенцијалној репризи опробане комбиноване наставе. Негодују због инсистирања појединих епидемиолога да се у учионици не мешају вакцинисани и невакцинисани ђаци, да они који су примили цепиво могу да похађају редовну наставу у школи, а да на даљину уче осталих – 99 одсто ђака старијих од 12 година који нису вакцинисани. Да имунизацију оберучке прихвате сви средњошколци обухват имунизацијом био би повећан за четврт милиона младих, али они сматрају да би ка том циљу подробнија објашњења релевантних стручњака примерена узрасту ученика уродила плодом више него апели и снажне препоруке.

– Недовољна је партиципација средњошколаца у планирању живота и рада средњих школа. Комуникација с ученицима и школама, да се њихово мишљење чује и уважи, без сумње допринела би решавању потешкоћа. Али ђаци се не питају за многе ствари па нас, очекивано, нико досад није питао какав став имамо према могућим опцијама организације рада школа или о имунизацији. Просечни средњошколац у друштву својих вршњака, кад му неко каже да ако није вакцинисан не може да иде на наставу у школу, рећи ће: „У реду, баш ме брига, не морам, баш сте ми олакшали.” Оном који се вакцинисао прва идеја може бити да слаже да се није вакцинисао да не би ишао у школу ако већина вршњака не иде, као вид бунта због неравноправности, јер сви треба да имамо једнако право на школовање у истим условима – дочарава у разговору за „Политику” Елизабета Јагица, члан Управног одбора Уније средњошколаца Србије, организације која окупља представнике 196 ученичких парламената, гласноговорнике око 110.000 ђака из 75 градова Србије.

Недостаје им више прилика да се упознају с вакцинацијом против вируса корона која се нарочито препоручује, а није обавезна. У начелу јасно им је да у датим околностима постоји потреба да се имунизацијом обухвати што више људи, али у суштини имају много недоумица.

– Многе дезинформације круже на интернету. Потребно је детаљније нас упутити, организовати више разговора, расправа о томе зашто је важна вакцинација с релевантним саговорницима који би разјаснили недоумице. И то на прави начин, интерактивно, примерено нашим годинама, на трибинама, да нам се објасни да имунизација није баук, због чега нам она треба, или не треба, како ћемо вакцином заштитити себе и друге. На пример, у сарадњи са ученичким парламентом Медицинске школе „7. април” у Новом Саду, студентима медицине и здравственим радницима направили смо онлајн трибину о имунизацији младих. Била је то прилика да од магистра фармације Павла Зелића, из Агенције за лекове и медицинска средства Србије, и др Срђе Јанковића, имунолога и члана Кризног штаба, чујемо више о вакцинацији. Као једина организација која окупља средњошколце на националном нивоу, трудимо се да повећамо улогу и видљивост ученика средњих школа, али неопходно је системски организовати више дебата на којима би уважени стручњаци помогли средњошколцима да разреше дилеме – указује Елизабета Јагица.

За десет дана она ће бити матуранткиња средње Музичке школе „Јован Бандур” у Панчеву, на одсеку соло певање. Певање у телефон, из њеног искуства, најупечатљивија је илустрација квалитета наставе на даљину.

– Ситуација с вирусом корона генерално је компликована. И нама је донела велике проблеме, од недостатка комуникације и повезивања с вршњацима до депресије. Осим дружења у школи, изостала је и квалитетна настава. Значајно би било да кренемо у школу регуларно. Можемо да поштујемо одређена правила, да носимо маске, али је важно да идемо у школу. Редовно похађање наставе побољшаће не само наше знање већ и животне прилике, унапредиће наше ментално здравље. Комбинована настава није најбоље реализована, наилазила је на многе потешкоће. Нису сви ученици имали могућност да учествују на часовима онлајн, за многе смо прикупљали таблете и друге мобилне уређаје. Нису све школе имале једнаке капацитете за комбиновану наставу на исти начин, тако да нису ни сви ђаци имали једнак приступ образовању. Ако будемо морали да радимо онлајн, треба бар да имамо једнаке услове, систем истоветан за све, који ће познавати сви од ученика до директора и који ће бити устаљен, а не да школе буду препуштене саме себи како ће организовати наставу – напомиње наша саговорница у име Уније средњошколаца Србије.

Последице ће се видети на великој матури

Генерација која би требало прва да полаже велику матуру од почетка средње школе учи у отежаним условима епидемије

Покушај да се чује глас средњошколаца, испровоцира реакција оних који одлучују о моделима рада школа, укаже на преку потребу ђака да се врате на редовну наставу, макар часови трајали 30 минута, оличен је у писму које је надлежнима упутио Филип Калмаревић, од септембра ђак четвртог разреда Правно-пословне школе у Београду, повереник за младе Напредног клуба.

– Не очекујем конкретну реакцију, али сам сигуран да сегрегације вакцинисаних и невакцинисаних ученика неће бити, јер је то изазвало оштро негодовање опште јавности и то би био непремостив проблем. Кључно је да се ђаци врате у школе да би се спречили даљи лоши резултати, пад продуктивности, осипање знања. Онлајн настава има толико негативних ефеката, од незаинтересованости младих за образовање до учинка основаца на завршном и пријемним испитима за упис у средње школе. Последице ће се тек видети на великој матури, планираној да се први пут полаже 2024. године, а то значи да прва на велику матуру излази генерација коју је у првом разреду средње школе затекла пандемија. Имаће велике проблеме јер нису имали довољан фонд часова у отежаним условима, нису могли да пређу градиво како треба, да се адекватно припреме, стекну предвиђен ниво знања, а упитно је да ли ће то успети и када би од овог септембра настава била сасвим регуларна као пре короне – истиче за „Политику” Филип Калмаревић.