Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
55. КАРЛОВЕ ВАРИ

Српски еп и европска мигрантска криза

Невероватно је да имамо тако фантастично богато наслеђе епске народне песме, а тек неколико филмова базираних на њему, каже Стефан Арсенијевић чији је филм јуче премијерно приказан
Стефан Арсенијевић на премијери у Карловим Варима (фотографије: прес-служба 55. КВИФФ)

Карлове Вари – Из богатог епског циклуса народне поезије нема ко не зна за песму „Бановић Страхиња”, о великом српском јунаку, племићу ком су Турци уништили дом, поробили људе и одвели жену. Онима који су прескакали обавезну школску лектиру уместо читања добро је за наук дошао и истоимени филм Ватрослава Мимице (1983), са Франком Нером као Страхињом, Драганом Николићем – Алијом, Радетом Шербеџијом – Абдулахом, Гертом Фрибеом – Југ Богданом и Сањом Вејновић као лепом и младом Страхињином љубом Анђом.

А како би данас, у 21. веку, могла да изгледа екранизација ове епске песме?

Можда баш овако како је то учинио наш сценариста и редитељ Стефан Арсенијевић са филмом „Страхиња Бановић”, међународног наслова „Док ме ноге носе” (косценаристи Бојан Вулетић и Никола Дикре, а продуцент Мирослав Миша Могоровић), што је управо светску премијеру имао у главном такмичарском програму 55. Карлове Вари фестивала, у конкуренцији за престижну награду „Кристални глобус”.

Тај новомиленијумски Страхиња Бановић је црнопути мигрант Самита из Малија, који је – следећи своју визију и таленат, а сањајући Европу као колевку фудбала – завршио у Србији у азилу, на корак до свог регуларног статуса и остварења животног сна. И све је у овом Арсенијевићевом филму о Самити, ког су српски клупски другови назвали Страхиња, могло да буде права мигрантска бајка да га верна љуба – не Анђа, већ Абабуо Бадјан, глумица у дечјем позоришту из Гане – није оставила пошавши даље, за сиријским професором-дисидентом Алијем. Даље од Србије, на неизвесни пут преко Мађарске, загледана ка Енглеској, где би можда могла да оствари своју илузију стајања на енглеским даскама које живот значе. Абабуо воли свога мужа Страхињу. Мотив њеног одласка је нешто друго. Уз сав понос на Страхињин успех (у Србији је добио ангажман у фудбалском клубу), у њој живи и љубомора. Или, још тачније, оживео је страх од сопственог неиспуњења и животног промашаја...

Окупивши оваквом филмском причом – копродуценте из Француске, Луксембурга, Бугарске и Литваније, аутентичну и убедљиву глумачку екипу предвођену Ибрахимом Комом као Страхињом (познајемо га из ТВ серије „Сан Тропе”), Ненси Менсах Офеји као Абабуо и Максимом Калилом као Алијем (сви су професионални глумци пронађени на кастингу у Европи, али су и сви имигранти или имигрантског порекла), статисте међу правим избеглицама у азилима у Крњачи и широм Србије, Небојшу Дугалића (таксиста), Славишу Чуровића (Аца, организатор илегалног такси-превоза), Страхињу Блажића (Урош, фудбалски колега)... – Стефан Арсенијевић спаја и наизглед неспојиво: српски еп и европску мигрантску кризу.

Ибрахим Кома као Страхиња у Арсенијевићевом филму

Уз повремено рецитовање стихова из оригиналне песме (глас Бранке Пујић из офа), у функцији придодатог илустровања и подршке филмским радњама у којима црни Страхиња пролази делом те избегличке голготне руте до Мађарске и у Мађарској, и уз фантастичну филмску фотографију чији је аутор увек тако инвентивна и поуздана Јелена Станковић (иначе је и Арсенијевићева супруга), успешно је заокружен и биоскопски потентан, хуманошћу и топлином испуњен филм.

О идеји о неуобичајеном споју средњовековне српске епике (песма „Бановић Страхиња”), филма и мигрантске кризе, Стефан Арсенијевић у разговору за „Политику” каже:

– Увек ми је било невероватно да имамо тако фантастично богато наслеђе епске народне песме, а тек неколико филмова базираних на њему. „Бановић Страхиња” је један од врхунаца наше културе, и та песма ме је увек привлачила. Пре свега због велике, лепе, неочекиване љубавне приче. А онда и због Страхиње, али и осталих јунака који су сви неконформисти и који иду упркос друштвеним конвенцијама, вођени својим унутрашњим људским и емотивним компасима. Коначно, ту је дивна, племенита идеја о праштању, која нам је, чини ми се, потребнија него икада...

Арсенијевић додаје и да је упознао младића из Гане, Ибрахима Ишака, који је желео да остане у Србији и постане фудбалер, учио језик, волонтирао за Црвени крст, на све начине покушавао да се уклопи док је чекао дуготрајан процес добијања азила. – Шта ако је неко као он савремени Бановић Страхиња? Шта ако и несвесно такав јунак проживљава стару, архетипску причу поднебља у које жели да се уклопи – запитао се Арсенијевић.

На питање о одабиру и сарадњи са иностраним глумцима, који су своје улоге одиграли тако природно и аутентично, Арсенијевић одговара:

– Имали смо два кастинг-директора у Европи и једног у Африци, који су ми слали снимке најразличитијих глумаца. Чим сам видео првих неколико секунди снимка француског глумца малијског порекла Ибрахима Коме, осетио сам да је он наш Страхиња. Он је суптилан, а снажан карактерни глумац који уз минимум средстава може да донесе велику емоцију. Два месеца пре почетка снимања преселио се у Београд, да учи језик и упија нашу културу. Ненси Менсах Офеји, аустријска глумица рођена у Гани, позоришна је глумица великог талента, има снажну личност и енергију.

За трећег главног глумца који тумачи Алија у овом љубавном троуглу Арсенијевић каже да је сиријски глумац Максим Калил, који је заиста избеглица. Због ратних дешавања морао је да напусти Сирију и сада живи у Француској. – Максим је велика звезда у арапском свету. Колико велика, могли смо да се уверимо првог дана снимања, када је завладала неописива еуфорија међу мигрантима који су статирали у филму. Сви су желели да буду у кадру с њим. Сутрадан се дупло више миграната пријавило за статирање – описује своје искуство наш редитељ.

Публика у Карловим Варима која је дугим аплаузом наградила и њега и глумце, директорку фотографије и српског продуцента, јасно је препознала да је Стефан Арсенијевић у сарадњи са свима њима изградио један чврст заједнички филмски свет који на великом платну делује аутентично...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.