Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОТРАГА ЗА ПОЛИТИЧКИМ ЈЕДИНСТВОМ ИЛИ ЗА ЛИДЕРОМ

Може ли опозиција да се построји у једну колону

Неопходно је да се престане с нападима унутар опозиције и са наметањем било чијег ексклузивитета”, каже за „Политику” Константин Самофалов.
(Новица Коцић)

)Да се избори одржавају почетком септембра, опозиција би се појавила на више изборних листа, што би им знатно умањило шансе да постану парламентарне. Поделе нису само у десно оријентисаној опозицији, где ће, осим коалиције ДСС–ПОКС, највероватније све партије самостално изаћи на изборе. Слична је, ако не и гора, ситуација у проевропским партијама где за сада постоје најмање четири изборне колоне које се за пола године, када ће бити одржани парламентарни и београдски избори, могу распасти.

И док председничке и парламентарне изборе, осим деснице и периодично неких лидера бојкоташке опозиције, нико и не спомиње, за противнике власти чини се да су београдски избори дан де за већину политичара који су на политичкој сцени најмање две деценије. После јулског истраживања Демостата, које је било на релативно малом узорку и рађено путем телефонске анкете, изведен је закључак да би напредњаци могли да буду побеђени у Београду под претпоставком да опозиција изађе на једној изборној листи. Социолог и истраживач Демостата Срећко Михаиловић констатовао је да „како сад ствари стоје, знате и сами, шансе за тако нешто су неизвесне, а можда и мале”.

Најгласнији заговорник изласка на једној изборној листи је бивши градоначелник Београда и лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас. Пре извесног времена Ђилас је рекао да „што се тиче ССП-а, ми смо за јединствену београдску листу и за излазак на изборе целе оне опозиције која је јасно рекла да с Александром Вучићем не би били никад у власти”. „Ако изађе 900.000 људи, Вучић, Весић и Шапић немају никакве шансе за победу. Посебно ако се прихвати заједнички излазак на изборе, за који сам се залагао и 2018. Нажалост, тада није било разумевања за ову идеју. Да ли ће га бити сада, није питање за ССП”, рекао је Ђилас.

Његову идеју, за сада, подржавају партије које су већ у коалицији са ССП-ом, пре свега Покрет слободних грађана и Демократска странка. Међутим, како сада ствари стоје, готово је немогуће потпуно уједињење опозиције, која ће на предстојеће изборе вероватно изаћи у више колона. Тако у Народној странци (НС) Вука Јеремића кажу да је пре договора о могућим коалицијама потребно да се преко међустраначког дијалога, уз посредовање европарламентараца, омогуће што бољи изборни услови. „Пре него што почне разговор о могућим коалицијама и заједничком наступу на београдским изборима, потребно је да се изборимо за фер и слободне изборе. После тога ће страначки органи одлучити да ли ћемо учествовати на изборима, па тек после тога, у трећем кораку, ако су обе ове ствари испуњене, можемо да приступимо разговорима пре свега с оним партијама које су бојкотовале јунске изборе прошле године”, рекао је за наш лист потпредседник НС-а Мирослав Алексић.

Нешто је јаснија по питању могућег уједињења опозиције Социјалдемократска партија (СДС), која за залаже за опозициони дијалог, иако је њихов лидер и председник Србије у два мандата Борис Тадић прошао кроз топлог зеца опозиционих медија – само због најаве да би могао поново да се кандидује за ову функцију. Члан Председништва СДС-а Константин Самофалов каже да би избори за Скупштину града Београда требало да буду тачке компромиса и уједињеног опозиционог деловања, с обзиром на то да је најнижа излазност у главном граду на прошлогодишњим парламентарним изборима показала шта грађани мисле о владајућој странци.

„У овом тренутку једна опозициона колона вероватно није реално решење, али је могуће да дође до заједничког наступа идеолошки сродних странака и покрета. Раздвајање београдских избора је крајње неопходно јер кампања треба да се води на локалним, а не темама од националног значаја, где ће листа СНС-а носити име председника републике. Да бисмо дошли до координисаног наступа на изборима, за почетак је неопходно да се престане с нападима унутар опозиције и са наметањем било чијег ексклузивитета”, каже за „Политику” Константин Самофалов. Тим поводом, позвао је све остале проевропске опозиционе странке да им се придруже у надстраначким протестима, које већ шест недеља организују испред општине Врачар поводом рушења зграде у Видовданској улици.

Да је једна изборна листа и у Београду ипак немогућа мисија, сведочи и то да покрет „Не давимо Београд” (НДБ) заговара тезу такозваног „црногорског сценарија” и изласка у више идеолошки сродних изборних колона. Добрица Веселиновић, кандидат за градоначелника Београда испред покрета „Не давимо Београд”, за наш лист наводи да када се за то стекну услови, прецизније када се дође до бољих изборних услова после преговора под покровитељством Европске уније, на те изборе треба да се изађе у неколико колона које су блиске идеолошки и вредносно и које могу да извуку највећи број гласача да бирају, а не да гласају против нечега. „Сматрамо да је потребно понудити политике за добар град, за добру Србију и тиме допринети да на изборима имамо прилику да одредимо будућност Београда и Србије”, истиче Веселиновић.

Због оваког политичког става, НДБ је последњих месеци на удару пре свега опозиционих медија, али и појединих лидера бојкоташке опозиције. „У последње време приметили смо да после сваке успешне акције у коју се укључи велики број грађана, или после изласка истраживања која показују озбиљне резултате НДБ, добијамо различите видове напада, јавних увреда, ботовски осмишљених кампања у коментарима на друштвеним мрежама, покушаја омаловажавања и свих могућих подвала које долазе од лидера и истакнутих чланова и симпатизера традиционалних политичких партија, што власти, што опозиције. Наравно, на овакве нападе не одговарамо нити желимо да се увучемо у то блато, већ смо као и до сада стално на терену широм града, на сваком месту где се крши јавни интерес”, истиче Добрица Веселиновић.

НДБ: они који су учествовали у сваком цепању нас оптужују да рушимо јединство

Да унутар опозиције траје борба за превласт, сведочи и последње саопштење НДБ због све јачих удара политичких „савезника”. „Поред увреда, због наше одлуке да, уколико на изборе излазимо, то буде у програмски блиској коалицији са сродним организацијама, нападају нас и да рушимо ’јединство опозиције’. Често ове оптужбе долазе управо од лидера и страначких функционера, који су сваки пут када су били у прилици и када су сматрали да је то њихов интерес, учествовали у цепању и уситњавању политичких странака. Распала се и заједничка листа која је 2018. године изашла на градске изборе, распао се Савез за Србију, распао се договор око бојкота избора, распала се Уједињена опозиција Србије, а распадају се и појединачне странке тих истих који наводно заговарају јединство, једна од њих чак 14 пута од свог оснивања”, наводи се, између осталог, у саопштењу НДБ и додаје да поједини лидери својим понашањем, „у коме је једини вид политичке борбе властито позиционирање унутар опозиције, управо потврђују да је неопходно да на сцену дођу нови људи који ће заступати другачије политике које нису окренуте против некога, већ се баве решавањем животних, свакодневних проблема у интересу грађана”.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Закив зијао Ципо
Зар није ССП - Споразум о стабилизацији и придруживању (потписан између Србије и ЕУ у време владавине ДС, са Ђиласом на челу Београда? Зар није Народна странка (НС) странка коју је основао Милан Парошки још у првој половини 1990-их, па је потом угасио 2000. године? Зар није ПСЖ акроним за фудбалски клуб "Пари Сен-Жермен"? Зар није НДБ скраћеница за Државну безбедност након 2000, Нову државну безбедност? О чему ово говори? Процените сами.
Djole
Koja je svrha takve opozicije? Da se srusi Vucic i sta posle koji ce im biti smer sta oce, sta da narod ocekuje od takve vlasti kako ce da se ponasakad dodje na vlast . Kako bi takva nova vlast vodila zemlju sta bi joj bili ciljevi kad u toj koaliciji nema ni traga saglasnosti oko bilo kog cilja. Da li oduzimati zemlju tajkunima, ,Natom , sankcijama Rusiji , EU pravcu ,odnos prema genocidima, regionalnim odnosima? Kina? Odustajati od pregovora oko Kosovu prabacivati u UN priznavati? Ratovati ?
Раде Ковачевић
Неке странке немају шта да кажу, а представљају се као да им недостају само фер услови за изборну победу. Иако су многе од њих већ биле на власти - не представљају никакву непознаницу за домаће јавно мњење! - представљају се као странке које једино могу да воде државу, док актуелној власти не признају ниједан добро обављен државни посао. Упитајмо се, да ли странке које су усредсређене само на начин вршења власти и на њен ауторитет, што је ствар личне процене, треба да добију поверење грађана.
Раде Ковачевић
Неке опозиционе странке не знају ни да ли су удружене, а представљају се као да им недостају само фер изборни услови за супериорну изборну победу. Иако су многе од њих већ биле на власти, што значи да не представљају никакву непознаницу за домаће јавно мњење, представљају се као странке које једино имају све врлине за успешно вођење државе, док актуелној власти не признају ниједну хвале вредну државничку особину. Међутим, странке које немају осећај за меру немају ни реалан државнички капацитет.
Mrgud
Bravo za NDB! Zreli, jasni stavovi. Konacno jedna normalna, gradjanska alternativa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.