Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУХИЊСКИ ВРЕМЕПЛОВ

Браварско мезе

Многи су се кувари хвалили радећи за протокол да су открили шта је Јосип Броз највише волео да једе, али да је једно загорско јело обожавао знали су и пионири
(Фотодокументација „Политике”)

По цену да потписника овог текста опањкају као југоносталгичара и неизлечивог левичара мало слободнијих схватања него што је ондашње време очекивало, исписујем овај кухињски времеплов.

Ко је крив студентима што имају неутољиву жеђ за бунтом? Никада ништа нису постигли, али тврдоглаво покушавају и даље. Бунили су се, на пример, 1968. године. С правом, али неки од њих и данас осећају последице. Бунили су се и против надмених а неразумних у време кад се растакала Југославија, а ипак се растурила. Срећом, бивало је и друкчијих примера: догађај што сведочи о томе датира из доба неизвесног живљења.

Студентски графит

Негде почетком деведесетих година затражили студенти од тадашњих власти да се мало среди здање Студентског културног центра, оно преко пута „Београђанке”. Прелепа али оронула зграда је ваљда још имала оригиналну фасаду, из времена када је у њој био Официрски дом и столовао главни штаб. Џаба. Ништа од испуњења студентских захтева.

Онда је промењена стратегија.

У Масариковој улици, у комшилуку, неко је црвеном фарбом исписао СК-ПЈ, што је било подло гурање прста у око тадашњој левици. Међутим, упркос интензивној истрази, власти нису успеле да открију зликовце, па су се оканиле ћоравог посла. Једино се тиме може објаснити одсуство будности у случају који је уследио. Јер, једног јутра, на фасади здања, баш крај улаза, освануло је нажврљано – „Бравар је био бољи”.

Порука је тамо стајала годинама и већ је помало почела да бледи, када се пред СКЦ-ом појавило извесно грађевинско предузеће које је, како је доцније реконструисано, „тамо где треба” добило налог да се фасада има обновити. Али, студенти су тек тада показали да „знају за јадац”, па реновирање фасаде (са зидном поруком) условили претходним уређењем увелико сређеног ентеријера. Обарајући Гинисове рекорде фирма је урадила све што је тражено, да би на крају обновила фасаду и премоловала онај графит, ваљда у нади да га нико више неће спомињати.

(Фото Маја Бабић)

Компликован специјалитет

Од тада, бравара спомињу само 4. маја, кад његови саборци у 15.15 у ставу мирно чекају да поново зачују болне јауке сирене, као и три седмице касније, када старци прослављају свој Дан младости.

Због њих, и знатижељних а добронамерних, ево рецепта за браварско мезе. Реч је, наравно, о загорским штруклама које је он толико волео. Да се зна: није цинично, недајбоже удворички, јер реч је о истински укусном специјалитету.

Загорске штрукле

Многи кувари хвале се да су радећи за протокол успели да открију шта је последњи доживотни председник Југе највише волео да затекне за трпезом. Можда у томе има и истине, али да је обожавао загорске штрукле знали су и пионири!

Потребно је:

  • четврт килограма брашна
  • јаје
  • кашика зејтина
  • пола кашичице соли
  • децилитар млаке воде
  • А за фил да се нађе:
  • пола килограма швапског сира
  • шоља киселе павлаке
  • шоља неутралне павлаке
  • јаје
  • зејтин
  • со по укусу

Брашно се саспе у згодну посуду, додају му се јаје, со и вода, па замеси у мекше, али жилаво тесто. Требало би га обликовати у полулопту, премазати је уљем и оставити да мирује око пола сата.

У међувремену се припреми и надев тако што се умуте сви наведени састојци, осим неутралне павлаке.

Тесто се развуче у мало дебљу кору која се оштрим ножем преполови. Једна половина се премаже филом, прекрије се оном другом која се затим премаже уљем, да би се уз помоћ столњака све умотало, као штрудла. Не ножем, већ ивицом тањира, требало би исећи савијачу на комаде дужине длана, па их све истовремено сасути у кључалу воду. Кад испливају на површину, требало би да се „крчкају” још два-три минута.

Штрукле се поређају по дну плеха или ватросталне посуде, прелију се обичном, неутралном павлаком да добро огрезну, па пеку у рерни тридесетак минута на температури од око 200 степени.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.