Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Већи минималац, мањи изгледи за додатно запошљавање

Својевремено се о висини минималне зараде договарало два пута годишње, од тога једном на крају године. Сада се то више не ради
Износ минималне зараде покриће око 90 одсто минималне потрошачке корпе (Фото Небојша Марјановић)

Уколико буде „победио” актуелни предлог Министарства финансија да се минимална зарада за наредну годину повећа са 32.126 на 35.012 динара, са тим износом биће покривено око 90 одсто минималне потрошачке корпе у Србији. Јер, према најновијим статистичким подацима, у мају ове године она износила је 39.278 динара, а то је уједно и најнижа сума на коју би требало да пристану синдикати на актуелним преговорима послодавца, синдиката и државе око формирања нове минималне плате за 2022.

Проблем је, међутим, у томе што ће износ минималне корпе бити сигурно већи у току наредне године, а у септембру утврђена минимална зарада за 2022. остаће иста, без обзира на раст инфлације и раст цена на мало. Додатно, поједини економисти скрећу пажњу и на то да ће с повећањем минималца бити знатно мање шанси за нова запошљавања.

Зоран Михајловић, секретар већа Савезa самосталних синдиката Србије, подсећа на то да се својевремено о висини минималне плате договарало два пута годишње, од тога једном на крају године. Сада се то више не ради.

– Држави је важно да се минималац усвоји раније, да би се ти износи укалкулисали у буџет о којем почиње да се договара од октобра, али и зато што би минимална зарада узроковала повећање неких социјалних давања. На све то се, када се усваја минималац, у обзир ипак не узима раст инфлације и раст цена на мало, тако да увек каска за износом минималне потрошачке корпе – објашњава Михајловић.

Уколико држава одреди да минималац буде на око 90 одсто минималне потрошачке корпе, односно ако буде усвојен предлог владе да се минимална зарада повећа за 9,4 процената, онда то значи да ће трочлана породица за храну месечно моћи да издвоји око 15.800 динара.

Шта је онда још потребно да се деси да се минималац изједначи са минималном корпом и зашто се то досад није догодило?

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, наглашава да је за тако нешто једино нужно да привреда буде развијенија и богатија, што није наш случај.

– Не може се на дужи рок трошити више него што се производи. Србија пати од старе бољке – зараде јој расту брже од продуктивности рада. Ако се смање трошкови рада тако што ће се смањити доприноси и порези, о чему се ових дана такође говори, онда ће за толико бити мање новца у буџету, па ће настати велике главобоље. Ми смо сиромашни, то треба да се схвати, да наше жеље не могу да иду преко граница могућности – подсећа Маџар и додаје да је најављени износ минималца за 2022. од 35.012 динара изнад нивоа који је одржив на дужи рок.

– Тиме политичари само убирају поене, излазећи у сусрет синдикатима и свету рада, а трошкове ће ко зна ко да сноси. Тај минимални доходак је врло опасна ствар, јер када се он повећа, онда послодавци губе мотив да додатно запошљавају људе. Често постају заинтересовани за то да неке већ запослене отпуштају, јер су им и они превише скупи. Стога се политика минималне плате увек ломи преко оних који су највише угрожени и најсиромашнији – уверен је Љубомир Маџар.

Члановима трочланог домаћинства – 570 динара дневно да преживе месец

У минималној потрошачкој корпи предвиђено је да трочлана породица за исхрану издвоји 17.568 динара, што значи да чланови домаћинства треба да преживе месец са око 570 динара дневно, да би имали за храну и безалкохолно пиће. Тако је, рецимо, од поврћа предвиђено 1,4 килограма парадајза, 7,5 килограма кромпира, од воћа 200 грама лимуна, килограм поморанџи. Од меса, породици са три члана следује тек 400 грама јунећег меса, свињског 1,8 килограма, пилећег 2,8 килограма. У тај износ се уклапа и 200 грама чоколаде, пола килограма морске рибе, 600 грама кафе, три литре јогурта, као и 48 јаја месечно, што значи да ће сваки од три члана домаћинства имати на располагању сваки други дан по једно јаје на менију. За образовање им је потребно само 126 динара, на здравље ће моћи да утроши око 1.468, на обућу и одећу 1.160 динара...

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanislav St.
Ovo zvuči kao ucena. Srpski poslodavci ni najradije da im radnici rade za topli obrok, me bi li uvećali svoj profit.
milan lala
Sta to vredi ka poslodavci ni postojeci minimalac ne postuju. Nema kontrole ni kazne .
darkovozd
Ja danas za naočare potroši više od godišnjeg iznosa za zdravlje.
Vozac
Bolje kontrolisite privatne transportne firme, koje vozacima skidaju minimalac. Sto vise povecavate minimalac, to nam gazde vise skidaju od ture. Malo to uredite inace ostade Srbija bez vozaca. Ne znam kako je za druge privatne firme, ali za transportne je ocaj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.