Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кредити отпорни на корону

Позајмице становништву су у другом тромесечју повећане за 44,8 милијарди динара, а готово половина тог раста односила се на стамбене кредите
међугодишњи раст кредита у Србији и даље је међу највишим у региону (Фото Анђелко Васиљевић)

Становништво и привреда све се више задужују па је тако раст кредита настављен у другом кварталу с тим да банкари очекују и да се до краја године неће ништа променити. Томе ће допринети и повољни услови задуживања. Наиме, водеће централне банке у свету, Систем федералних резерви САД и Европска централна банка, наставиле су да воде експанзивну монетарну политику, како би осигурале што бржи опоравак од прошлогодишње рецесије.

Како је објаснио Саво Јаковљевић, генерални директор Сектора за економска истраживања и статистику у Народној банци Србије (НБС) према новим смерницама које је Европска централна банка објавила у јулу, каматне стопе ће остати на тренутним или нижим нивоима све док инфлација не достигне два одсто и на том нивоу се одржи. Најновије пројекције Система федералних резерви предвиђају нешто раније повећање референтне каматне стопе него што су биле претходне претпоставке, али не пре 2023.

– По том основу очекујемо задржавање високе ликвидности и повољних финансијских услова у међународном окружењу, што би требало да се одрази и на прилив капитала у Србију и повољну цену евроиндексираних кредита на домаћем тржишту – рекао је Јаковљевић.

Према кварталном извештају НБС становништво је највише узимало динарске готовинске и девизно-индексиране стамбене кредите, а привреда дугорочне зајмове за капиталне инвестиције. Међугодишњи раст кредитне активности настављен је и у јуну када су укупни домаћи кредити били виши за 6,3 одсто него пре годину дана. Раст кредита је истина успорен али првенствено због високе базе из 2020, посебно код кредита привреди, услед примене мораторијума у отплати кредита. Износ новоодобрених зајмова привреди и становништву за шест месеци ове године био је сличан оном из 2019, а за више од четвртине већи него претходне. И поред успоравања, међугодишњи раст кредита у Србији и даље је међу највишим у региону.

Позајмице становништву су у другом тромесечју повећане за 44,8 милијарди динара, а готово половина тог раста односила се на стамбене зајмове. Доброј реализацији кредита становништву у другом тромесечју наставиле су да доприносе мере које је НБС донела претходне године као што су мањи степен завршености непокретности и продужење рока отплате за пет година за стамбене позајмице, повећање рочности, са шестомесечним грејс-периодом, као и повољни услови задуживања, али и раст расположивог дохотка, уз позитивне трендове на тржишту некретнина.

Кредити привреди су током другог тромесечја повећани за 20 милијарди динара, у потпуности по основу раста динарског зајма. Готово целокупан раст односио се на задуживање малих предузећа, док су, посматрано по делатностима, највише кредитирана предузећа из области саобраћаја, смештаја и комуникација, трговине и пословања некретнинама. Предузећа су претежно користила позајмице за ликвидност и обртна средства, чему је допринело одобравање кредита из гарантних шема. Током другог тромесечја банке су укупно одобриле 30,2 милијарде динара зајма за обртна средства уз гаранције државе, чиме се износ укупно реализованих кредита од почетка примене прве гарантне шеме, од маја 2020, приближио износу од 229 милијарди динара и премашио 1,9 милијарди евра.

Услови задуживања на домаћем тржишту остали су повољни и у другом тромесечју, подржани претходним ублажавањем монетарне политике НБС, одобравањем кредита из гарантних шема и даље ниским каматним стопама на тржишту новца у зони евра и конкуренцијом међу банкама. Каматне стопе на динарске позајмице привреди и становништву наставиле су да се крећу близу најнижих нивоа, тако да су у другом тромесечју у просеку износиле 3,2 и 8,7 одсто. Исто важи и за каматне стопе на евроиндексиране кредите, које су у другом тромесечју у просеку износиле 2,5 за привреду и 3,1 проценат за становништво, при чему се просечна цена евроиндексираних кредита становништву у јуну спустила на нов минимум од три одсто.

Динаризација пласмана привреди и становништву, према постојећим пословима, наставила је да расте током другог тромесечја и у јуну је достигла нову највишу вредност. Учешће динарских у укупним пласманима привреди и становништву у јуну био је 38,6 одсто, што представља повећање од 0,7 процентних поена у односу на март и за 1,3 процентна поена у односу на крај 2020.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Perverzni traktorista
Ako meni banka na novac koji se kod njih nalazi na čuvanju ne daje ništa a opet tim parama lovi ljude koji moraju da se skuće uz prividno male kamate ali na duge vremenske periode uz pretnju iseljenjem ako nema za ratu onda je to klasično zelenašenje.
Deki
Rast ekonomije prati rast zaduzivanja gradjana, preduzeca i drzave. Uporedite grafikone i procente rasta ekonomije > sa grafikonom rasta zaduzivanja i vidjecete da brojevi ovo potvrdjuju. To je tako svigdje. Sve najrazvijenije zemlje, su u najvecoj mjeri i najzaduzenjije....Neciji profit = Necijem dugu. Sve je to OK dok ljudi idu na posao, kompanije rade, drzava ubire porez i mogu da vracaju kredite. I to je to.
Иван Грозни
Наша економија расте највише захваљујући неконтролисаном задуживању државе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.