Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

С дијализом се после ампутације ногу тешко живи, али се живи

После шећерне болести отказао ми је рад бубрега и појавила се слабост вида, а добила сам и висок притисак који нисам могла да нормализујем лековима
Данијела Видојевић, село Игрош (Фото: лична архива)

Живим у селу Игрош у општини Брус. Болујем од шећерне болести, идем на дијализу и ампутиране су ми обе ноге. Био је 8. новембар 1991. година када је откривено да болујем од дијабетеса. Тада сам имала осам година и ишла сам у други разред основне школе. Дошла сам у Дом здравља у Крушевцу на дечје одељење, где су ми увели прве дозе инсулина како би ми спустили ниво шећера у крви.

У болници сам провела месец дана. Из Крушевца су ме послали на даље испитивање у Београд, у Институт за мајку и дете код др Драгана Здравковића. Ту су ми променили терапију инсулином и одредили испитивања сваког дана. Доктор ме је обилазио и говорио да иде набоље, али да инсулин морам да примам. На Институту за мајку и дете провела сам два месеца на испитивању. Једног дана доктор ми је саопштио да би требало да ме пребаце у Буковичку бању у Аранђеловцу на рехабилитацију од 21 дан. Тамо су ми такође радили испитивања и након три недеље боравка продужили су ми још три недеље лежања. Боравак у бањи ми је био као једна читава година. После истека тог продужетка отишла сам кући, примала сам терапију и водила рачуна о исхрани. На свака три месеца ишла сам на контролу у Београд.

После шећерне болести отказао ми је рад бубрега и појавила се слабост вида. Добила сам и висок притисак који нисам успевала да нормализујем лековима. Седмог марта 2016. године пала сам у кому, одвели су ме на одељење хирургије у крушевачку болницу, где су ми уградни ЦВК, катетер за дијализу. Прве три дијализе се не сећам јер сам била у коми, али сам после њих дошла к себи. Када сам дошла у собу након дијализе, видела сам да сам у болници. Дошао је доктор Бата Андрић, који ми је објаснио да су ми отказали бубрези због високог притиска и да морам на идем на дијализу три пута недељно, понедељком, средом и петком по четири сата. Тако уплашена прихватила сам све то шта ми је доктор рекао.

Након 20 дана лежања на одељењу нефрологије одлазим кући. Али из Бруса санитетом долазим на дијализу у Крушевац и тако ме враћају и кући. Године 2017. због шећерне болести слаби ми вид и јавља се катаракта. На прегледу сам била на Очној клиници у Београду код др Дијане Рисимић када су ми открили крварење на десном оку и катаракту. У договору с хирургом др Гаковић отишла сам на операцију где су ми уградили сочиво на оба ока.

На првој контроли вид ми се побољшао и видела сам много боље него пре операције. Након операције оба ока и даље сам ишла на дијализу. Исте године појавила ми се гангрена на десној нози. После прегледа на хирургији у Крушевцу предложена ми је ампутација десне ноге. Послали су ме на ВМА у Београд 29. августа, где су ми урадили ампутацију ноге натколено. Тамо сам се задржала месец и по дана. Након две године ампутирали су ми и леву ногу на хирургији у Крушевцу. Од тада идем на дијализу без ногу. На дијализи сам већ шест година, а моје лечење траје пуних 30.

Сада имам 38 година. Кроз много тога сам прошла и остала жива. И даље се борим јер нема одустајања… Идемо даље…

Много ми значе речи прим. др Љубинка Тодоровића, председника Савеза организација бубрежних инвалида Србије, који је пружио подршку изјавивши: „Дивим се Данијели. Дивим се свима који се боре као Данијела. Дијализа (хемодијализа и перитонеумска дијализа) третман је који се тешко подноси, али захваљујући коме у Србији живи више од пет хиљада особа. Отказивање многих органа је велики проблем и једино решење је трансплантација. Изузетак је отказивање бубрега, где је делимично решење тог проблема дијализа. С дијализом се тешко живи, али се живи. Наш рекордер по дужини живота на третману хемодијализом у Србији је З. П., који је живео 40 година и седам месеци. Не знамо колико би још успевао да се бори јер га је, нажалост, однела корона. Данијелу возе на дијализу из њеног села до болнице у Крушевцу 52 километра у једном правцу и толико у повратку, путем који је далеко од доброг. С њом возе више пацијената и осим путовања, доста се времена утроши док се сви они који се возе „покупе” у поласку и развезу након дијализе. Многи пацијенти кажу да не могу да подносе хемодијализу. Данијела се не жали, зна да захваљујући том третману живи! Пацијенти који се боре за себе удружују се у удружења. Тако им је лакше, помажу једни другима и боре се да свима буде боље. Сва наша удружења су удружена у савез који се на нивоу државе бори за све на дијализи и наравно за оне који су имали срећу да им се уради трансплантација бубрега. Боримо се за бољи третман на дијализи, бољи (подношљивији) живот, већи број трансплантација бубрега, како од мождано мртвих особа, тако и од живих донора. Позивам све који су на третману дијализом да се угледају на Данијелу и да се боре.”

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

JJ
Suvisno je reci svaka cast jer to su jednostavno, nadljudski napori. Niste za divljenje, ne postoje reci koje bi mogle opisati vise od toga. Ja to iskreno ne razumem i ostajem bez teksta ali mi je drago sto postoje ljudi poput Vas Danijela, da daju primer drugima, da podsete kako mi, koji nemamo takve probleme, uzimamo zivot zdravo za gotovo.
NM
Vi ste jedan veliki junak.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.