Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
55. КАРЛОВЕ ВАРИ

Збогом доба невиности, ја морам даље

Из филма „После зиме” (фото: прес служба 55. КВИФФ)

Карлове Вари – Јана, Марија, Младен, Данило и Буби су млади Никшићани које је живот развејао по Котору, Београду и Новом Саду, али их од раног детињства није раставио. Ова чврсто,  љубављу и другарством, повезана петорка чини главне јунаке дебитантског дугометражног играног филма „После зиме” сценаристе и редитеља Ивана Бакрача, насталог у копродукцији Црне Горе, Србије и Хрватске, који је у такмичарском програму „Источно од Запада” на 55. Карлове Вари фестивалу синоћ имао своју светску премијеру.

Као већ добро познати и вишеструко међународно награђивани аутор кратких филмова попут: „Ратови”, „Кожа ће нам постати сива” и „Малеш”, такође и филмски селектор на фестивалима у Херцег Новом и београдској „Слободној зони”, Бакрач сада нуди чврсто скројен и постављен урбани генерацијски филм. Толико другачији од уобичајене регионално-филмске матрице. Са лепом причом о том раскршћу пред почетак животног сазревања. О том неопходном поздраву са добом невиности, лежерности и несвесности свих тежина живота. Са свесним и  подсвесним одлукама да се крене даље, да се закорачи у тај неизвестан, неистражен и непривлачан свет одраслих. Свет у којем се трауме и тајне о ратним страхотама носе са собом у гроб...

Иван Бакрач у Карловим Варима

У духовитим тоновима Бакрач осветљава свих пет ликова, иначе свесних да је њихово пријатељство фундаментално за њихове животе, и корак по корак приповеда о тој младој послератног генерацији над којом још виси сенка прошлости. Прошлости у којој су они били тек мала деца, а очеви у рату.

– Хтео сам да направим филм о пријатељству у једној генерацији, али тако да комуницира са свим генерацијама гледалаца. Чини ми се да данас, можда и више него икада, постоје велике разлике у размишљању међу људима различитих узраста, а ја сам хтео да ову причу разумеју сви: од „клинаца” који данас живе другачије него моје друштво када смо били тих година, до наших родитеља или чак њихових родитеља који би, надам се, могли да осете носталгију – каже за „Политику” овај сценариста и редитељ.

Рођен у Никшићу (1987), са дипломама филмске режије, али и унутрашње архитектуре и мастером режије у класи професора (и редитеља) Владимира Блажевског, и са животом на релацији Београд–Никшић, Бакрач је филм „После зиме” реализовао у сарадњи са црногорским (Иван Ђуровић и Снежана Никчевић), али и са београдском продуцентском кућом „Биберче” и „Акција Филм” (Николина Вучетић Зечевић и Маја Илић), као и са хрватским копродуцентима због чега у филму као ауторе оригиналне музике има чувену композиторску браћу Алена и Ненада Синкауза. За глумце је непогрешиво одабрао Момчила Оташевића (Младен), Ану Вучковић (Марија), Петра Бурића (Данило), Мају Шушу (Буби) и Ивону Кустудић (Јана). Од њих петоро, не зна се ко је бољи и срођенији са својим филмским ликовима. Велику драж филму дају и глумачки доприноси Бојана Жировића (Никола, Младенов старији брат) и увек тако аутентична и моћна појава Мома Пићурића (човек са кутијом), али и узбудљиво колоритна фотографија сниматеља (директора фотографије) Душана Грубина...

За „Политику” аутор филма „После зиме” још каже:

– Волео бих да старије генерације осете бар мало одговорности што ми данас пролазимо кроз велике поделе, што смо константно у транзицијама. Колико год се ми трудили да живимо и мислимо другачије, распад Југославије и последице рата ће обликовати наш живот, били ми свесни тога или не. Тако сам развијао и саму причу филма. Од старта је идеја била да се фокусирам на оно што ми је заиста најважније, на тему пријатељства и краја  младости, али се мотив утицаја средине у којој живимо на развој животних путева мојих ликова десио спонтано, и надам се суптилно...

У Карловим Варима „репрезентацију” на светској премијери филма „После зиме” чинили су, осим сценаристе и редитеља Ивана Бакрача, још и: глумци Момчило Оташевић, Ана Вучковић, Петар Бурић, Маја Шуша и Ивона Кустудић, продуцент Иван Ђуровић, копродуценти Николина Вучетић Зечевић и Гиом де Сеј, сценографкиња Драгана Баћовић и монтажерка Наташа Пантић...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.