Збогом доба невиности, ја морам даље

Карлове Вари – Јана, Марија, Младен, Данило и Буби су млади Никшићани које је живот развејао по Котору, Београду и Новом Саду, али их од раног детињства није раставио. Ова чврсто,  љубављу и другарством, повезана петорка чини главне јунаке дебитантског дугометражног играног филма „После зиме” сценаристе и редитеља Ивана Бакрача, насталог у копродукцији Црне Горе, Србије и Хрватске, који је у такмичарском програму „Источно од Запада” на 55. Карлове Вари фестивалу синоћ имао своју светску премијеру.

Као већ добро познати и вишеструко међународно награђивани аутор кратких филмова попут: „Ратови”, „Кожа ће нам постати сива” и „Малеш”, такође и филмски селектор на фестивалима у Херцег Новом и београдској „Слободној зони”, Бакрач сада нуди чврсто скројен и постављен урбани генерацијски филм. Толико другачији од уобичајене регионално-филмске матрице. Са лепом причом о том раскршћу пред почетак животног сазревања. О том неопходном поздраву са добом невиности, лежерности и несвесности свих тежина живота. Са свесним и  подсвесним одлукама да се крене даље, да се закорачи у тај неизвестан, неистражен и непривлачан свет одраслих. Свет у којем се трауме и тајне о ратним страхотама носе са собом у гроб...

Иван Бакрач у Карловим Варима

У духовитим тоновима Бакрач осветљава свих пет ликова, иначе свесних да је њихово пријатељство фундаментално за њихове животе, и корак по корак приповеда о тој младој послератног генерацији над којом још виси сенка прошлости. Прошлости у којој су они били тек мала деца, а очеви у рату.

– Хтео сам да направим филм о пријатељству у једној генерацији, али тако да комуницира са свим генерацијама гледалаца. Чини ми се да данас, можда и више него икада, постоје велике разлике у размишљању међу људима различитих узраста, а ја сам хтео да ову причу разумеју сви: од „клинаца” који данас живе другачије него моје друштво када смо били тих година, до наших родитеља или чак њихових родитеља који би, надам се, могли да осете носталгију – каже за „Политику” овај сценариста и редитељ.

Рођен у Никшићу (1987), са дипломама филмске режије, али и унутрашње архитектуре и мастером режије у класи професора (и редитеља) Владимира Блажевског, и са животом на релацији Београд–Никшић, Бакрач је филм „После зиме” реализовао у сарадњи са црногорским (Иван Ђуровић и Снежана Никчевић), али и са београдском продуцентском кућом „Биберче” и „Акција Филм” (Николина Вучетић Зечевић и Маја Илић), као и са хрватским копродуцентима због чега у филму као ауторе оригиналне музике има чувену композиторску браћу Алена и Ненада Синкауза. За глумце је непогрешиво одабрао Момчила Оташевића (Младен), Ану Вучковић (Марија), Петра Бурића (Данило), Мају Шушу (Буби) и Ивону Кустудић (Јана). Од њих петоро, не зна се ко је бољи и срођенији са својим филмским ликовима. Велику драж филму дају и глумачки доприноси Бојана Жировића (Никола, Младенов старији брат) и увек тако аутентична и моћна појава Мома Пићурића (човек са кутијом), али и узбудљиво колоритна фотографија сниматеља (директора фотографије) Душана Грубина...

За „Политику” аутор филма „После зиме” још каже:

– Волео бих да старије генерације осете бар мало одговорности што ми данас пролазимо кроз велике поделе, што смо константно у транзицијама. Колико год се ми трудили да живимо и мислимо другачије, распад Југославије и последице рата ће обликовати наш живот, били ми свесни тога или не. Тако сам развијао и саму причу филма. Од старта је идеја била да се фокусирам на оно што ми је заиста најважније, на тему пријатељства и краја  младости, али се мотив утицаја средине у којој живимо на развој животних путева мојих ликова десио спонтано, и надам се суптилно...

У Карловим Варима „репрезентацију” на светској премијери филма „После зиме” чинили су, осим сценаристе и редитеља Ивана Бакрача, још и: глумци Момчило Оташевић, Ана Вучковић, Петар Бурић, Маја Шуша и Ивона Кустудић, продуцент Иван Ђуровић, копродуценти Николина Вучетић Зечевић и Гиом де Сеј, сценографкиња Драгана Баћовић и монтажерка Наташа Пантић...