Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уметност Јозефа Бојса и Мангелоса у Београду

Изложба „Јозеф Бојс и Мангелос – 100 година и уметност данас” биће отворена до 18. септембра у галерији Института „Гете”
Капри батерија Бојс (фото Селман Тртовац)

Изложба уметности Јозефа Бојса и Димитрија Башичевића Мангелоса „Ко неће да мисли, лети напоље! – Јозеф Бојс и Мангелос – 100 година и уметност данас” отворена је јуче у галерији Института „Гете” у Београду. До 18. септембра ће се у част ових уметника организовати и други програми у виду округлих столова, предавања, пројекција филмова и ТВ емисија у Уметничком простору U10 и Новој галерији визуелних уметности (НГВУ) у Београду. Пројекат је уприличен поводом стогодишњице рођења два уметника: Јозефа Бојса, једног од најзначајнијих на светској уметничкој сцени после Другог светског рата, и Димитрија Башичевића Мангелоса, који припада најзначајнијим ствараоцима региона и родоначелник је концептуалне уметничке праксе код нас. На отварању ће се публици обратити Франк Бауман, директор Института „Гете” у Београду, и др Ивана Башичевић Антић, једна од двоје кустоса изложбе, која је овим поводом напоменула:

– У 2021. години обележавамо 100 година од рођења Димитрија Башичевића Мангелоса, истакнутог критичара уметности, оснивача и члана групе Горгона, и како се испоставило, родоначелника концептуалне уметности у нашем региону. Свет означава тај јубилеј значајним изложбама у Њујорку и Паризу, а код нас сам ја добила велику част да изложбом „Јозеф Бојс и Мангелос – 100 година и уметност данас”, у организацији Института „Гете”, означим 100 година од рођења једног од најзначајнијих уметника 20. века, Јозефа Бојса, заједно са Мангелосом. Њихов рад је оставио изузетно дубок траг у уметности, те смо један сегмент изложбе посебно посветили одговору наше, српске сцене на легат ова два уметника и тиме га контекстуализовали.

Селман Тртовац, такође кустос ове поставке, назначио је:

– Ова изложба не обележава само јубилеј, 100 година од рођења два уметника-великана, Бојса и Мангелоса, једног рођеног на немачком и другог на југословенском културном и уметничком простору, већ се бави њиховим мишљењем у времену и околностима које се разликују од данашњих.

Конкретно, публика ће у галерији Института „Гете” моћи да погледа изложене фотографије, графике и мултипле из личне колекције Карла Хајнца Руменог и Мангелосове радове из колекције Фонда „Илија и Мангелос” и приватне колекције из Загреба. Карл Хајнц Румени, важан колекционар Бојсове уметности, потврдио је организаторима да је на располагању за изложбу 40 сигнираних графика и мултипла, 45 сигнираних плаката, 50 сигнираних поштанских дописница и позивница и 20 сигнираних каталога-књига. Однос уметничког легата Бојса и Мангелоса са савременом уметничком сценом у Србији биће тема дела поставке у просторијама галерије U10. У просторијама галерије НГВУ биће изложени неки од оригиналних радова Димитрија Башичевића Мангелоса, неке од вредних мултипли Јозефа Бојса, као и рад Дамира Стојнића „Кујем ускрснуће мртвих” (2014), а свакодневно ће се емитовати филм о Мангелосу у продукцији ХРТ-а под називом „Једно дјело” аутора Евелине Турковић и Ане Марије Хабјан.

Јозеф Бојс, аутор који је занимљив посебно због развоја кључних појмова нове уметности, као што су директна демократија, социјална скулптура и социјална пластика, остварио је значајан утицај на уметнике из наше средине. Његове познате тезе су да је сваки човек уметник, револуција – то смо ми и низ других. Ствараоци тзв. нове уметности сусрели су се са Јозефом Бојсом у Единбургу 1973, а годину дана касније Бојс је, прихвативши позив Биљане Томић, учествовао на „Априлским сусретима” у просторијама Студентског културног центра (СКЦ) у Београду. Уметник Зоран Поповић у Единбургу 1973. снима уметнички филм „Јозеф Бојс, дванаесточасовно предавање: посвећено Анахарсису Клоцу”, који је први пут у Београду приказан управо у галерији Института „Гете” – „Мењачница” 2016. године.

Кустоси изложбе истичу да иако се Мангелосови радови налазе у колекцијама Тејт Модерна, МОМА и Карнеги музеја, у нашем региону после 1990. и ретроспективе у Музеју сувремене умјетности у Загребу, овај уметник није опсежније представљан у нашој средини. Мангелос започиње негирање слике и скулптуре веома рано, почетком четрдесетих година двадесетог века, те тако његови први радови („Paysages de la mort”, „Paysages de la guerre”) постају током његовог широког интернационалног признања препознати као изузетно рани монохроми, а за нашу су средину значајни као почеци негирања традиционалне уметничке форме.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Nisam jos sreo jednog Nemca ili Nemicu koja koji su prihvatili stvaranja Bojsa kao umetnost. Odgovor je uvek bio , na,ja.
Dusan
Da bi se razumeo Bojs, mora se poznavati kontekst vremena i njegova biografija. Bojs je bio izuzetan lik i mnogo orginalniji i iskreniji od npr. Vorhola (i sličnih mu savremenika), koji je samo zloupotrebljavao, taštinu i sujetu visoke srednje klase i bogatih. Znam mnogo Nemaca koji cene Bojsa, a vama dobronamerno preporučujem da promenite rutu kretanje među Nemcima. Ima tu svega, iako se ne vidi na prvi površan pogled. Uzgred, ima u Bonu izložba, pa ako niste daleko, svratite i povedite nekog.
Filip Cosopt
Zato je Mangelos umjetnik za čije se radove otimaju MoMa, Tate i svjetski galeristi... Njegov opus zastupa nekoliko međunarodnih galerija,

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.