Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта предвиђа закон о употреби и заштити ћирилице?

(Срђан Печеничић)

БАЊАЛУКА - Према предлогу Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма, који је председник Александар Вучић предао српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, предвиђено је да се српски језик и ћирилично писмо, као матично писмо обавезно употребљава у раду државних органа, градова и општина, установа, јавних предузећа и јавних служби.

Такође, предвиђено је да се овај закон употребљава у професионалним и струковним удружењима на националном и међународном нивоу, јавним и медијским установама и другим организацијама кад врше послове којима се уређује службена употреба језика и писама, као и да се рад у области образовања остварује на српском језику и ћирилици.

Бањалучки Глас Српске, који је имао увид у тај акт, пише да обавезна употреба српског језика и ћириличног писма обухвата и правни промет и укључује и исписивање назива, седишта, делатности, назива робе и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, фактура, рачуна и потврда.

„Културне и друге манифестације које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава морају имати лого исписан на ћириличном писму”, предвиђено је овим законом.

Поред тога, предвиђено је и оснивање савета за српски језик са задатком да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличног писма и даје препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања.

(Miky71)

Закон, пише Глас Српске, предвиђа и да се могу установити пореске и друге административне олакшице за привредне и друге субјекте који у свом пословању користе ћирилично писмо, што укључује и коришћење тог писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних гласила.

Председница Удружења лектора Републике Српске Александра Савић каже да је закон добро осмишљен зато што говори о „закону о очувању и заштити ћириличног писма”, а не о „закону о употреби ћирилице”, али истиче да ће проблем бити у пракси у Републици Српској.

„Постоји разлика у уставима ових земаља, јер је у Србији службени језик српски, а писмо ћирилично, док у Српској статус службеног писма имају и ћирилица и латиница. Решење за тај проблем у Републици Српској може да буде формулација 'кад год се ради о српском језику, обавезна је употреба ћирилице'“, рекла је Савићева, преноси Танјуг.

Према њеним речима, интересантан је део у закону који се залаже за поштовање дијалекатске различитости, што до сада није био случај.

Нормативисти су се, каже, залагали за уједначен израз, поштовање акценатског стандарда, а сада поздрављају различитост, што је велики корак и јако похвално.

Она истиче да остаје велико питање латинице која је, како каже, саставни део наше културе и не треба је искључити,преноси Танјуг.

Обавезна употреба језика и писма не односи се на приватну комуникацију која искључује контекст обавезне употребе језика и писма, писање и употребу личних имена, двојезичне публикације, књиге и компјутерске програме...

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Снежа Б.
Зашто се објаве на ИГ налозима @buducnostsrbije и @mupsrbije пишу латиницом? Олимпијски комитет Србије искључиво пише латиницом на свом веб-сајту, друштвеним мрежама, дресовима, тренеркама, итд. Не знам кога на тај начин представљају, али Србију сигурно не. Разумела бих да пишу SERBIA, али не видим логичан избор за SRBIJA, уместо СРБИЈА.
Урош
Живим за дан када ћу ући у Роду, Макси или Темпо и уместо натписа „Back to school je cool” видети натписе на производима и њихову декларацију на ћириличном писму. Не знам да ли знате, али Темпо у Македонији и Бугарској послује искључиво на ћириличном писму, а код нас на латиничном. Очигледно нам је, осим кафе и цигарета, све постало небитно и свеједно.
Твртко
У Бања Луци, у улици Стевана Мокрањца, на дечијем игралишту (које је веома лепо) на једној од дечијих "кућица" стоје исписана слова хрватске абецеде све од А до Ž. Иако је ОК да буде абецеда, (због хрватске деце која се ту можда играју) нејасно ми је зашто нису исписана и слова азбуке јер већина деце која се ту играју су заправо Срби. Зар та деца не треба да знају своје писмо? Мислим да треба да постоји закон, али са ћирилица се може штитити и употребом - посебно на дечијим игралиштима.
ЗАХУМ
Кога је председник Србије консултовао за "поштовање акценатске различитости"? Хрвате сигурно није - они су након што су преузели српску штокавицу, присвојили српску дубровачку књижевност (М. Решетар), потиснули своју кајкавштину, и данас скоро потпуно уједначили акценатску различитост, тако да се Дубровчани разликују од Загребчана само по томе што разговетно изговарају "ч", "ћ" и "ш", док прави Хрвати кајкавци о томе могу сањати, али не одустају. А Вучић: дроби српски језик - докле? Јел` то циљ?
Леон Давидович
КО ће писати ћитилицу кад се Срби раселише по свету и то тамо где се пише латиница ?
Максим
Тренутно студирам у иностранству, али српски језик УВЕК пишем ћирилицом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.