Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико ће бити „осталих” на попису становништва

Грађани приликом пописа имају право да се изјасне како се осећају, то јест да у рубрику „национална припадност” напишу шта желе, или да је једноставно оставе празну
(Фото Д. Јевремовић)

Ако је судити према резултатима последњих пописа становништва, број Џедаја, Индијанаца, Марсоваца, Штрумфова, ванземаљаца, космополита, пацифиста, вилењака, пирата, рокера и мистика у Србији последњих деценија непрестано расте. Наиме, приликом последњег пописа становништва, одржаног 2011. године, скоро 82.000 особа је у рубрику „национална припадност” уписало припадност имагинарној нацији – највише је Џедаја (640) и Марсоваца (268), а међу нашим суграђанима има и оних који националност доживљавају као припадност омиљеном спортском клубу и изјашњавају се као „делије”, „гробари”, „радовци”...

Истовремено, у порасту је и број грађана који националну припадност разумеју као регионалну, а више од 30.000 људи су се приликом последњег пописа становништва изјаснили као Шумадинци, Војвођани, Сремци, Тимочани и Крајишници. Било је доста њих који су у рубрику „национална припадност” уписивали град у ком живе, то јест изјашњавали се као Београђани, Ужичани, Врањанци, Чачани, а међу њима има оних који су желели још директније да нагласе свој локалпатриотизам, па су себе представљали као Земунце, Дорћолце и Чубурце. Занимљиво је да се број особа које се изјашњавају као Срби смањио између два пописа – чак 222.688 особа мање се 2011. године изјаснило да су припадници српске нације у односу на 2001. годину. Предстојећи попис становништва, који треба да буде одржан на пролеће, даће нам одговор на питање колико је „осталих” међу нама.

У Републичком заводу за статистику подсећају да грађани приликом пописа становништва имају право да се изјасне како се осећају, то јест да у рубрику „национална припадност” напишу шта желе, баш као што имају право да ову рубрику оставе празну. Одговори грађана који се нису јасно изјаснили о својој националној припадности на крају се класификују у четири рубрике – у рубрику „нису се изјаснили” спадају они који нису желели да дефинишу своју припадност некој нацији, рубрику „регионална припадност” попуњавају особе које националну припадност доживљавају као припадност некој географској регији (Војводини, Шумадији), у рубрици „непознато” налазе се грађани који су се, примера ради, изјаснили као ванземаљци, пацифисти и остале „егзотичне” категорије становништва, а у рубрици „остали” наведени су подаци о етничким групама у Србији које броје мање од 2.000 људи, као што су Цинцари, Чеси или Италијани, као и они грађани који су изразили двојаку националну припадност типа Србин-Македонац, Мађар-Југословен или Црногорац-Србин.

Да је на субјективни доживљај припадности некој нацији утицао и распад земље, сведочи и податак да од почетка грађанског рата у бившој Југославији континуирано расте број особа које нису желеле да се изјасне о националној припадности – тако је 1991. године свега 10.718 особа одбило да се изјасни којој нацији припада, да би 2001. године број неопредељних био скоро једанаест пута већи и износио 107.732. На последњем попису становништва чак 160.000 особа није желело да се изјасни о националној припадности, што у статистичком преводу значи да сваки 43. грађанин Србије нема осећај припадности било којој нацији. У порасту је и број оних којима је регионални идентитет снажнији од националног – тако се 1991. године свега 4.841 особа изјаснила као Шумадинац или Војвођанин, да би приликом последњег пописа чак 30.771 у рубрику „национална припадност” уписивао регионалну припадност. За три деценије дупло је повећан и број наших суграђана чија је национална припадност непозната, односно који се осећају као ванземаљци или Џедаји.

И последњи попис становништва у региону показао је да велики број грађана на територији земље која се некада простирала од Вардара па до Триглава више нема осећај припадности нацији. У Хрватској је, примера ради, око 100.000 грађана након последњег пописа сврстано у рубрику „остали” – највећи број одбио је да се изјасни о националној припадности, део је навео своју регионалну припадност (Загорци, Далматинци, Истрани), неки су се изјаснили као Југословени, а забележено је и неколико Ескима, Хотентота, Авара, пингвина и нојева. И резултати последњег пописа становништва у Босни и Херцеговини показали су да у овој држави живи чак 515 етничких група. Међу њима је и 76 Џедаја, 12 Клингонаца, 54 Ескима, 52 Индијанца и четири Енглезафрокарабиана, а шаролику етничку слику БиХ употпуњују и грађани који су се изјаснили као ванземаљци, Марсовци, свемирци, Абориџини и рокери. Поред њих, 18 грађана изјаснило се као „дијете”. Приликом последњег пописа становништва у Црној Гори 2011. године чак 30.000 грађана није желео да се изјасни о националној припадности.

Коментари46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris borisovic
Nepismeno i neobrazovanom narodu, lako je namestati slatkorečiva resenja problema i na taj nacin manipulisati sa njim
i to ti je popis u nas
Moj poslednji popis je ovako izgledao: Dolazi neka klinka na vrata, ja se zatekla u očevoj kući u kojoj u tom trenutku nisam živela 10g. Zapela da me popiše iako joj lepo kažem da sam se davno odselila: Kaže ona, treba nam što više ljudi u opštini radi većeg budžeta pa ću da TE pišem ovde. I krene ona da popunjava upitnik umesto mene i, čita i sama odgovara: Nacionalnost - Srpkinja, vera - pravoslavna, znači, piše, ne čeka odgovor - to i nekako, jer je tačno, al posl napisa netačne pretpostavke
Radoslav
Mislim da su tendencije da od ove nazovi drzave svi okrecu ledja. Svi koji su mogli su otisli. Nikome ne pada na pamet da se vrati. Mi koji smo ostali smo fakticki mohikanci.
Neko iz Srema
Tako sam se upravi i izjasnio na poslednjem popisu a i na ovom cu
Milanche
Da li je 640 popisnih džedaja na strani imprerije ili pobunjenika? Mi čak ne znamo ni Srbija na čijoj je strani. Vidite da su popisne liste nepotpune i šture i treba ih dopuniti. Evo ako neko hoće da se izjasni kao Paladin ili Vorlok mora da precizira da li je na strani Horde ili Alijanse i još koje je rase. Nije to tako jednostavno, ministarka sad razbija glavu kako će da se postavi na dijalozima pred popis...
Milanche
Ne idu u kantu ali idu pod granu "nepoznato" pa je dat izbor čista šarena laža i diskriminacija, a ljudi to ne znaju. Jer na prošlom popisu ima 82.000 nepoznatih, a to je više nego npr Hrvata kojih ima oko 50tak hiljada ili Crnogoraca kojih je 40tak. U praksi oni su manjina i imaju svoja prava na jezik i škole i finansijsku pomoć države a ovi magični kojih možda ima više, nemaju ništa. Kad bi se i neizjašnjeni dodali pod isti barjak to mu dodje na 250.000 ljudi. Na ovom popisu biće ih još više.
Драган П.
То је на пописанима да назначе, ако сматрају за потребно. Нико ти не брани да се изјасниш као "паладин на страни СНС-а" ако желиш и то тако мора бити уписано. После ћеш у канту заједно са осталим паладинима, чаробњацима и андедовима, па ти дође свеједно на чијој си страни.
Радое Живков
Све то уиаци само криу иа да ве кажем... Него, даи ти мене националнос Геџа, па да се преброимо и видимо чиа е Држава.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.