Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грађевинарство брже расте од остатка економије

Укупна додата вредност највећих инфраструктурних пројеката износи близу пет милијарди евра
Број завршених станова повећан са 13.500 у 2013. на 25.300 у 2020. (Фото А. Васиљевић)

Народна банка Србије процењује да грађевинарство, које већ неколико година брже расте од остатка економије, може у средњем року да достигне учешће од седам одсто БДП-а, што је за један процент више у односу на раније пројекције.

Аналитичари централне банке су до овог закључка дошли анализирајући најзначајније инвестиције у инфраструктури. Пре свега изградњу београдског метроа, комуналну инфраструктуру, пруге Нови Сад – Суботица и Београд–Ниш–Скопље, ауто-путеве и брзе саобраћајнице. Укупну вредност свих пројеката проценили су на око 25 милијарди евра, при чему свакако постоји могућност да тај износ буде и већи, услед најављених пројеката у сектору енергетике.

Укупна додата вредност свих наведених пројеката, према њиховој оцени, износи близу пет милијарди евра и распоређена је на период од десет година, тако да у свакој години у просеку предвиђају око 500 милиона евра додате вредности у грађевинарству изнад онога што су очекивали у ранијим пројекцијама.

У августовском извештају о инфлацији Народне банке Србије наглашено је да сектор грађевинарства брже расте од остатка економије од 2014, што илуструју подаци о бруто додатој вредности која је удвостручена од 2014. до 2019, уз просечан годишњи раст за више од 10 одсто чиме је удео овог сектора у БДП-у повећан са три процента у 2013. на 5,7 одсто у 2019. и на сличном нивоу задржан и у 2020.

Расту грађевинарства директно је допринело повећање капиталних расхода државе. Издвајања у 2020. била су 3,5 пута већа него 2013., при чему је овај раст био првенствено базиран на интензивној изградњи инфраструктурних објеката. Развоју грађевинарства допринело је и знатно побољшање пословног амбијента услед постигнуте и очуване макроекономске стабилности.

– Захваљујући очуваној и ојачаној финансијској стабилности, инвестициони кредити су такође постали знатан извор финансирања приватних инвестиција. Свакако, велики допринос потекао је и од реформе законодавства у области грађевинарства, која је, између осталог, поједноставила и убрзала процедуре за издавање грађевинских дозвола – пише у извештају.

Према последњим расположивим подацима о техничкој структури фиксних инвестиција, удео грађевинских радова у укупним фиксним инвестицијама у 2019. износио је 48,1 одсто док је 2013, када је ниво инвестиција био двоструко мањи, тај удео био 38,8 процената.

Овај раст удела инвестиција усмерених у грађевинарство у великој мери дугује се поједностављеној процедури за електронско издавање грађевинских дозвола. Тако је, на пример, просечан месечни број издатих дозвола повећан са 627 у 2013. на 1.885 у 2020, при чему је и предвиђена вредност радова на основу издатих дозвола била три пута већа него 2013. Захваљујући томе, у посматраном периоду интензивно расту активности у станоградњи, при чему је број завршених станова повећан са 13.500 у 2013. на 25.300 у 2020, а површина завршених станова у истом периоду виша је за 118 одсто.

– Подаци о међуфазној потрошњи указују на то да се грађевинарство у великој мери ослања на друге секторе у економији, чиме се увећава утицај грађевинарства на економску активност. Конкретно, износ међуфазне потрошње у сектору грађевинарства три пута је већи од остварене бруто додате вредности, при чему се готово половина међуфазне потрошње у грађевинарству односи на апсорпцију вредности које су створене у осталим секторима. Ако се то има у виду, може се закључити да је утицај грађевинарства на друге секторе за 50 одсто већи од бруто додате вредности створене у овом сектору, при чему је најизраженији утицај на поједине делатности у оквиру прерађивачке индустрије (производња грађевинског материјала, основних метала, металних производа и електричне опреме), као и на сектор трговине и поједине услужне делатности (архитектонске, инжењерске и остале стручне делатности), а у нешто мањој мери и на сектор рударства, транспорта и угоститељства – наведено је у извештају о инфлацији.

Аналитичари централне банке процењују да бржи привредни раст који је резултат раста инвестиција неће довести до већих инфлаторних притисака у средњем року, с обзиром на то да појачана инвестициона активност утиче и на већи производни потенцијал, тако да се по том основу производни јаз не би брже затворио. Поред тога, могуће је и да се смање инфлаторни притисци, с обзиром на то да би унапређен квалитет инфраструктуре могао да смањи трошкове пословања привреде.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
U Kanadi vam je prosecna kuca 700.000 dolara, u Americi 350.000 i to sa Kalifornijom gde je prosek milion dolara. Pazite da ne bude kod vas kao u Kaliforniji ili Kanadi.
Svetlana
Nece , ne boj te se. Ovde se kuce ne prave po principu bajke o 3 praseta kao "tamo". Sve su od cvrstih, solidnih materijala sada i sa termoizolacijom. Neke su i pre tako bile. A kod "vas, tamo" su drvene barake, dizajnirane, sa volumenoznim prostorom koji tornado nosi kao od sale, kako se i prikazuje u bajci, jos od starih vremena. Ima nesto sto odvraca tamosnje stanovnike od cvrstih materijala ( beton, armatura, celik ), daj boze da nije novac ?
Леон Давидович
Држава диже кредите и улаже у саобраћајнице. На другој страни приватни сектор гради зграде из ко зна све каквих извора новца. Село су између осталог уништили и да би имао ко да купује станове у градовима јер ако живе на селу коме онда требају зграде у граду ? Како се држава прогласилча ненадлежном за другу привреду већ препустила приватном сектору њих занима првенствено где се лакше дође до новца, а то је трговина и друге делатности али не и индустрија.
Petar
A ako je selo jako onda nema ni ko da radi na tim gradilištima, kafićima i po fabrikama gde su jeftina radna snaga.
Vojislav
Kod nas je gradnja, naročito u Beogradu, postala sama sebi cilj.
Milojko Maljković
U ovoj oblasti se najbolje snalaze mafijasi.O placanju poreza da I ne govorimo.
Pera
Za pumpanje balona dođe na red i Srbija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.