Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србији трећина фирми послује без иједног запосленог

Њихов укупни пословни приход у 2020. износио је 152.646.806 динара. – Будући да нека од тих предузећа добро зарађују, то може бити сигнал за могуће пословање у сфери сиве економије
(Pixabay)

Готово трећина фирма у Србији послује без радника, док је оних са једним запосленим у 2020. години било 23.313. Највећи број привредних друштава без иједног запосленог бави се трговином на велико и мало, а за њима следе прерађивачка индустрија, научне, стручне, иновационе и техничке делатности. Према извештајима Агенције за привредне регистре, друштва без запослених претежно су микро величине, којих је 31.188, тако да они чине 99,1 одсто од укупног броја (31.465). Знатно је мање малих фирми – 249, док је средњих 20 и великих осам.

Њихов укупни пословни приход у 2020. износио је 152.646.806 динара. Будући да нека од тих предузећа добро зарађују, то може бити сигнал за могуће пословање у сфери сиве економије.

Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку, каже да постоји више разлога зашто се у Србији већ годинама оснивају фирме без радника или са само једним запосленим.

–Нестабилност у пословању и финансијски проблеми многих великих предузећа наводе власнике да отварају додатне мање фирме, како би преко њих могли да наставе да раде и задрже клијенте који ће увек пре изабрати мању предузетничку фирму за сарадњу, јер је услуга за 20 одсто јефтинија пошто не морају да плате фактурисани ПДВ. Тако да власници већих предузећа оснивају мање предузетничке радње без радника и новим клијентима фактуришу услуге са те мање фирме – открива Рајић.

Ипак, у Србији забрињава податак што је таквих предузећа 29,7 одсто од укупног броја регистрованих. Постоји низ земаља у ЕУ у којима није ни могуће основати фирму без запослених. Тамо где је то изводљиво тај проценат најчешће не прелази четири одсто свих компанија.

– То је аларм за нас, јер у случају да таква предузећа имају велики промет, остаје питање чиме се многа од њих баве. Јер, кроз такве фирме се често убацује и капитал који треба проверити. То је онда питање за пореске органе, како оне функционишу без запослених, одакле је порекло капитала. Иначе, Савет рачуновођа и ревизора је још 2012. године, када је у Србији било 12 до 13 одсто таквих фирми од укупног броја, скретао пажњу пореским органима на проблем – подсећа Рајић.

Да постоје различити мотиви због којих неко оснива предузеће без радника сматра и проф. Милојко Арсић, са Економског факултета у Београду.

– Овај вид организовања привредних субјеката је добар за оне који желе да одраде одређене једнократне послове, у што краћем року, попут изградње зграде, па да се врате у своје примарно занимање. Ипак, некада се то чини да би се избегле пореске обавезе – наводи проф. Арсић.

Према његовом мишљењу, број од тридесетак хиљада таквих фирми у Србији не може бити споран све док оне регуларно послују, док не служе за одрађивање неког посла који може да се подведе под „сиву зону”.

– Трошкови формирања фирме су иначе мали, што је добро, јер не треба људима отежавати да покрену предузеће, али их зато треба редовно контролисати, откривати и кажњавати оне који су утајили порез. Ипак, сама чињеница да фирма ради без запослених није доказ да је реч о некој превари – напомиње проф. Милојко Арсић.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srdjan Loncar
Naslov je kao vic sa Balkana. Kako moze nesto da se radi bez ljudi, bez radnika, sluzbenika, vlasnika? Mislim da se radi o firmama sa 1 zaposlenim, t.j. vlasnikom. Medjutim u SR je sramota da kazes da si radnik ili seljak, pa se za firme sa 1 zaposlenim, t.j. vlasnikom se kaze da su firme bez radnika, t.j. niko u njima ne radi!
slobodan
To se zovu "provizijanti". Ne rade nista samo uzimaju proviziju.
Magistar
Ništa neobično za normalan svet. Takve "prazne" firme su svuda uglavnom vezane za investiranje u nove projekte ili prihodovanje od realizovanih investicija koji dalje lako mogu da se prodaju kao finansijsko dobro ili konsoliduju kao deo šireg portfelja bez mešanja finansija. Npr. u SAD je uobičajeno da pre nego što kupite nekretninu osnujete drušvo sa ograničenom odgovornošću čiji ste vlasnik koje će biti vlasnik nekretnine, štiteći tako ličnu imovinu od malicioznih tužbi vaznih za nekretninu.
Maja
Zar vam se ne čini da to znači da su brojni radnici neprijavljeni? Da li ste svesni da oni koji su prijavljeni većina nije prijavljena na ceo iznos zarade?
Iz Britanije
Lopova i varalica će uvek biti. Problem je što ih niko ne goni, dok kao i za sve drugo, samo na papiru imamo plaćene službe gonjenja.
Zoran
Pa mora neko da plati 75000 evra ar na Zlatiboru. :)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.