Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: професор др ГЕОРГИОС КОНСТАНТИНИДИС, председник Удружења педијатара Србије

Због затуцаности људи мало je деце имунизовано

Нереално је очекивати да ће невакцинисани родитељи бити спремни да вакцинишу своју децу
(Фото лична архива)

У школе ће првог септембра сести сви ђаци у Србији, настава ће трајати 45 минута, а у зависности од епидемијске ситуације, укрштања података заснованих на броју заражених, процента позитивних тестова и мера превенције у образовним установама, прелазиће се на три модела њиховог функционисања. Док се неки родитељи радују јер ће деца напокон имати нормалну наставу, много је оних који страхују од заражавања вирусом корона, будући да лекари очекују да ће у септембру у нашој земљи бити по 5.000 оболелих на дневном нивоу. С друге стране, у Србији је одобрена вакцинација против короне деце старије од 12 година, али је мали број родитеља који желе да вакцинишу малишане.

У разговору за „Политику” професор др Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије, каже да је добро што ће школе кренути нормалним темпом рада и да је направљен „модел семафора”, по којем ће се настава даље одвијати уколико дође до појаве оболеле деце у њима.

С обзиром на неповољну епидемијску ситуацију у земљи, мислите ли да је у овом тренутку најбоље да деца крену у школу и похађају класичну наставу?

Према свим епидемиолошким студијама које су рађене прошле године, проценат заражавања школске деце и адолесцената током периода у којем се није ишло у школу, а да није био комплетни „локдаун”, био је већи. То значи да су деца била безбеднија у школама него када су се састајала и играла мимо школе. Треба имати на уму и да је образовање приоритет сваког друштва, а 2020. године је на планети милијарду и по деце остало без школе. Неколико ствари примећено је у свету када се није ишло у школу. Дошло је до пораста породичног насиља за време „локдауна”, затим сексуалног злостављања, повреда у кућама, бракова малолетника, а у неким срединама и до гладовања деце која су навикла да главни оброк добијају у школама, у које није било могуће ићи. То код нас, на срећу, није био случај.

Хоће ли се побољшати епидемијска ситуација ако се сада у већој мери деца вакцинишу против ковида 19?

Вероватно нећу ништа паметно рећи ако кажем да смо већ у томе закаснили. Удружење педијатара Србије било је једно од првих струковних удружења у Европи које је дало препоруку за вакцинацију деце још половином јуна. Да смо тада добро кренули са вакцинацијом, до сада бисмо имали знатан број вакцинисаних и епидемијску ситуацију на завидном нивоу. Међутим, то се није десило. Да се више од 75 одсто малишана имунизовало, сада не бисмо причали ни о томе зашто морају да носе маске и када.

Колико је деце до сада имунизовано против короне у Србији?

Видео сам податак да је око 4.000 деце примило вакцину. То је мало и на нивоу је статистичке грешке. Фактички, то значи да је мање од два одсто деце заправо вакцинисано уколико се гледају деца узраста од 12 до 15 година. Очигледно је да је овде реч о једној великој затуцаности људи, иако је 21. век, која је недопустива, јер је вакцинација безбедна и испитана и без сумње доноси корист читавом друштву. Вакцинисано је мало младих људи и родитеља школске деце, па је нереално очекивати да ће они бити спремни да вакцинишу своју децу кад нису хтели ни сами то да обаве. Неопходно је спровести едукацију да људи добију адекватне информације засноване на чињеницама, а не на објавама и таблоидним коментарима.

Који су главни разлози због којих се родитељи плаше да вакцинишу децу?

Не знам. Претпостављам да је реч о антиваксерском утицају на људе. То је последица укупне друштвене ситуације и таблоидизације читавог нашег живота. Треба снажно покушати нешто да се тај став промени код њих. Код деце се много лакше може формирати правилан став. Истраживања у ЕУ показала су да су старији од 14 година у три четвртине случајева показали позитиван став према вакцинацији и нису имали ништа против тогa да се вакцинишу.

Да ли је тачно да има и родитеља који одвраћају децу од вакцинације?

На то не можемо на утичемо. Нашим правним прописима и законским актима дефинисано је да мора да постоји сагласност родитеља за децу до 16 година. Старији могу сами да донесу одлуку. Мислим да би било нормално да родитељи поразговарају с децом и да колико-толико прихвате релевантан став деце. У Холандији су прописи такви да деца старија од 12 година могу сама да донесу такву одлуку. То је ипак преавангардно у овом тренутку за наше друштво.

Код нас има случајева да родитељи бране и студентима да се имунизују.

То је одраз чињенице да смо у начелу и даље дубоко патријархално и конзервативно друштво, где се подразумева да деца живе с родитељима до 35. године.

Једна од највећих недоумица родитеља је да ли ће дете имати неке последице вакцинације које ће утицати на његов даљи раст и развој. Какво је ваше мишљење о томе?

Корона је нова болест. Не постоји особа на овом свету која може да пружи стопостотну гаранцију. Али, гаранције не постоје ни за друге болести. Истраживања су показала благе локалне реакције после вакцинације деце, то јест код неких се јавио бол у руци који је трајао од 12 до 24 сата, што је незнатно у односу на корист коју доноси вакцинација. На пример, у Словенији је већ вакцинисано 19.000 деце, и само 70 њих имало је благе реакције, попут бола у руци који је брзо прошао. Вакцина против короне има много мање нежељених ефеката у односу на нека друга цепива.

Ипак, има мишљења како последице могу да се виде тек после неколико година и да вакцина може да утиче на репродуктивно здравље.

Волео бих да видим барем један доказ који би потврдио ту тезу. Можемо да будемо параноидни, али је сигурно да су деца и одрасли који су вакцинисани много заштићенији од добијања короне, мање оболевају и немају тежак облик болести, а самим тим имају много веће шансе да преживе уколико се разболе.

Сматрате ли да цепиво треба да добију сва деца или само малишани који већ имају неке хроничне болести?

Наше удружење је дало препоруку о томе и на Влади Србије је да то усвоји. Ми сматрамо да треба вакцинисати сву децу старију од 12 година, а не само оне који имају здравствене проблеме. Наша препорука је заснована на доказима о изузетној ефикасности вакцине, која износи више од 95 одсто. Има података да чак штити и више од 97 одсто популацију у том узрасту. То је импресивно. То је усвојено и у другим европским земљама.

Очекујете ли да ће надлежни ускоро усвојити вашу препоруку?

Изнео сам наше ставове на Кризном штабу за сузбијање ковида 19. То је врло добро прихваћено. Писмо сам упутио и Националном телу за имунизацију. То је пут којим треба ићи. Уколико би кренула масовнија вакцинација деце, треба осмислити моделе рада, јер децу не треба имунизовати на вакциналним пунктовима за одрасле. Питање је да ли да се то настави на педијатријским одељењима као до сада или да се можда организује у школама. У тај део не „улазим” јер то превазилази надлежност нашег удружења. Веома је важно да се прво вакцинишу одрасли грађани, родитељи деце, а упоредо с њима и малишани.

Мислите ли да ће се омасовити вакцинација деце упркос чињеници да су неки лекари покренули петицију управо против имунизације најмлађих?

Мислим да је око 12 лекара потписало ту петицију. Нејасна ми је идеја једне професорке зашто је то урадила. Та одлука није сигурно заснована на доказима, већ на полуинформацијама, недовољним информацијама и научно непотврђеним чињеницама. Добро је што су се против те петиције изјасниле колеге с Медицинског факултета и Катедре за микробиологију у Београду. Они јасно подржавају вакцинацију, што има много већу стручну тежину у односу на десетак колега потписника спорне петиције. Они имају права на своје мишљење, али можда не би требало да им се много даје на значају. Рекли су да ће изаћи с неким доказима, али нису. Жао ми је што се некада много придаје пажња нечему што има призвук сензационализма. Савремена медицина не обухвата наше мишљење и субјективни осећај, већ чињенице које су доказане.

Хоће ли ускоро бити дозвољено да и малишани млађи од 12 година приме вакцину? У неким земљама се о томе размишља.

Код нас се деци искључиво даје вакцина произвођача „Фајзер” – „Бионтек”. Неки произвођачи раде испитивања за давање цепива код деце старије од шест месеци, као што је компанија „Модерна”. Неке компаније већ раде и анализе за давање доза деци старијој од три године. Немам дилему да ће у једном тренутку истраживања бити завршена и да ће се потврдити да је вакцина безбедна и за децу млађу од 12 година.

Значи ли то да би вакцина против ковида 19 могла да се нађе и у обавезном календару вакцинације?

Моје размишљање је да ће можда једног дана и та вакцина бити у обавезном календару вакцинације.

Грађани страхују да ће у наредном периоду доћи до „судара” короне и грипа. Да ли децу треба вакцинисати против грипа?

До сада децу нисмо превентивно вакцинисали против грипа. Мој лични став је да нема потребе да се то ради. Много је битније да заживи вакцинација деце против ковида 19.

Колико је пандемија ковида 19 утицала на смањење имунизоване деце против других болести?

Смањен је обухват вакцинацијом, посебно против морбила. Он је за прву половину 2020. године износио 78 одсто. Зато постоји реална опасност за појаву епидемије малих богиња. Проценат невакцинисане деце највећи је у урбаним срединама, међу најобразованијим категоријама становништва. У Београду износи око 70 одсто.

Очекује се раст броја заражене деце

Колико је до сада деце било заражено короном у Србији?

Једна од мањкавости је што ми не добијамо те податке. Тражио сам од Института за јавно здравље Србије да почну да нам их достављају. На тај начин можемо да пратимо ситуацију у реалном времену. Према неким подацима до којих сам дошао, ми се не разликујемо по томе од других држава. То значи да су од три до пет одсто од укупно оболелих деца. Проценат смртности код деце због короне је 0,2 одсто. У свету је регистровано око 185.000 више смртних случајева код деце прошле у односу на претпрошлу годину, што се највише приписује корони, иако још не постоји прецизна статистика.

Очекује ли се повећање броја оболелих међу најмлађима због делта соја, који се сматра преносивијим?

У САД је прво регистрован пораст заражавања делта сојем међу децом. Тамо је у јуну било више од 12 одсто тестираних који су млађи од 18 година, од којих је било позитивно 20 одсто. Дакле, изражен је раст оболелих међу младима због делта соја. Ми „каснимо” за који месец за њима и са поласком у школу очекује се раст броја заражене деце.

Продужени ковид 19 је реалност

Колико може да буде опасан такозвани продужени ковид 19 код малишана који су прележали корону?

Сматра се да до шест месеци после прележане болести адолесценти могу да имају слабост, малаксалост, главобољу, осећај тескобе, лупања срца… Продужени ковид 19 је нешто што је реалност и зато је вакцинација један од разлога зашто треба примити цепиво и спречити и заражавање и продужени ковид 19. Самим тим, особа неће имати опасни мултисистемски инфламаторни одговор организма.

Коментари25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Slobodan Devic
Prosvecen covek koji ne ume da prosveti druge je zatucan, a ne onaj koji je neobrazovan ...
Kaia
Lekar koji pacijente naziva zatucanim. Daleko mu lepa ordinacija! Ja mu tamo necu doci.
Бранислав
Ко гарантује да произвођач вакцине испоручује исти састав вакцине у Србију и Шведску. Ако се састав Милка чоколаде или прашка за веш разликује од земље до земље, зашто се не би разликовао и састав вакцине. Не знам да ли се разликује, само питам.
Aleksandra
Sastav specifikacije vakcine i prodatih vakcina Srbiji kontrolise Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). Kontrolu hrane vrsi Nacionalna laboratorija Srbije za bezbednost hrane istom metodom proveravanjem deklaracije na prehrambenom artiklu sa uzorcima hrane. Ako deklaracija nije ista u nemackoj i srpskoj Milci to je onda druga stvar. Zasto ima odstupanja to pitajte njih.
Душан
Уколико би ја, као редовни читалац Политике преко пет деценија, употребио увредљиви термин као господин са слике, готово сам сигуран да ми порука не била објављена. А његова увреда свих нас који другачије мислимо (право одузето у овом из умирућем светском поретку) је чак написана у наслову?!
Боро
У Блгарској није се цепило више од 27% и цепиво више нико и не помиње, у Данској се укидају све мере, и живот почиње као да нема Короне, у Албанији, Корона постоји само на страним ТВ каналима, док рецимо у Аустралији затварају читаве покрајине због 2 заражена. Како то? Какве се овде игре играју?
@Aleksandra
To se odnosi na odrasle. Svedska ne vakcinise decu ispod 16 godina protiv Kovida.
Aleksandra
a u Svedskoj: - 81% vakcinisano 1. dozom, - 67% vakcinisano 2. dozom, - imaju 10 miliona stanovnika i - samo 46 ljudi na intezivnoj nezi (od toga 29% bolesnika ima srcanih/plucnih oboljenja, 25% dijabetes, 44% visok pritisak 7% bubrezni bolesnici). MANITE SE CORAVA POSLA I VAKCINISITE SE!
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.